a
 

Izbori 2017: U okviru predizborne kampanje Dimitrovgrad posetio Aleksandar Popović, kandidat DSS-a

Dimitrovgrad je u okviru predizborne kampanje danas posetio i predsednički kandidat DSS-a Aleksandar Popović. U izjavi za medije Popović se osvrnuo na teme koje je DSS uspeo da nametne u toku kampanje i probleme koji se kroz kampanju vide i na centralnom nivou – što je, prema njegovim rečima, već jedan vid pobede.

“Zadovoljan sam time što su neki problemi koje smo pre mesec i po dana prvi spomenuli u kampanji već počeli da se rešavaju. Jedini sam govorio o tome da ljudi koji boluju od šećerne bolesti u ovoj zemlji, a njih ima između 600 i 700 hiljada, ne dobijaju preko RFZO-a dovoljan broj traka za merenje šećera. Upravni odbor RFZO-a je nakon mesec dana DSS-ove priče o tom problemu, pre dve i po nedelje doneo odluku da poveća broj tih traka sa 50 na 100, i ljudi će sada morati da dokupljuju mnogo manje”, rekao je Popović, ističući da država treba da vodi računa o ljudima jer država postoji radi ljudi, a ne obrnuto.

Među predlozima za rešavanje problema kojima će se poboljšati kvalitet života građana Srbije Popović je pomenuo i izmenu stope PDV-a za razvijene i nerazvijene opštine, kako bi se proizvodnja selila i u nerazvijene opštine i izjednačio nivo razvoja u zemlji. On je dao negativan osvrt na, kako je rekao, politiku koja sluša EU, i naročito na velike subvencije stranim investitorima od kojih građani Srbije imaju najmanje koristi, a što je dovelo do toga da je ukupan rast bruto društvenog proizvoda u Srbiji u poslednjih pet godina samo 3%.

“Poslednji podaci Republičkog zavoda za zapošljavanje kažu da je od 7.500 ljudi koji su pre 4 ili 5 godina radili zahvaljujući subvencijama danas ostalo samo 1.500 njih”, istakao je Popović, izlažući ideju da je mnogo razumnije dati 10.000 evra našem čoveku kako bi razvijao sopstveni posao i ostvario sigurna primanja, nego ga umesto toga pretvarati u roba. Umesto izgradnje auto-puteva koji nam nisu potrebni, a po nalogu EU, kandidat DSS-a smatra da je daleko bolje ulagati u sela koja puste, asfaltirati seoske puteve, pomoći mladima koji su završili medicinu da se vrate u zavičaj i rade u seoskim ambulantama, a stanovništvu pružiti bolju zdravstvenu zaštitu, kao i ulagati u male privredne kapacitete.

“Nisam protiv bilo kog dobrog zakona, bilo kog dobrog standarda, ma odakle on došao, ako je dobar i primenljiv u Srbiji. Ali ovo je naša zemlja i u njoj mi treba da se dogovorimo kako će ona da funkcioniše”, naglasio je, ističući da se, iako smatra da su brojni razlozi protiv ulaska u EU i da konačna reč treba da bude naša, a ne briselskih komesara, podrazumeva saradnja sa EU u trgovini, u kulturi, u sportu, pa i u politici.

Popović je obećao i da će, ukoliko bude odabran za predsednika, jedan dan svake sedmice izdvajati za posetu malih mesta u Srbiji. Prema njegovim rečima, Beograd najčešće ne zna o realnim problemima života u unutrašnjosti, te bi kao predsednik radio na tome da se upoznaju problemi koji postoje na terenu i da se potraže načini za njihovo rešavanje.

Takođe, naglasio je i da na poziciji predsednika države nikada neće protivustavno potpisivati zakone, zakone koji su doneti u nezakonitoj proceduri, niti ijedan zakon koji ruši vojnu neutralnost Srbije.

D. Jelenkov

Foto: Dijana Jelenkov

Написал/ла

Dijana Jelenkov rođena je 1988. godine u Pirotu. Osnovnu i srednju školu završila je u Dimitrovgradu, nakon čega nastavlja obrazovanje na Filozofskom fakultetu u Nišu (na osnovnim studijama Srbistike) i Novom Sadu (gde završava master studije na studijskom programu Srpska filologija: srpski jezik i lingvistika). A onda seda u voz i vraća se u Dimitrovgrad. Kako je uvek bila od one dece koja više vole da ispod drveta čitaju knjigu nego da igraju žmurke, odmalena se interesuje za književnost i jezik, i naročito za dijalekat svog kraja. Leksika govora Dimitrovgrada bila je i predmet njenog master rada – rečnika sa preko 2000 reči koje su u upotrebi u ovom lokalnom govoru. U slobodno vreme bavi se pisanjem (uglavnom proze, i povremeno poezije), i prevođenjem književnih tekstova sa bugarskog jezika na srpski (a kada joj dođe, i obrnuto). Nekada davno, radove iz oblasti dečjeg stvaralaštva objavljivala je u zborniku „Radovićev venac“, pesničkoj zbirci „Razigrani snovi“ i dečjem časopisu „Drugarče“. U novije vreme, neki od njenih tekstova pojavili su se u časopisu „Nedogledi“ Filozofskog fakulteta u Nišu, te u književnim časopisima „Trag“ i „Majdan“. 2015. i prva polovina 2016. godine bile su plodne za bujanje književničke sujete – donele su joj drugu nagradu na konkursu „Vojislav Despotov“ u Novom Sadu, treću na konkursu za satiričnu priču u okviru Nušićijade u Ivanjici, kao i mesto među tri nagrađene priče na konkursu magazina Crna ovca (blacksheep.rs); svojim pisanijima zauzela je prostor i u zborniku „Crte i reze 6“ (zbirci najboljih radova sa konkursa „Andra Gavrilović“ u Svilajncu), kao i u poetskom zborniku „Sinđelićeve čegarske vatre 26“ književnog udruženja Glas korena iz Niša. Njene kratke priče našle su se među izdvojenima i na naredna dva konkursa Crne ovce. Zajedno sa kolegom Ratkom Stavrovim i gospođicom Dorotejom Todorov objavila je prozno-poetsku zbirku "Dodir". Nije odolela ni iskušenju da se oproba kao novinar – na poziciji prevodioca i autora sarađivala je sa onlajn časopisom EMG magazin, a povremeno objavljuje tekstove i na portalu blacksheep.rs.

Без коментар

Оставете коментар