Četvoročlani tim Svetske banke posetio je Dimitrovgrad i Pirot kako bi se bliže upoznao sa stavovima lokalnih zainteresovanih strana u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Ovo je prva terenska poseta stručnjaka Svetske banke nakon 2013. godine kada je završen STAR projekat, koji je Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva realizovalo na području Stare planine.
Tim Svetske banke u sastavu Svetlana Edmeades agroekonomista zadužena za Latinsku Ameriku i Karipski region, Ifeta Smajić, stručnjak za društveni razvoj za region Istočne Evrope i Centralnu Aziju, Jeren Kabayeva, stručnjak za ruralni razvoj i Olivera Jordanović, stručnjak za zemljište i geoprostorne politike iz kancelarije Svetske banke u Srbiji, doputovao je na područje Stare planine kako bi u direktnom razgovoru sa lokalnim poljoprivrednicima, prerađivačima i predstavnicima lokalne uprave i stručnih organizacija, što bolje stekao uvid u stanje poljoprivrednog sektora ovog dela Srbije.
Tim Svetske banke je u dvočasovnom razgovoru sa lokalnim proizvođačima upoznat sa stavovima malih i velikih poljoprivrednih gazdinstava. Kao ključne probleme lokalni stočari su naveli nemogućnost korišćenja povoljnih bankarskih kredita za investicije u poljoprivredi, odnosno visoke kamatne stope, nemogućnost obezbeđivanja odgovarajućih garancija za korišćenje kreditnih sredstava i nabavke odgovarajuće opreme za preradu i pakovanje mlečnih proizvoda čime bi se prevazišao problem plasmana mleka i mlečnih proizvoda.
Istaknuti su problemi zastarelosti poljoprivredne mehanizacije, nedostatka radne snage, komplikovane procedure za korišćenje nacionalnih podsticaja za razvoj poljoprivrede, a pogotovo složenost procedure za korišćenje IPARD sredstava. Među probleme navedeni su dug vremenski period između apliciranja za podsticaje i trenutka dobijanja rešenja, odnosno isplate podsticaja za koje su gazdinstva konkurisala, kao i princip isplate podsticaja tek po završetku investicije, nepovezanost lokalnih proizvođača i nepostojanje tzv. klastera, odnosno proizvođačkih grupa.
Pored toga, govorilo se i o nemogućnosti adekvatne prodaje visokokvalitetnih organskih proizvoda sa Stare planine (organska junetina buše npr.) zbog nepostojanja lokalne klanice koja bi vršila uslužno klanje za životinje iz organskog uzgoja i ograničenim mogućnostima pristupu velikim tržištima kao što je Beograd, s obzirom na veliku udaljenost od Beograda, odnosno granične procedure u pogledu Sofije.
Posebne zamerke iznete su na račun IPARD programa u Srbiji uz podatak da je zbog složenosti procedure neophodno angažovanje privatnih agencija za pripremu projekata, koje naplaćuju svoje usluge u iznosu i do 10% od odobrenih sredstava.
Dragan Nikolov, vlasnik farme mlečnih goveda iz dimitrovgradskog sela Izatovci na Staroj planini, jedini je poljoprivrednik čije je gazdinstvo konkurisalo u proteklom i tekućem pozivu IPARD programa. On je kazao da je usled nedovoljne obaveštenosti o uslovima programa odustao od prethodne aplikacije uprkos činjenici da je bila odobrena, s obzirom da nije mogao da dobije onoliko sredstava koliko je tražio zahtevom. Nikolov je postavio pitanje o razlozima dugotrajne obrade zahteva koje po njemu traju 6 do 7 meseci čime se gubi mogućnost iskorišćenja proizvodne sezone kada se aplicira za odgovarajuće mašine.
Dalibor Tošić, proizvođač peglane kobasice i ugostitelj iz Pirota, naveo je kao problem činjenicu da IPARD program ne prepoznaje započete objekte za preradu, već nudi mogućnost finansiranja isključivo izgradnje novih objekata, a ne i renoviranje postojećih. Takođe, Tošić je kao nedostatak IPARD programa naglasio nepostojanje mogućnosti finansiranja nabavke vozila za prevoz mesa, odnosno životinja za klanje.
Goran Jovanović, vlasnik farme za uzgoj buše, predstavio je nameru otvaranja klanice malog kapaciteta kako bi se prevazišle postojeće prepreke u prodaji visokokvalitetnog mesa buše iz organske proizvodnje. Jovanović je naglasio da bi i drugi odgajivači mogli da koriste uslužno klanje goveda u ovom objektu.
Aleksandar Vasov, odgajivač koza i ovaca iz sela Prtopopinci u rejonu Zabrđa je rekao da korišćenje podsticaja treba da bude manje komplikovano, ali zato kontrola korišćenja tih sredstava treba da bude znatno stroža.
Vesna Lazarević, savetnik za poljoprivredu iz Gradske uprave Pirot, predložila je da Svetska banka ponudi neku vrstu rešenja podsticaja koji bi po proceduri i obimu sredstava i načinu finansiranja bili između nacionalnih mera podsticaja i IPARD programa.
Zoran Nikolov, vlasnik mlekare “Stara planina” ukazao je na neravnopravne uslove na tržištu u pogledu konkurentnih proizvoda iz EU, kao i na neophodnost stvaranja uslova za izvoz mlečnih proizvoda. Nikolov je, predstavljajući nameru otvaranja mlekare kapaciteta 30.000 litara naveo, da je predulslov za otvaranje nove mlekare dobijanje izvoznog kontrolnog broja za mlečne proizvode. Nikolov je dodao da je neophodno podsticati dalju automatizaciju proizvodnje, upravo zbog nedostatka radne snage na nivou primarne stočarske proizvodnje i u sektoru prerade.
Prisutni su ukazali i na problem monopola od strane velikih distributivnih lanaca koji dobavljačima poljoprivrednih proizvoda i hrane nude ekstremno nepovoljne i stroge ugovore.
Nikodija Velinov, selekcioner u stočarstvu, kao poseban prioritet naveo je unapređenje kvaliteta mleka, odnosno podsticanje uspostavljanja zatvorenog sistema muže na malim i srednjim farmama mlečnih goveda kako bi opstale s obzirom na podizanje praga za kvalitet mleka.
Aleksandar Igov iz Odseka za poljoprivredu i zaštitu životne sredine opštine Dimitrovgrad, izneo je podatak da najveći deo nacionalnih podsticaja odlazi na područje Vojvodine i Centralne Srbije, dok gazdinstva u brdsko-planinskim predelima, uključujući i ona u Istočnoj Srbiji, vrlo teško ostvaruju pravo na podsticaje. Igov se posebno osvrnuo na tretman ovčarstva od strane Ministarstva poljoprivrede koje ne prepoznaje premiju za ovčije mleko, a ovčarstvo posmatra samo kroz sektor proizvodnje mesa, ne i mleka, uprkos činjenici da je proizvodnja ovčijeg mleka tradicija u mnogim delovima Srbije.
Sumirajući stavove učesnika sastanka, Svetlana Edmeades upoznala je prisutne sa namerom Svetske banke da zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede forumiliše projekat koji bi podstakao investicije u poljoprivredi uz povezivanje sa prerađivačkim sektorom, odnosno paket pomoći koji bi obuhvatio tehničku podršku za proizvođače i prerađivače u oblasti finansija, marketinga i tehnologije proizvodnje, kao i nabavku mašina i opreme. S obzirom da je u pitanju tek početna faza razgovora sa Ministarstvom nije moguće precizirati detaljnije aspekte potencijalnog projekta Svetske banke u oblasti poljoprivrede u Srbiji.
Sastanak održan u Dimitrovgradu bio je prilika da stručnjaci Svetske banke direktno dobiju informacije o problemima i potrebama poljoprivrednih proizvođača i sektora prerade, uzimajući u obzir iskustvo koje je izgrađeno upravo na području Stare planine gde je Svetska banka do 2012. godine finansirala projekat u oblasti ruralnog razvoja i očuvanja biološke raznovrsnosti.
Gosti iz Svetske banke su nakon sastanka u Dimitrovgradu obišli i gazdinstvo Aleksandra Vasova u selu Prtopopinci, kao i radionicu za izradu pirotskog ćilima “Damsko srce” u Pirotu.
Sergej Ivanov
Foto: Stefan Pavić
