Razgovor: Branislav Dimitrov – koordinator projekta „Uključivanje lokalne samouprave i lokalne zajednice u zaštitu biodiverziteta potoka na području jugoistočne Srbije“

Branislav Dimitrov iz naselja Beleš u Dimitrovgradu koordinator je projekta pod nazivom „A Way to Increase Local Government and Public Participation in Protecting Macroinvertebrate Biodiversity of Local Streams in South-Eastern Serbia“ ili u prevodu na srpskom „Uključivanje lokalne samouprave i lokalne zajednice u zaštitu biodiverziteta potoka na području jugoistočne Srbije“. Projekat je finansiran od strane fondacije „The Rufford Foundation“ iz Velike Britanije. U pitanju je fondacija koja finansira veliki broj projekata u zemljama u razvoju širom sveta, isključivo povezanih sa zaštitom prirode.

Koje aktivnosti će biti obuhvaćene u sklopu projekta čiji ste Vi koordinator?

Aktivnosti u okviru projekta će obuhvatiti istaživanje zajednice bentosnih beskičmenjaka slivova Poganovkse, Željuške i Lukavačke (Gaberske) reke na obroncima Greben planine na teritoriji opštine Dimitrovgrad, pri čemu će ukupno biti obuhvaćeno 60-70 potoka. Bentosni beskičmenjaci predstavljaju zajednicu životinjskih organizama koji naseljavaju dno vodenih ekosistema, a predstavljeni su larvama različitih grupa insekata, rakovima, mekušcima, člankovitim crvima i drugim ređe zastupljenim grupama životinja. Igraju ključnu ulogu u funkionisanju vodenih ekosistema jer razlažući organsku materiju prečišćavaju vodu a ujedno su i važan izvor hrane za krupnije organizme koji naseljavaju kako vodene, tako i konpene ekosisteme. Iz tih razloga je nephodno sačuvati prirodno stanje vodenih ekosistema, bez narušavanja kvaliteta vode i staništa ovih organizama. Pouzdan su pokazatelj kvaliteta vode i stanja ekosistema koje nastanjuju, tako da će jedan od ciljeva projekta biti klasifikacija istraživanih vodotokova prema njihovom ekološkom statusu, koristeći pomenute organizme kao bioindikatore. Izuzetno mi je drago što je i Zavod za zaštitu prirode Srbije pokazao interesovanje za projekat, pa će, pored zajednice beskičmenjaka, biti istražena i zajednica riba na tom području, što će nam dati kompletnu sliku o fauni istraživanih vodotokova.

Kakav je sadržaj projekta i koji je njegov osnovni i krajnji cilj?

Sadržaj projekta će obuhvatiti i edukativni program, pri čemu će na početku naredne školske godine biti organizovana hidrobiološka sekcija u okviru dodatne nastave iz biologije u Gimnaziji „Sveti Kirilo i Metodije“ u Dimitrovgradu, gde će učešće uzeti svi zainteresovani učenici. U okviru sekcije će biti više reči o vodenim ekosistemima i njihovom značaju, a učenicima će biti demonstrirane i tehnike određivanja kvaliteta vode na osnovu u njima prisutnih organizama.

Osnovni i krajnji cilj projekta biće identifikacija retkih i ugroženih vrsta, koje su pod zaštitom države ili značajne na međunarodnom nivou, radi određivanja vodotokova koji su od najvećeg značaja za zaštitu na tom području. Ti podaci će biti iskorišćeni za dodelu određenog stepena legalne zaštite tim vodotocima na nivou lokalne samouprave, kako bi se blagovremeno sprečili potencijalni ugrožavajući faktori.

U kom roku je planirana realizacija ovog projekta i kakva je njegova finansijska konstrukcija?

Realizacija projekta je planirana u roku od 15 do 18 meseci, pri čemu će konačni rezultati istraživanja biti predstavljeni na otvaranju fotografske izložbe, na kojoj će biti predstavljene fotografije retkih i zaštićenih vrsta biljaka i životinja koje nastanjuju teritoriju opštine Dimitrovgrad.

Vrednost sredstava za sam projekat iznosi 5.000 britanskih funti i namenjena su isključivo za logističke troškove i kupovinu neophodne opreme, koja će biti iskorišćena za opremanje laboratorije u kućnim uslovima, a rad na projektu je u celosti volonterske prirode.

Ko će sve biti uključen u njegovu realizaciju?

Glavni tim za realizaciju projekta broji četiri člana. Marija Dimitrijević, profesorka biologije u gimnaziji, biće uključena u edukativni program u okviru hidrobiološke sekcije. Ivan Medenica, diplomirani biolog iz Pirota i saradnik Zavoda za zaštitu prirode Srbije, će zajedno sa mnom biti uključen u istraživački rad. Aleksandar Igov, šef Odseka za lokalnu poresku administraciju, poljoprivredu i zaštitu životne sredine u okviru lokalne samouprave opštine Dimitrovgrad, će biti odgovoran da se zaštita određenih vodotkova sprovede u skladu sa važećim propisima i zakonskim regulativama, prema kriterijumima koje budemo odredili. I konačno ću ja, kao koordinator projekta, biti organizator svih navedenih aktivnosti i obavljaću najveći deo istraživačkog rada. Takođe, svi zainteresovani, koji bi da svojim dobrovoljnim radom doprinesu realizaciji projekta, mogu pronaći moje kontakt informacije na zvaničnoj internet stranici projekta – https://www.rufford.org/projects/branislav_dimitrov 

Odakle ideja za realizaciju jednog ovakvog poduhvata?

Opšte je poznato stanje visoke stope nezaposlenosti mladih ljudi u našoj zemlji. Tako se i ja suočavam sa problemom nemogućnosti nalaženja odgovarajućeg zaposlenja. Veći broj kolega, koji su na doktorskim studijama na Departmanu za biologiju i ekologiju na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu (na kome sam i ja završio osnovne i master studije), je realizovao ili je u procesu realizacije svojih projekata finansiranih od strane iste fondacije. Ja sam to video kao priliku da uložim svoje slobodno vreme za rad u struci i obogatim svoju radnu biografiju, ujedno obavljajući rad od čijeg će krajnjeg ishoda, pored okolne prirode, imati koristi lokalno stanovništvo a verujem i opština Dimitrovgrad.

Takođe se tu nameću i neposredni ugrožavajući faktori  potoka i reka i njihovog biodiverziteta u našoj zemlji, koje je neophodno blagovremeno sprečiti. Svedoci smo sve izraženijih klimatskih promena koje dovode do isušivanja izvora i potoka, pa bi blagovremeno sprečavanje prekomerne eksploatacije vodenih resursa ublažilo te efekte, odnosno eliminisalo dodatno opterećenje na ove osetljive brdsko-planinske vodene ekosisteme. Sve izraženiji trend izgradnje malih hidroelektrana na netaknutim planinskim potocima i rekama nanosi velike štete prirodi i lokalnom stanovništvu, u zamenu za beznačajnu proizvodnju električne energije. Svi će ti elementi biti uzeti u obzir prilikom obrade podataka i donošenja mera za zaštitu i upravljanje pojedinim vodotokovima.

U odnosu na površinu koju globalno zauzimaju, slatkovodni ekosistemi spadaju u red najbogatijih vrstama a ujedno je njihov biodiverzitet i najugroženiji. Naročito se Balkansko poluostrvo odlikuje velikim brojem endemskih vrsta. Sama ta činjenica pridaje njihovoj zaštiti veći značaj. Pored toga, radeći istraživanja bentosnih beskičmenjaka u okviru svog master rada na delu sliva Lukavačke reke, ustanovio sam prisustvo četiri strogo zaštićene vrste od međunarodnog značaja. Otuda i moja pretpostavka da ovo neistraženo područje predstavlja stanište brojnih retkih i ugroženih vrsta i želja da svoje istraživanje proširim i pretočim u projekat.

Šta za Vas lično predstavlja projekat?

Više puta u toku svog detinjstva sam bio svedok neracionalnog uništenja prirode u svojoj neposrednoj okolini. To je ostavilo jak utisak na mene, a nisam bio u stanju da išta uradim da to sprečim. Ovaj projekat vidim kao svoj prvi čin u cilju prevencije potencijalnog bespovratnog uništenja izuzetno značajnih prirodnih vrednosti sa dela teritorije opštine Dimitrovgrad.

Planovi za ubuduće?

Jedna od ideja koje imam za nastavak ovog projekta jeste proširenje područja istraživanja na ostale opštine Pirotskog okruga, pri čemu bi se težilo formiranju mreže zaštićenih vodotokova u Pirotskom okrugu. To će svakako zavisiti od stepena uspešnosti realizacije ovog projekta i  zaključaka do kojih pritom budemo došli, kao i od razvoja događaja u mom privatnom i profesionalnom životu.

Poruka čitaocima portala FAR?

Vašim čitaocima bih skrenuo pažnju da se odgovorno odnose prema površinskim vodama, da ne zagađuju naše potoke i reke i da ne remete njihov slobodan tok. Voda predstavlja osnovni životni resurs svih živih bića na Zemlji, pa se prema njoj tako treba i ophoditi. Ovim putem bih se zahvalio predstavnicima lokalne samouprave i predsedniku opštine Dimitrovgrad Vladici Dimitrovu, što su podržali moju ideju i prihvatili da kao lokalna samouprava budu uključeni u realizaciju ovog projekta. Hvala i vama na ukazanoj prilici da svoj projekat predstavim široj javnosti.

Branislav Dimitrov – Biografija

• Branislav Dimitrov je rođen 27. novembra 1990. godine u Pirotu.
• Osnovnu i srednju (Gimnazija) školu je završio u Dimitrovgradu.
• Osnovne studije (smer Biologija) je završio na Prirodno-matematičkom fakultetu u Nišu na Departmanu za biologiju i ekologiju 2013. godine (pri čemu je stekao zvanje Biolog), master studije (smer Ekologija i zaštita prirode) na istom departmanu 2016. godine (pri čemu je stekao zvanje Master ekolog).
• Posebno interesovanje – Hidrobiologija.
• Hobiji mu se dobrim delom preklapaju sa profesijom, ali posebno izdvaja amatersko bavljenje fotografijom, odnosno makro fotografiju prirode.

 A. Todorov

Foto: Iz privatne arhive Branislava Dimitrova