Zajednički timovi vojske i policije Srbije prekinuli su još jedan veliki lanac krijumčarenja ilegalnih migranata. Kontrola granice je pojačana, a taktika zaštite izmenjena, jer se zbog povoljnijih vremenskih prilika očekuje veći priliv migranata.
Evropska komisija je Srbiju i Makedoniju nedavno označila kao prioritetne zemlje na zapadnobalkanskoj migranskoj ruti. Zato su počeli pregovori o potpisivanju sporazuma koji će omogućiti da, kao pojačanje, na granicu dveju zemalja budu razmešteni oficiri za vezu Evropske granične i obalske straže ili Fronteksa.
Zajedničkim radom vojske i policije, samo za poslednjih osam meseci, više od 20.000 ilegalnih migranata sprečeno je da pređe našu granicu. Dva pravca iz Bugarske i po jedan ulaz iz Makedonije i Crne Gore i dalje su kritične tačke.
Uhapšeno je 132 krijumčara, uglavnom iz Srbije. Sprečeno je 120 pokušaja krijumčarenja ljudi, i to je trenutno apsolutni prioritet.
“Formirani su posebni timovi za sprečavanje krijumčarenja ilegalnih migranata. Timovi se sastoje od eminentnih ljudi iz vojske i policije, koji na terenu rade i već su dali određene rezultate u proteklih deset dana”, rekao je portparol Ministarstva odbrane Jovan Krivokapić.
Krivokapić ističe da rezultati pokazuju da su sprečena dva pokušaja krijumčarenja, da je sa nadležnim organima i tužiocima otkriven jedan lanac krijumčarenja o kojem ne može u ovom trenutku više da se govori.
Da Srbija zauzima sve važnije mesto u planovima zaštite evropskih granica potvrđuje nedavna odluka Evrpske komisije da već u junu u našoj državi bude postaljen Fronteksov oficir za vezu.
Deset ih je planirano na ruti od Nigerije do Srbije, a taj u našoj zemlji bio bi zadužen za ceo Zapadni Balkan. Civilne organizacije upozoravaju da planovi zaštite spoljnih granica moraju imati u vidu osnovna prava ljudi koji traže međunarodnu zaštitu.
“Ako je za sve ovo vreme svega 13.000 ljudi relocirano iz Italije i Grčke ka drugim zemljama EU, ako Evropa na neadakvatan način učestvuje u programima preseljenja za one kojima je status već utvrđen, onda vidite vrlo jasan disbalans između onoga što su politike ili mere koje idu u cilju zaštite tih ljudi, a s druge strane jako mnogo investiranja u mere zaštite takozvanih spoljnih granica”, kaže Vladimir Petronijević iz Grupe 484.
Za podršku kontroli granica u regionu Zapadnog Balkana, trenutno je raspoređeno oko 100 službenika Fronteksa u zemljama članicama, najviše Hrvatske i Bugarske. Ipak nedovoljno, kažu u EK, za izazove koji se očekuju.
Izvor: RTS
Foto: mup.gov.rs
