Da li će Šid ostati jedina opština u Srbiji čiji stanovnici ne žele decu migrante u školama videće se 18. septembra, za kada je zakazan njihov dolazak u đačke klupe. Dok su meštani protiv mešovitih odeljenja, država ostaje čvrsta u nameri da im omogući regularno školovanje.
Za razliku od Šida, u Bosilegradu deca migranata su dobrodošla u školske klupe zajedno sa vršnjacima iz ove varošice. Ovo je bio povod da brojni novinari, među kojima i novinar uglednog francuskog magazine “Cociety”, Žakim Barbije i fotograf ovog magazina Reno Bušez posete opštinu Bosilegrad i privremeni centar za migrante u tom gradu, kako bi se na licu mesta uverili, kako je lokalno stanovništvo ove varošice na jugoistoku Srbije prihvatilo migrante i kako teče svakodnevni život njih 64-ro pobeglih iz Avganistana, Sirije i drugih ratom zahvaćenih područja sa Bliskog Istoka, koji privremeno borave u Bosilegradu.
Iskrenog srca građani sa kojima su novinari razgovarali o migrantima kažu da iako su u početku svi bili sumnjičavi i držali se dalje od njih, vremenom su ih prihvatili kao deo zajednice. Sada migranti i omladina Bosilegrada zajedno igraju fudbal, odbojku i druge sportove na sportskom terenu Peskara u Bosilegradu, uče jedni o drugima i postepeno uspostavljaju komunikaciju. Lokalni prodavci imaju reči hvale o migrantima, kažu da su dobri i pošteni kupci i da kupuju one namirnice, koje kupuje i lokalno stanovništvo.
U središtu ove priče je ipak polazak dece migranata u osnovnu školu u Bosilegradu. Direktor osnovne škole „Georgi Dimitrov“ Metodi Čipev u razgovoru sa novinarima magazina „Cocity“ i portala FAR izjavio je da će od ponedeljka 18. septembra nastavu u ovoj školi zajedno sa ostalom decom pohađati 5 osnovaca, a u toku su razgovori za još dva učenika-migranta da krenu u drugi razred Gimnazije.
Od tih 5 budućih učenika, tri će pohađati prvi razred i po jedan četvrti i sedmi razred, kaže direktor Čipev, i podvlači, da će predhodno ta deca proći sistematski pregled u Zdravstvenom centru u Vranju ,a nakon toga će školski tim sastavljen od pedagoga, psihologa, logopeda i profesora engleskog jezika porazgovarati sa tom decom i odlučiti da li su sposobna da pohađaju nastavu u bosilegradskoj školi zajedno sa drugom decom.
Čipev naglašava da će deca migranata, mahom iz Avganistana, imati samo dva obavezna predmeta – izjašnjavaće se između engleskog i ruskog jezika i srpskog jezika kao obavezni, a imaće i dva izborna predmeta.
„To je deo inkluzivne nastave, zašta mi imamo iskustva“ – kaže direktor i ističe da već pet učenika iz lokalne sredine pohađaju ovakvu nastavu.
U razgovoru sa nastavnim osobljem, koje je prošlo kurs za rad sa marginalnim grupama smo saznali da su roditelji ostale lokalne dece upoznati da će u klupama sa njihovom decom učiti i deca migranata i da nema nikakvih problema po tom pitanju. Saznajemo i to da će dece migranata u školu dovoditi lice koje je upošljeno za te poslove, a ta osoba će ih čekati u školu i vraćati u Prihvatni centar.
“Sva deca su, kao i uvek, apsolutno sigurna u školi i uključivanjem migranata u sistem apsolutno ne preti nikakva opasnost. Verujem u dobronamernost bosilegrađana, u našu čuvenu gostoljubivost, i verujem da će sve biti u najboljem redu”, navodi Čipev i podvlaći da će od Komesarijata ili nevladinog sektora deca migranata, ali i ostali učenici dobiti đačke torbe sa svim udžbenicima, sveske, bojice i pribor.
Prihvatni centri i centri za azil postoje u 16 opština u Srbiji i do sada nigde nije bilo problema u vezi sa školovanjem migranata, osim u Šidu gde ukupno 113 njih još čeka na nastavu u pet lokalnih škola.
B. Ivanov
Foto: DIP Production
Tekst je deo projekta „Migrantska kriza pred očima“ koji se sufinansira sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u okviru konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za štampane medije, radio, internet medije i novinske agencije u 2017. godini.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.