ДЕЧАК ИЗ БУДУЋНОСТИ

Ево дечака из далеке будућности. (Мислим на будућност будућности.) Појео је јутарњу максивитаминску пилулу, одиграо на персоналном рачунару мултифункционалну игрицу, па је дочепао свој млазни тротинетомобил, и сада жури у школу…
Жури, а не мора. Кад год дошао – добро је дошао. Учитељ га стрпљиво чека. У ствари, тек треба да изабере себи учитеља, међу различитим моделима робота. Што необичнији учитељ – то занимљивији школски дан.
Дечак из будућности… Шта, још увек нема име?! Нека се зове… нека се зове… Па! Кад не би био полуробот, звао би се Павле, или Патрик, или Плутоније, али у овом случају – нека се зове Па.
Врло добро. Данас ће Па учити препознавање природе и друштва. Ставиће на главу капу жичицама повезану са учитељем и чим притисне дугменце – цак! – знање прелази из учитеља у ученикову главу. Кратко, јасно! На пример: „Некада, у далекој прошлости (мисли се на прошлост прошлости) мрави су били величине данашњих слонова, а слонови су били величине јучерашњих врабаца…“
– Браво, Па! Одличан двеста! – задовољним металним гласом каже учитељ-свезналица. – Дај да ти ставим печат у ђачку личну карту и не заборави да обавестиш маму и тату за родитељски састанак на Јупитеру!
У том тренутку…
– Софија, дете, враћај те играчке у сандук и спремај се за школу! Данас ме чека сто обавеза и само ми још треба да оправдавам пред учитељицом твоје закашњење! – довикује тата.
А Софија је паметно и послушно дете.
И тако, Па и још неки из далеке будућности стрпљиво чекају у сандуку за играчке да се она врати из школе.

Бранко Стевановић