ПРЕВАСПИТАЊЕ или ЧУДОВИШТЕ ЧУЧКО
Лица:
АЊА- (8 година)- несташна девојчица
ВАЊА – (8 година)- добра девојчица, Ањина сестра близнакиња
ЧУЧКО– чудовиште испод кревета или… (прочитај до краја и сазнај о коме је реч)
Ањина и Вањина соба. С десне стране Ањин кревет. Несређен, разбацане ствари. Ања утрчава у собу, баца се на кревет и почиње да чачка телефон. С леве стране Вањин кревет. Све ствари у њеном делу собе су лепо и уредно поређане и сређене. Вања лежи и чита књигу.
АЊА – (заједљиво) Све нормалне девојчице за сестре близнакиње добијају нормално несташне сестре, а мени је запало да имам тебе – досаду и штребера!
ВАЊА – А мени је баш драго што имам тебе. Било би ми без везе да смо исте.
АЊА– Ето, досадан одговор! Досадан одговор на квадрат од досадне сестре близнакиње!
ВАЊА – Мени је заиста драго што имам тебе за сестру! Волим те такву каква јеси и никад ми није досадно с тобом, јер никада не знам шта ме очекује.
АЊА– Е мени уопште није драго! Сада бисмо могле, рецимо, да се веремо по дрвећу у парку испред зграде, или да нервирамо Вецу Вештицу са првог спрата, али ти то нећеш!
ВАЊА –Вера је баш фина девојчица. Што би је нервирале!
АЊА– (удара се дланом по челу)- Фина!!! Досадна је ко крпељ и страшно ми иде на живце. (кревељи се) „Ањице, ти се много разликујеш од Вањице! Ањице, опет си изгулила колена! Ањице, Вањица је тако фина и културна, а ти ми ниси рекла ни здраво!…“ Гррррр!!! Грозота!
ВАЊА– Па у праву је. Свака реч јој је на месту! Никоме не говориш ни добар дан ни здраво! То је некултура.
АЊА– Свака реч јој је на месту!!! Некултура!!! Није него! Страшно, страшно, страшно ми иде на живце и баш бих волела нешто да јој сместим!
ВАЊА – Теби сви иду на живце.
АЊА– Иду… Зато што су сви досадниииии
ВАЊА – Није досадан Чучко.
АЊА – (зачуђено) Чучко?! Ко ти је тај Чучко…. Ха-ха-ха! Ако ништа друго тај твој друг Чучко има забавно име које уопште није досадно. Ха-ха-ха!
ВАЊА– Чучко није мој друг, Чучко је твој друг.
АЊА– (збуњено) Мој?!
ВАЊА– Аха!
АЊА – Нешто си скроз побркала лончиће, сестро моја слатка! Мора да ти је то од ових досадних књига са којима се стално дружиш.
ВАЊА– Није. Чучко је заиста твој друг и стално је с тобом, односно стално је у нашој соби, али много је ближи теби него мени..
АЊА– Ха-ха-ха!!! Која си ти лујка! Можда имаш температуру, па бунцаш…
ВАЊА– Озбиљно ти кажем. Слушај!
АЊА– (ослушкује. Нешто почиње да гребе и да шушка испод њеног кревета. Она се осврће уплашено, скаче с кревета и унезверено гледа сестру) Шта је то?
ВАЊА– Чучко!
АЊА– Ово је нешто озбиљно, а ти си смотана и неспособна да… (Вири испод кревета. Чује се једно страшно БУУУУ. Ања пада на под, брзином светлости устаје и истрчава из собе вичући.) Мамааааааа!
ВАЊА– (савија се од смеха) Ха-ха-ха! Моја храбра сестра бежи главом безобзира!
(Испод кревета излази зајапурена девојчица. Гледа Вању и обе се смеју)
АЊА– Драга моја Веро, за једног духа Чучка си више него добра, ма одлична!
ВЕРА– Мислим да се Ањица престравила и надам се опаметила…
АЊА– Престравила се јесте, а опаметила… то ћемо тек да видимо.
ВЕРА– Пошто смо одрадиле посао, хоћеш ли да идемо на колаче? Јуче су у комшилуку отворили нову посластичарницу, а бака ми је дала неки динар за одличан успех у школи, па да частим.
АЊА– Частим ја! Опаметиле смо мало Вању, а можда ће ми Чучко затребати још за коју акцију преваспитања!
(девојчице весело излазе из собе)
-КРАЈ-
Елизабета Георгиев
Илустрација: Симона Александров
