ЖИВОТИЊЕ КОЈЕ ВИШЕ НЕ ХОДАЈУ ЗЕМЉОМ
Овога пута, драги моји паметни и радознали другари, ваше Фарче вас води у прошлост, у давна времена када су Земљом ходале неке необичне животиње којих више нема. Упознаћемо се са мамутом, птицом додо, диносаурусима и великим мајмуном гигантопитеком. Сигуран сам да о свима њима знате понешто, али још мало знања није наодмет!
Мамут (Mammuthus) је велика животиња из рода сурлаша који укључује неколико изумрлих врста. Многе врсте имале су кратко унутрашње крзно и дуго спољашње крзно. Имали су дуге савијене кљове које су се некада укрштале. Крзнати мамути су били високи 3,5 метара, што је просечна висина Афричког слона. Кљове крзненог мамута су коришћене у борбама, а да би се једна кљова подигла било је потребно двоје јаких људи! Ове кљове су много веће од кљова данашњих слонова. Многи фосили нађени широм света указују на то да су мамути живели на скоро свим континентима, једина места на којима нису нађени фосили су Аустралија и Јужна Америка. Судећи по фосилним доказима многи мамути су нестали пре око 10 хиљада година. Међутим неколико крда крзнатих мамута је живело на Врангеловом острву до 1650. године пре Христа, што је хиљаду година после настанка пирамида у Гизи.
Додо (лат. Raphus cucullatus) је изумрла врста птице нелетачице, која је била ендемична за острво Маурицијус. Основна храна птице додо били су плодови дрвета чији је латински назив Sideroxylon grandiflorum. Додо је близак рођак данашњих голубова, али је током година, довођен у сродничку везу са нојевима, емуима, барским кокама, папагајима и дневним грабљивицама. Према наводима холандских морнара, додо је био висок око 1 m, а тежак 20 или 25 kg. Полови су се изразито разликовали у величини – мужјаци су били већи и тежи. Ова необична птица изумрла је средином или крајем 17. века и данас се користи као архетип за изумрле животињске врсте, првенствено због чињенице да је његов нестанак проузрокован доласком човека на Маурицијус 1598. Последњи сачувани примерак препарираног додоа налазио се у Ешмоловом музеју у Оксфорду све до 1755, када је изгорео у пожару.
Диносауруси (лат. Dinosauria — Диносаури) су разграната група животиња која се појавила пре скоро 250 милиона година. Све до краја 20. века се веровало да су све групе диносауруса изумрле пре 65 милиона година, међутим, фосилни остаци диносауруса пронађени 1990-их година су потврдили мишљења да се данашње птице убрајају у диносаурусе, и да су потекле од малих диносауруса месождера. Диносауруси су били заступљени на свим континентима. Неки од њих су биљоједи, други месождери, а неки и свеждери. Данашње врсте диносауруса се крећу ходајући на две ноге, док су у прошлости постојале многе изумрле групе које су се кретале на четири ноге или на две, а неке су биле у стању да се крећу и на две и на четири ноге. Процењује се да је најдужи диносаурус био Амфикоелиас алтус (лат. Amphicoelias altus), који је достизао дужину од 58 метара. Највиши диносаурус је био Сауропосејдон протелес (лат. Sauroposeidon proteles), који је достизао висину од 18 метарa. Најмањи изумрли диносаурус је био Сисјаникус занги (лат. Xixianykus zhangi), који је био дугачак 50 центиметара.
Гигантопитек (грч. γίγας – gigas = гигант, оријаш + πίθηκος – pithekos = мајмун) је род изумрлих великих мајмуна, који је постојао од можда пре 9.000.000 година до пре око 100 хиљада година, у областима где се сада налазе Непал, Кина, Индија и Вијетнам. Фосилни остаци потврђује да су припадници врсте Gigantopithecus blacki били највећи познати велики мајмуни икада. Верује се да је одрасли мужјак Gigantopithecus blacki био висок око 3 м и тежак око 540 кг, што је два до три пута више од модерних горила. Начин кретања представника рода Гигантопитека је непознат, јер нису нађене карлице или кости ногу. Велики мужјаци можда су имали распон руку од преко 3.6 м. Многи докази указују да је Гигантопитек био биљојед. Бити толико велик као одрасли Гигантопитек значило је да је имао можда мало или нимало непријатеља. Неки су Гигантопитека, у другој половини 20. века, доводили у везу са легендом о мистериозном човеколиком оријашу под популарним именом Јети са Хималаја. Те приче су биле тема различитих спекулација, а ни до данас се нису сасвим угасиле.
Eлизабета Георгиев
Илустрациja: KАТЕРИНА ТЕРИ НИКОЛОВСКА
