1. avgusta svet ulazi u ekološki dug, najavljuje Mreža za globalni ekološki otisak (Global Footprint Network, GFN). Dan ekološkog duga je onaj dan u kalendarskoj godini kada potrebe čovečanstva prema prirodi premaše ono što ekosistemi planete Zemlje mogu u toj godini obnoviti.
Taj dan, koji se ove godine obeležava najranije otkako se vrše merenja (1997. godine bio je krajem septembra), simbolično prikazuje uticaj ljudskih aktivnosti na prirodu i njene resurse. Prema GFN-u, za trenutne potrebe čovečanstva koristimo prirodne resurse 1,7 puta brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu. Dakle, globalno koristimo 1,7 planeta, a imamo samo jednu, prenosi WWF Srbija.
„Činjenica da se ovaj dan svake godine pomera unapred govori nam da se i dalje prema planeti ne ponašamo odgovorno! Živimo od sve veće pozajmice koju uzimamo s računa bolje budućnosti svoje dece“, ističe Deni Porej, direktor WWF Adrije.
„Prema WWF-ovom Izveštaju o živoj planeti, sve zemlje u našoj regiji žive iznad svojih prirodnih kapaciteta. To dokazuju i podaci GFN-a o ekološkom otisku, koji se mere u globalnim hektarima (ghe). To je jedinica za merenje naših zahteva prema Zemlji (ekološki otisak) i sposobnosti Zemlje da udovolji našim zahtevima (biokapacitet). Prema tim podacima Slovenija predvodi u našoj regiji s najvećim ekološkim otiskom i prva ulazi u ekološki dug 12. maja. Slede je Hrvatska (19. juna), Crna Gora (29. juna), Bosna i Hercegovina (6. jula), Makedonija (19. jula) i Srbija (30. jula)“, kaže Porej, dodajući da najkasnije u dug ulazi Albanija, 14. oktobra.
Budući da naše potrebe sve više prevazilaze mogućnosti planete da se regeneriše, na šta dodatno utiču posledice klimatskih promena, Dan ekološkog duga je snažan podsetnik na hitne akcije koje pojedinci i zemlje moraju preduzeti kako bi zaštitili šume, okeane, slatkovodne resurse, biljni i životinjski svet, i na taj način pomoći u ostvarivanju održivog razvoja.
Do 2020. godine moramo definisati ključne obaveze i akcije kojima ćemo u narednoj deceniji preokrenuti trend gubitka prirode i pomoći u osiguravanju zdravlja i dobrobiti ljudi i naše planete.
“Mi imamo kao čovečanstvo samo jednu planetu, a trošimo 1,7. Prošle godine je bila jedna i po i ekološki dug je bio kasnije što znači da taj trend hodanja unazad pokazuje da se da se mi i dalje neodgovorno ponašamo prema planeti”, upozorava Vesna Maksimović iz Svetske organizacije za prirodu u Srbiji, a prenosi RTS.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan ističe za RTS da ćemo morati da pošumljavamo. Pored toga, neophodno je da se ozbiljno pozabavimo sistemima za preradu otpadnih voda jer su naše gotovo sve vode zagađene, opasnim i svim drugim vrstama otpada. Važna stavka je i kvalitet vazduha.
“Najnoviji podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da onaj zadnji podatak, da nam 6.000 ljudi umre od komplikacija izazvanih lošim vazduhom, više nije tačan i on je sada duplo veći. Dakle, vazduh će biti jedna od glavnih tačaka našeg rada i nikako ne smemo da zaboravimo pitanje buke”, poručuje Trivan.
Svetska pošumljenost je 30 odsto, a naše zemlje 27 odsto, cilj je da bude više od 40 odsto. Prioritet je i povećanje udela čiste energije.
Foto: pixabay.com
Povezane vesti:
Saradnja Srbije i Bugarske u zaštiti životne sredine
Ministar Goran Trivan i ambasador Bugarske Radko Vlajkov o saradnji u oblasti ekologije
Trivan za Insajder o dozvolama za mini hidroelektrane: Neću da čupam uši onima koji su pogrešili, tražiću izmenu Zakona
Srbija zvanično zabranjuje upotrebu plastičnih kesa
