Скоро шест година живео сам сам. Не скроз сам. Ту су били мама и тата, па једни бака и дека, па други бака и дека, али нисам ко остали моји другари морао да делим собу, играчке или чоколаду са неким што се зове брат или сестра. Раније ми је можда малкице и било криво због тога, али у последње време ми је баш годило, све до тренутка док ме мама и тата нису позвали на породични састанак на коме су ме обавестили да ће се наша мала породица проширити и да ћу добити сестру или брата!
Пожелео сам да дрекнем: „Да ли се ја ту нешто питам?!“
Али, прећутао сам, јер су и мама и тата били некако необично срећни, што се свакако није могло рећи за мене. Насмешио сам се ко да ми је неко метнуо лимун у уста и прогутао пљувачку.
О боже, добићу дречећег брата или сестру вришталину која ће ми узети све!
Маааамааа!!!
А мама је из дана у дан постајала све дебља. Стомак јој је растао и растао па ми је једног дана свечано саопштила да ћу добити брата. Брата!!! Није фер! Синоћ сам баш пожелео сестру, одакле се сад створио овај брат?! Да ли се ја ту нешто питам?! С којим правом један кмезави и слинави дечак без мог одобрења долази да истумба наш досадашњи живот! Знам како је мом другу Јовану који се начисто променио од када је добио брата Јанка. Ја не желим да се променим!
Страшно!!! У-по-мооооћ! Мени ће сигурно бити горе, јер тачно осећам да ће тај мој буразер бити страшна комппликација.
Мама је обећала да ће ме једног дана одвести у вртић, а она ће отићи у породилиште и донети Стефана. Лично ја сам донео одлуку да се мали дрекавац зове Стефан. Стефан је најдосаднији дечак у вртићу, иако је понекад, али само понекад баш добар…
Једног јутра чекао сам да ме мама спреми за вртић, али ње није било. Ушао је некако смешан и збуњен тата и рекао ми да је Стефан пожурио и дошао ноћас.
Знао сам! Рођена је жива напаст! Дошао је ненајављен!
Онда смо отишли у породилиште… Упознали су ме са нечим што је личило на кифлу са згужваним лицем… Није уопште лепо, али је некако слатко. Мој брат. Мој млађи брат.
Насмејао сам се од ува до ува, пољубио маму, а кифли рекао:
– Буразер, срећан си што имаш старијег брата!
И… баш сам поносан!

Елизабета Георгиев
Илустрација : Симона Александров