МАЛИ ГОСПОДАР КЛАВИРСКИХ ДИРКИ
Драги Вељко,
Као радознали мали светионик који свуда радознало завлачи свој нос, лично ја, краљ радозналаца Фарче, сазнао сам да си ти посебан дечак који има много талената и вештина-свираш, глумиш, певаш… То што ти поседујеш је за сваку похвалу, али драги дечаче, немој да се уобразиш, већ оштри те своје таленте и вештине и буди све бољи и бољи!
Управо због тога што си такав какав јеси, много бих волео да твојим вршњацима испричамо причу о томе како се постаје посебно посебан дечак, као што си ти… а у ствари, лично ја Фарче, мислим да си сасвим обичан дечак који вешто организује своје време, анализира своје таленте, сања на обичан начин необичне ствари и свираааа…
За почетак, кажи нам нешто о себи (чисто да те боље упознају девојчице!!!)
ВЕЉКО: Моје име је Вељко Стојанов, имам 10 година, идем у 4. разред Основне школе „Христо Ботев“ у Димитровграду и ученик сам 2. разреда Основне музичке школе „Др Драгутин Гостушки“.
Када си открио музику?
ВЕЉКО: Музика је присутна у мојој кући још пре мог рођења. Као мали нисам био одушевљен тиме што су тата и сека стално нешто свирали и певали, а ја сам желео можда да се играм у тишини. У време кад сам имао неких пет година то се променило, јавила се жеља да и сам нешто одсвирам, како је клавир био увек доступан, прилазио бих и свирао неке тонове. Онда ми је тата показао прсторед и неке једноставније вежбе, које сам релативно лако савладао, тако је расло и моје умеће и моје интересовање и жеља.
Свираш клавир и веома се успешан што потврђују награде. Зашто клавир?
ВЕЉКО: Мој тата свира клавир и гледајући и слушајући њега заволео сам овај инструмент.
Да ли је тешко да усклађујеш обавезе у обичној и музичкој школи?
ВЕЉКО: Није ми тешко да ускладим обавезе у основној и музичкој школи, уз добру организацију и планирање и чињенице да живим близу школе лако постигнем све.
Имаш ли узоре у музици и планираш ли да се бавиш музиком?
ВЕЉКО: Не могу да кажем још увек да имам неке узоре, али планирам да се бавим музиком и да она свакако буде саставни део мог живота.
Шта би поручио другарима
ВЕЉКО: Поручио бих другарима да следе своје жеље, да развијају таленат који имају и да буду упорни у свему што раде.
П.С.
Драги велики и мали другари, као што видите нисам питао Вељка о наградама. Убеђен сам да овог скромног дечака (што можете видети и по одговорима) чека још много изазова, награда, наступа, аплауза на сценама широм света. Кад вам каже Фарче и насмејане зеленкасте, и плаве, и шарене Вељкове очи и ови стихови инспирисани Вељковим умећем!
Клавир је дрвена чаробна кутија
Што сеје најпосебније магичне звуке,
Сваки чаробни звук доброј души прија,
Сваки чаробни тон сеје чаробне поруке.
Када седнем уз ово чаробно чудо
И прстима дозволим да у акцију крену,
Утонем у музику, проведем се лудо,
Пробудим све жеље, сваку успомену.
Мали господар клавирских дирки, кажу ми,
Уз таленат и музику дарујем чаробни мир.
Вежбам, прсти скачу, показују ми
Колико је велики музички свемир!
Полете звуци ко рој распеваних пчела.
Остављам себе на диркама црним, белим.
Цео свет око мене сад је песма весела,
Цео свет око себе ЈА музиком развеселим!
Eлизабета Георгиев
Дизајн: Милана Виденов Миланов
