ХАЈДЕ ДА СЕ ИГРАМО ОНАКО КАКО СУ СЕ ИГРАЛИ НАШИ СТАРИ

Драги моји другари, припадате генерацији миленијалаца, па je већина ваших дечјих игара повезанa са виртуелим светом, рачунарима и мобилним телефонима. Зато ћу вас ја, свезнајуће Фарче, и овог пута подсетити на две игре које су некада играла и деца али и одрасли.
Пре него што почнемо причу, треба да знате да су се све дечје игре првенствено развиле из обредне праксе заједнице у којој су настајале, те да су биле и остале јако важне како за физички, тако и за интелектуални развој детета. Кроз игру су се деца упознавала, зближавала и развијала. Уз игру су деца лепше одрастала!

Јуркa, шугa
Јурка или шуга је дечја игра која је била популарна међу децом свих узраста. Правила игре су следећа: Изабере се један играч који јури, а остали беже и труде се да не буду ухваћени. Бежање је ограничено на договорени простор, а када играч који јури додирне неког од играча који бежи и каже „Шуга!“, овај преузима његову улогу и игра се наставља. Они који беже могу да нађу спас ако се у току трчања по два играча ухвате за руке. Ова игра могла је да се изводи и напољу и унутра.

Трулa кобилa
Ову игру су најчешће играли старији дечаци, јер је игра била врло тешка. Један играч се савије тако да му горњи део тела буде у паралелном положају са земљом. Да би се одржао у том положају током игре он се најчешће држи за стабло дрвета или за струк друга који стана испред њега. Затим се за савијеног играча хватају још двојица или тројица играча и тако праве дугачку трулу кобилу, на коју скачу један по један остали играчи, тако да то личи на јахаче на коњу. Први играч скаче најдаље, а сви остали ређају се иза њега. Тако поређани, почињу одбројавање којим се мери издржљивост труле кобиле. Кад кобила под теретом падне, игра се понавља. Тада играчи мењају улоге да би се упоредила издржњивост и једне и друге труле кобиле.

Елизабета Георгиев