Е „Мој рођаче са села“
надао сам се „Бољем животу“
у овој „Рањеној земљи“
где има „Нормалних људи“
заиста.
Знају бити сурови, али и добри.
ја сам се трудио да будем искрен.
И на филмском платну,
и на даскама које живот значе.
У почетку сам једино знао,
колико је велико „Породично благо“.
Маштао сам о томе како ћу
„Кад порастем бити кенгур“,
да идем свуда наоколо по
„Белом, белом свету“.
Али сам неочекивано упао у „Клопку“,
у фикцији зачараних „Кругова“,
где шушти „Буре барута“
и севају „Муње“.
Све је јапило за „Убицом мог оца“,
једино се знало да је
„Убиство с предумишљајем“.
Као прави Херцеговац
„Бранио сам Младу Босну“,
али сам се „До коске“
борио за „Краља и отаџбину“.
Моја застава вијорила се и на
„Равној гори“.
На малим екранима„Мој ујак и ја“
деци смо били разонода.
У пуним салама
пребацивао сам се душом и телом
и целим својим бићем у „Хамлета“.
Био сам чак и „Сумњиво лице“,
али само на осветљеним сценама
са подигнутим завесама.
Дотакао сам „Небеску удицу“
и отишао тако близу, а тако далеко.
Доспео сам у „Рај“.

Маријана Тасић III
Техничка школа „Никола Тесла“ Сурдулица

Фотографија: Симона Александров
Анимација: Милана Виденов Миланов