ПОРОДИЦА

Шта за мене значи породица?
Сигурност… Топлина… Срећа… Радост… Бескрај…У први мах пишем – мама, тата, сестра, ја… Логично – моји најмилији…
Али, чекај! Сада већ почињем да размишљам…
Шта је са Јованом која је изгубила оца? Шта је са Иваном која нема мајку од рођења? А са дететом које живи само са баком и псом? Шта је са дечаком кога су напустили родитељи, па сада живи у дому за незбринуту децу и дели собу са још пар својих вршњака? Или са девојчицом која је усвојена?
Да ли то значи да они немају своју сигурност, топлину, срећу, радости, бескрај, да немају своје уточиште, бег од стварности која понекад зна бити и те како окрутна? Све више се удубљујујем и мисли и почињем да схватам. Живот није савршена бајка и понекад и није важно ко су особе поред тебе, да ли сте биолошки повезани или су то људи које су доброта и велико срце довели ту поред тебе да не би био сам…
Док год вас повезује љубав све остало није важно. Док год их сматраш својом породицом они то и јесу.
Лав Толстој је једном написао: ,,Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица, нестрећна је на свој начин.“ А по чему породице то личе? Оне личе по безусловној љубави и срепњи за своје најближе. Личе по оданости, неизмерном поверењу. Личе по смеху, радости, по позитивној енергији коју преносе једни на друге. Личе по брижљивости и страху у неизвесним ситуацијама, по неограниченој подршци и пожртвовању…
Породица је место где нема времена за осуде и неразумевање.
Здрава породица је предуслов и гаранција за срећан живот, за сигурност… топлину, срећу, бескрај…
Породица је сунце које се не скрива иза облака.

Лидија Делчев IV
Гимназија „Свети Кирило и Методије“ Димитровград