a

Lorem ipsum dolor amet, modus intellegebat duo dolorum graecis

Follow Us
  /  МЕГАФОН   /  СВЕ ОДРАСЛЕ ОСОБЕ НАЈПРЕ СУ БИЛЕ ДЕЦА, АЛИ СЕ МАЛО ЊИХ ТОГА СЕЋА…

СВЕ ОДРАСЛЕ ОСОБЕ НАЈПРЕ СУ БИЛЕ ДЕЦА, АЛИ СЕ МАЛО ЊИХ ТОГА СЕЋА…

Драги моји другари, данас је двадесет и девети дан шестог месеца године коју чине две двадесетице и управо на данашњи дан пре сто двадесет година родио се Антоан Мари Роже де Сент Егзипери, француски писац, аутор најпосебније књиге „Мали принц“.

Егзипери је „Малог принца“ посветио свом најбољем пријатељу Леону Верту и сигурно није ни слутио да је написао посве оригиналну књигу које ће постати најпревођенија на свету и која деценијама живи свој јединствени живот омиљеног штива и деце и одраслих на свим континентима. 

Постоје књиге које могу да се читају стално и да изнова и изнова дарују читаоца нечим новим, посебним, дивним, јединственим, да изнова и изнова траже да се читалац загледа у сваку реч и мисао и иза сваке речи и сваке мисли. Таква је књига „Мали принц“.

Суочавајући се са мраком рата и пркосећи свету који се налазио у таквом мраку, Егзипери је причом о необичном дечаку који себе представља као малог принца, отворио бајковит простор друге планете и једног, тадашњој деци, другачијег, сањаног и потребнијег света. Тај простор се сели од те давне 1943. године, када је прича настала, све до данас, постајући оригинални мали универзум у коме се тражи срећа, суштина и тајна живота.

Мало је књига на свету која је писана тако једноставним језиком, а која на најбољи начин објашњава најкомпликованије животне проблеме, а емотивна искреност којом плени, чини је заиста најпосебнијом и јединственом. Таква је књига „Мали принц“.

„Мали принц“ нас учи да се загледамо у себе, да ценимо оно што имамо, да упознамо себе, јер се „само срцем добро види“, да сачувамо дете у себи, јер су „све одрасле особе најпре биле деца“, а та „деца морају много тога да праштају одраслима“…

„Мали принц“ нас учи да је живот бескрајна тајна коју полако свакодневно откривамо…

 

 

МАЛА ПЕСМА ЗА МАЛОГ ПРИНЦА

Био  једном један принц… мали…

Уселио се у књигу и постао већи од највећег принца.

И знао је да су очи слепе и да треба тражити срцем,

И знао је да само деца знају шта траже,

А да човек само срцем добро види

И да се суштина очима не да сагледати…

Имао је ружу и знао је да нацрта овцу…

Био једном један мали принц

И срео је пилота у Сахари.

Можда је побегао са своје мале планете

И можда је слетео у око пилота,

А онда је постао прича,

Мала прича за сва времена,

Све планете и све светове.

И ова песма је мала

Можда управо због тога

Што је човек усамљен међу људима

И што за срећу треба мало…

 

 

Из „Малог принца“

„Од сваког треба тражити само оно што он може дати.”

„Тајанствена је земља суза.”

 „Деца морају много тога праштати одраслима.”

„Уображени људи увек чују само похвале.”

„Човек само срцем добро види. Суштина се очима не да сагледати.”

„Ако дозволиш да те припитоме, може се догодити и да заплачеш.”

„Само деца знају шта траже.”

„Оно што краси пустињу, рече мали принц, то је што се у њој негде скрива бунар…”

„Да, рекох малом принцу, било да је у питању кућа, звезде или пустиња, оно што чини њихову лепоту невидљиво је!”

„То је као са цветом. Ако волиш један цвет који се налази на некој планети, пријатно је ноћу гледати у небо. На свим звездама цвета цвеће.”

„ Кад будеш гледао небо, ноћу, пошто ћу становати на једној од њих, то ће за тебе бити као да се све звезде смеју. Ти ћеш имати звезде које знају да се смеју!

Он се и даље смејао. А када се утешиш (човек се увек утеши) биће ти мило што си се са мном упознао. Остаћеш ми увек пријатељ. Пожелећеш да се смејеш са мном. Отворићеш понекад прозор, онако из задовољства …  И твоји пријатељи биће изненађени кад те виде да се смејеш, гледајући у небо. А ти ћеш им тада рећи: ‘Да, звезде ме увек засмејавају!’ А они ће помислити да си луд. Подвалио сам ти… Он се и даље смејао… То ће бити као да сам ти дао уместо звезда, шаку прапораца који умеју да се смеју…“

„.. очи су слепе. Треба тражити срцем.”

„Човеку никад није по вољи, ма где био.”

 „Много је теже судити себи самоме него другима. Ако успеш себи добро судити, значи да си прави мудрац.”

„Човек је усамљен и међу људима.”

 

Eлизабета Георгиев
Дизаjн: Милана Виденов Миланов
Илустрација: Оригиналне илустрације преузете из књиге ,,Мали принц“

 

Елизабета Георгиев е родена през петата година, на осмото десетилетие на ХХ век. Израснала е и все още расте в село Смиловци на Стара планина, където научила буквите, заобичала книгите, четенето и един прекрасен пролетен ден започнала да пише...