Цариброџање, госје на Царибриброџање, пријатеље на Цариброџање и сви онија који обичају Цариброд, сношка се у Дом Војске у Београд, баш убаво изоратише, изиграше, испојаше и провеселише.
Има теквија моменти ка од самото начало тргне све ко што требе. Од онија који организују, оркестарат, коме све пооди за мерак – од свиркуту до тупанат, па до онија што служе манџете и пијал`кат и накрај и онија који у това уживају и који су за това дошли.
Тека беше и сношка, на тријесту „Царибродску вечер“, „Зарезоју“ или први „Дани Цариброда у Београд“ (кој ко обича), ка ти је све л`ко, убаво и весело.
Оркестарат од ко поче, окол седам, па до два не стану. Свирили су све. Од Тројанку до Каљинку, а најмного шопска ора.
Госјете из КУД „Шпанац“ тека одиграше „сплет Димитровград“ да се некоје царибродсће играорице вануше за главу. Некоје да, ама сви не. Нарочно Шпира, кој стиже и да свири и да поје и да игра и Небојша Виденов, кој пак организува вечерту и пази да све буде по табијет, ама и одигра ко коловођа једно „Тројно мушко“, та ни обели образ.
А „Царибродсћијат оркестар“ ко да свири на своју свадбу. Тека њим се покара та сви од Сашу, Шпиру, Батка, Микија, Укинатога… напрајише текв урнебес да че мора да мине доста време да га повторе.
А т`ги па узе микрофонат, наш „Цариброџанин“ из Софију, Краси „Гласат“ (Красимир Аврамов) та ни утренчи. Не се знаје кво по убаво поје Том Џонса, Џемс Брауна или баш старе б`лгарсће традиционне песне.
А са да кажем нешто и за манџете да не загомиљамо ко што по нећигаш умејемо. Шушеницете отличне, сирењето и кашкављат с`што, ама најмного легоше „црвените заплеси“ из „Пчелу“ , тека да фала и на општину и на овија што су се постарејали да опитамо наше од „Стару планину“, до „Стару појату“ и „Пчелу“.
Имамо и госје. Наша брајћа из панчевачко „Шопско оро“,“ Шар планина“ и Маћедонско завичајно удружење. Дојде ни и господин Радко Влајков, амбасадор на Б`лгарију у Белград и конзулат, господин Георги Христов.
На крај избрамо и кој че је у „Паметник“ домаћин за следваштуту годину. И сламката се паде на Ацу Ђуринога-маестро Алекснадар Ђуров, там`н да позабоваримо ко ни је убаво било и напрајимо још једну веселу дружбу.
И нај на крај. Јед’н на мојту масу, пивнул вече каже:
– Ка се Цариброџање веселе земљата се тресе!
Тека је мислим си. Нарочно ја и ти. По отромавели и одртели. Него има млади који че прод`лже и нема да позволе да се тија убав адет угаси.
Слободан Алексић Ћоса, Белград
Фото: Петар Алексић / Добрила Илијев
