ЗАБРИНУТА КУМА

„Добро јутро, коко,
Где си досад била?“ —
„Код фризера, секо,
Да очешљам крила!“

„Та шта кажеш, коко!
Је си л’ сишла с ума?“ —
„Нисам, секо, нисам,
Већ сам данас кума!“

„А где си то, коко,
Добила кумића?“ —
„Излегла нам Белка
Пун сандук пилића!“

„А кол’ко их има,
Испричај ми, стрина!“ —
„Једанаест кћери
И четири сина!“

„Е баш је то красно,
Баш си сретна, кеко!“ —
„Јест, али сам страшно
Забринута, секо!

Целог јутра мислим,
Тужна као стена,
Где да нађем, секо,
Петнаест имена?“

Андра Франичевић