a

Lorem ipsum dolor amet, modus intellegebat duo dolorum graecis

Follow Us
  /  ФАРЧЕПЕДИ(ЈА)Я   /  ЧОКОЛАДА

ЧОКОЛАДА

Да ли на свету постоји неко ко не воли чоколаду?! И ако постоји неки чоколадомрзац, мора да је несерећан и џанризало, јер чоколада, сем што је харамбаша свих слаткиша, она је најукуснији лекић за срећу.  

Зато вам Фарче доноси причу о том мљаааац, мљаааац омиљеном слаткишу свих.

Спремите се – урањамо у море чоколеде!

Научни назив дрвета  какаоа („Theobroma caco“), од кога и настаје чоколада, у преводу значи „храна за богове“. Дрво какаоа је дуговечно – живи и до 200 година, али квалитетна зрна која се користе за производњу чоколаде производи само 25 година. Један плод какаоа садржи 42 зрна, а за припрему 1 кг чоколаде потребно је 270 зрна какаоа.

Чоколада се родила пре готово 2.500 година у Јужној и Централној Америци, али не у чврстом стању какву је данас знамо, већ у у течном. Такву чоколаду су Маје и Ацтеци са уживањем сркали, додајући јој многе зачине да буде што посебнија. Један од омиљених зачина за чоколаду била је љута паприка! Колико је чоколада била драгоцена и важна потврђује и чињеница да је у стара времена коришћена и као средство плаћања у трговини народа Јужне Америке.

Постоји прича да је владар Астека, краљ Монтезума, пио и до 50 шоља чоколаде дневно које је заслађивао медом! (50 шоља чоколаде!!! Баш је био срећник!) Међутим, када је  шпански освајач Армандо Кортес у XVI веку први донео чоколаду из Мексика у Европу, Европљанима се тај необичан напитак у почетку није много допао. (Не могу да верујем!)

Прва чоколада у данашњем облику произведена је 1847. године у  Енглескаoj. Од тада чоколада постаје омиљена слатка табла и деце и одраслих. Почиње да се производи широм света, да јој се додају лешници, воће, да се експериментише с њом, па је тако у  Чикагу направљена највећа чоколада на свету тешка готово шест тона!

Чоколада подиже расположење или боље речено – чоколада је лек против депресије. Она садржи амино-киселину триптофан, због које се у телу лучи серотонин, један од природних антидепресива. Ако сте лоше воље, узмите коцкицу чоколаде – сигурно ће вам вратити осмех на лице, а уз чоколаду се човек много лакше и заљуби! Истраживања су такође показала да тамна чоколада побољшава памћење и концентрацију, као и способност решавања проблема, тако што повећава проток крви у мозак. Дакле, смажите коцицу тамне чоколаде и ослободите се проблема који вас тишти!

 

Још мало о чоколади.

Научно је доказано да девојчице, односно жене једу готово дупло више чоколаде од дечака, односно мушкараца и то без обзира што сто грама чоколаде садржи око 500-600 калорија! Тако током живота просечна особа поједе око 160 кг чоколаде. (Швајцарци држе рекорд – просечан становник ове државе поједе око 10 кг чоколаде годишње!)

Има мнооооого занимљивих ствари везаних за чоколаду. Наћи ћете их у енциклопедијама или на нету. А за крај ове наше приче супер вест везана за омиљени слаткиш је да нису познати било какви облици алергије на чоколаду.  

Зато уживајте у чоколадама свих врста! Нормално не претерујте и ни случајно не делите чоколаду са куцом или мацом – једино за њих уопште није добра!

 

E. Георгиев
Дизајн: Милана Виденов Миланов , Виолета Коцев

Елизабета Георгиев е родена през петата година, на осмото десетилетие на ХХ век. Израснала е и все още расте в село Смиловци на Стара планина, където научила буквите, заобичала книгите, четенето и един прекрасен пролетен ден започнала да пише...