Народна библиотека „Радоје Домановић“ из Сурдулице је установа која последњих година интензивно ради на промоцији читања и дечјег стваралаштва. Реализацијом бројних радионица и пројеката она омогућава сурдуличким основцима и средњошколцима креативно да осмисле своје слободно време, да стварају, да се друже са писцима, да учествују у креирању „Билтена“ Библиотеке, да буду део манифестације „Песници за децу-деца за песнике“…

Тако је крајем 2019. године из штампе изашао зборник литерарних и ликовних радова полазника радионица креативног писања под називом ,,Поклањам ти песму… Причам ти причу…”, које су реализоване у оквиру пројекта „Кутак за песнички тренутак“, финансираног од стране Министарства културе Републике Србије.

Учесник првих  радионица, приређивач и уредник књиге је Елизабета Георгиев, а руководиоци осталих радионица по свим сурдуличким школама су Миња Ђорђић, Маја Тончев и Ивана Величковић која је и графичко-ликовни уредник књиге.

Књигу ,,Поклањам ти песму… Причам ти причу…” чине четири циклуса:
Шта се све лечи кад се роје речи (песме и приче на српском језику ученика основних школа), Кад се сунашца претварају у сунца (песме и приче средњошколаца), Како сунце има више лица (песме ученика на ромском и на бугарском језику) и Кад порастем ловићу речи на свој начин (песме писаца, учесника у пројекту и наставника сурдуличких школа који пишу).

Сем организације радионица, пројектом су реализована и бројна гостовања писаца за децу у сурдуличким градским школама и у истуреним одељењима школа по селима. Деца су имала прилике да се сретну са Бранком Стевановићем, Виолетом Јовић, Елизабетом Георгиев, Дејаном Алексићeм и бугарском књижевницом Петјом Александровом из Софије која је била гост школа у Клисури и Божици у којима деца уче бугарски језик.

У уводном тексту књиге директорка Библиотеке «Радоје Домановић» Весна Георгиев истиче: «Радионица по радионица, школа по школа, настало је мноштво радова. Много срећних и насмејаних лица је изашло са наших радионица, а мали радионичари су својом маштом и креативношћу надмашили сва наша очекивања. Најбољи радови са радионица смештени су на страницама наше драге књиге.“

Драги наши читаоци, свесрдно вам препоручујемо ,,Поклањам ти песму… Причам ти причу…”.

Уживајте читајући!

БОЖИЦА

Бели къщи,
Огромни прозорци,
Животни, птици
И безгрижни ученици.
Цяло царство на една прекрасна царица
Аказва се Божица,
        нашето село,
        родния ни край,
        нашия земен рай!

Владан Рангелов
ОШ „Свети Сава“ Божица

УЧИЛИЩЕ

В училище за пръв път
ме заведе мама.
Пуснами ръкатаи каза:
-Хайде сега, върви сама!
Крачките не ми бяха никак лесни,
но спомените от този ден
като приказка са чудесни.
Започнах да пиша.
Буквичките зная…
С радост в училище всеки ден летя
кат веселаптичка.
Станах вече голяма,
станах ученичка.

Данийела Младенов I
ОШ „Свети Сава“ Божица

MI ŠKOLA

Svako dive kad žava olate,injum opteretime
onda kad avava ćere svatinava da mi škola
mo dive im mo barvalipe.
Oj sikađama te pišinav mo anav,te računinav mo bihando dive
te ovav vaspitime im ko mlo životi opismenime.
Olače penena da oj purani ali na svatinena kobor oj bari
kobor oj šuži im kobor oj gudli.
Oj garavi but asva,oj garavi but asajba,
oj adalese purani jer isola istorija bari.
Kad na žava olate injum uvek tužno,
onda setinama da oj mandar mislini svako dive
kad injum ćere oj mande ko vilo andre.

Sara Raimović VII
OŠ ,,Jovan Jovanović Zmaj“ Surdulica

SIKAVDI

Svako septembar kad o jesen avela
po duj čavore ki sikavdači klupa bešena.
Amari sikavdi baro čudno dvorco
kova osvoji svako nevo osnovco.
Kad na injum mlate ki sikavdi
man dukala mi godi.
Mi sikavdi mo dujto čer
jer olate injam celo dive.
Ki sikavdi kad o zvono zvonini
Ma dozvoli neo o čas bi klo te pođini.

Dragan Jakupović VII
OŠ,,Vuk Karadžić“ Surdulica

КАКАВ ЈЕ ДРУГ ЈЕЖ

На рубу једне шуме,
малог шумског света,
где нови и весели живот цвета,
мали јеж је тужан и сам,
другара нема,
а дође ноћ и оде дан…
Туга поред усамљеног јежића дрема.
Тражио је мрава задругара,
али јеж је боцкав, проблеме ствара.
Тражио је зеца задругара,
али јеж је боцкав, проблеме ствара.
Тражио је веверицу задругара,
али јеж је боцкав, проблеме ствара.
Тражио је кртицу за другара,
али јеж је боцкав, проблеме ствара.
Једнога дана срео је другарицу,
лепу, малу боцкаву јежицу.
Љубав се родила, туга је одлетела,
у јежево срце срећа је слетела.

Стефана Лазаревић IV
ОШ „Вук Караџић “ Сурдулица

БРАТ И ЈЕЖ ФРИЗУРА

Имати брата је дивна ствар, јер је сваки брат посе-бан, један и јединствен. Ко и сви дечаци, и браћа су мало компликована, али сестре их и тако компликоване воле
највише на свету. Прошао је распуст и почела школа.Чула сам брата како јури по кући.Питала сам га шта му је, али он није имао времена да ми одговори. Морам да откријем шта се то
дешава. Чула сам како телефоном прича са својим другом и како му се поверава да девојчица која му се свиђа воли дечаке са јеж фризурама. Дакле, у томе је ствар!И ето,
већ је био пред огледалом да прави тај јежећи фриз. Сваки прамен косе пажљиво је одвајао и прскао лаком за косу.Сви у кући су приметили да му је фризура баш посебна, па су га мало дирали, али он није марио због коментара, јер је знао да ће га ОНА девојчица у школи сигурно приметити. Схватила сам, мој брат се заљубио! Нисам хтела да га дирам, већ сам чекала да ми се сам повери. Сестре су по обичају најбољи другари и особе које чувају тајну. Лепо се намирисао парфемом, обукао кошуљу и фармерке и отишао у школу.Једва сам чекала да се врати кући. Шта ли се десило у школи? Да лије план „јеж фризура“ успео? Када се вратио из школе дојурио је у моју собу и све ми је испричао. Да, заљубио се.Купио је тој девојчици чоколаду и поклонио јој је цвет.На
великом одмору и она је њему признала да јој се мнооооого допада. Нисам рекла родитељима, јер је то наша мала тајна. Он и даље има ту јеж фризуру и диван осмех на лицу. Да, да, мој брат је срећно заљубљен, а када је он срећан, ја сам још срећнија.

Тамара Јовић V
ОШ „Вук Караџић“ Сурдулица

Eлизабета Георгиев
Дизајн: Милана Виденов Миланов