ЛОПТАСТА АВАНТУРА или ПРИЧА ИЗ ШКОЛСКОГ ДВОРИШТА
Лица: ЛУНА, ЛОЛА, ВАЊА, ТИНА, ЛУКА – школарци
(Школско двориште. Луна и Лола се јуре)
ЛОЛА- Стани кад ти кажем!
ЛУНА- Ма сад ћу…(Скрива се. Лола је тражи. Луна изненада искачe испред ње и плаши је) Буууу!
ЛОЛА- А-а-а-а-а! Ти си скроз поблесавила! Јаооој, само да те ухватим!
ЛУНА- (трчи око Лоле) Хајде ухвати ме, велика, да видимо колико си јака! Хајде!
ЛОЛА- Ти си стварано неозбиљна и уз то најнемогућији смотанко! Изгубила си моје нај, нај… омиље… омиље… омиљеније минђуше за фудбал! Лепо сам ти их позајмила и ето шта се десило! (плачљиво) Ох јадне моје минђушице!
ЛУНА- (мирно) Нисам ја ништа крива. Саме су се откачиле и нестале, што значи да нису за фудбал, трчање и такве ствари. Уосталом, ни сама не знам што сам их узимала, кад ми се уопште не свиђају!
ЛОЛА- Али биле су то моје срећне минђуше!
ЛУНА- Тражи срећу у копачкама, а не у минђушама!
ЛОЛА- Стварно претерујеш! Минђуше су биле баш… (гледа Луну неко време и обе почињу да се смеју) грозне! Ха-ха-ха!
ЛУНА- Ха-ха-ха! Ето видиш шта је другарство! Ослободила сам те беде!
ЛОЛА- Да знаш! (грли Луну) Ох, од оволике јурњаве пао ми је шећер. Баш би могле да чалабрцнемо нешто слатко, а, шта кажеш!
ЛУНА- Можеее!! Супер Луна увек орна за слаткише!!! А могу и сланишиии!!!
ЛУКА- (прилази им Лука. Луна и Лола га гледају изненађено) Здраво, цуре!
ЛОЛА- Здравооо! (збуњено Луни) Ко је ово?! (Луна слеже раменима)
ЛУКА- Каква је то галама, девојке? Не приличи вам да се јурите тако.
ЛУНА- Ма немој?!
ЛУКА- Па јесте!
ЛОЛА- Ништа страшно. Мала расправа. Другарска! А ко си ти, уважени млади господине?!
ЛУКА – (смеје се) Ха-ха! Уважени млади господине!!! Добра си! Ја сам Лука. Живео сам у Нишу, али су моји изгубили посао вратили смо се код бабе и деде. Уписали су ме у вашу школу.
ЛОЛА- Баш ми је жао… због посла мислим. Овај… ја сам Лола а ово је…
ЛУНА- Ја сам Луна (љутито) и нема потребе ти да ме представљаш!!!
ЛУКА- Вас две баш волите да се свађате.
ЛОЛА- Ма, не, ми смо најбоље другарице. (мерка га) Чини ми се да си ти баш добар дечко. У нашој школи скоро да и нема нормалних дечака.
ЛУНА- (цокће) Је ли бре, мала, одмах си почела да муваш човека! С неба па у ребра! Браво мајсторе! (Луки) Ал’ ако хоћеш да изађеш с њом, мораћеш прво мене да питаш! Ја сам јој и мама и тата када је у школи!
ЛОЛА- Опет лупеташ, балавице! Бламираш ме ту пред Луком! (Луки) Пусти је, не обраћај пажњу. Она се само шали. Много је детињаста. Прави давеж!
ЛУКА- Што? Ја баш волим такве цуре! Опасне! Супер је!
ЛОЛА- Она супер?! Ако је она супер онда сам ја…
ЛУНА- Је л’ то моја другарица љубоморна?! (скаче) Јес, јес!!! И ја се свиђам некоме!
ЛОЛА- Лепо, баш лепо! (шапуће нешто Луни о она одлази) Па, како ти је у новој школи?
ЛУКА- Где је отишла Луна?
ЛОЛА- По слаткише! Треба нам енегија јер…
(Појављују се Вања и Тина)
ВАЊА- Види молим те, најпожељнији дечак у школи прича са две највеће губитнице.
ЛУНА- (прилази с леђа) Немој да те губитница… (Лука стаје између Луне и Вање)
ЛУКА- Мир, друштво!
ТИНА- Ћао, ја сам Тина!
ВАЊА- Ћао и од мене! Ја сам Вања! Ти си значи тај нови?
ЛУКА- Ја сам Лука из Ниша. Супер вам је школа… Ево склапам нова другарства.
ТИНА- Па си нашао ове две! Ха-ха-ха!
ВАЊА- Оне се још играју са луткицама. Бираш погрешно друштво!
ЛУНА- (гура Луку па Вањи пружа кесицу са чипсом) Хоћеш, чипс са кечапом! Има милион калорија! (Лука се смеје)
ВАЊА- Склањај то од мене! Фуј!
ЛУНА- Ох, па то је опасност за ваша мршава тела! Чипс, чоколадице, плазмица! Не!!! Можеш да се угојиш читавих десет грама! Страшно!!! (као пада у несвест и Лола је придржава)
ВАЊА- А што не гледаш мало своја посла! А?!
ЛУНА- Јупс, госпођица глуми да је нешто фина, а у ствари је смотана, мршава грисина!!!
ЛОЛА- То, геније, опет везеш риме! (играју неки смешан плес)
ЛУКА- (Луни и Лоли) Ха-ха-ха! Вас две ме баш одушевљавате! (шапатом, показујући на Вању и Тину) Опасно ми иду на живце особе које се фолирају!
ЛОЛА- У потпуности се слажемо!!!
ВАЊА- (љутито) Тина, идемо! Не пада ми на памет да се расправљам са овима овде!
ТИНА- Идемо! (одлазе)
ЛУКА- (с олакшањем) Одоше!
ЛУНА- То! Сад смо слободни!
ЛОЛА- Мислим да је ред да Луку упознамо са ваншколским активностима и авантурама после школе.
ЛУКА- Баш бих волео. Мало ми је непријатно. Никога не познајем.
ЛУНА- Довољно ти је што си упознао нас две! Волиш ли фудбал?
ЛУКА- Обожавам! Играо сам у школском тиму.
ЛОЛА- (хвата га за једну руку, Луна га узима за другу) – Онда доста приче! Идемо у лоптасту авантуру!
ЛУНА- У лоптасту авантуру! (одлазе)
Елизабета Георгиев
