Međunarodna konferencija “Da li gubimo bitku sa dezinformacijama?” (VIDEO)

U Srbiji dominira neutralni sadržaj o EU (27 odsto), dok je pozitivno usmerenje medijskih objava o EU značajno niže u odnosu na ostale države (15 odsto) i gotovo jednako pristrasno pozitivnom usmerenju objava prema Rusiji (14 odsto).

Karakteristika dezinformacija i lažnih vesti je da se one najčešće plasiraju bez jasno navedenog izvora, uz pristrasno i neobjektivno izveštavanje. Regionalna analiza medijskog izveštavanja, koju je sprovela organizacija Crta u periodu od 14. maja do 10. juna pokazala je da više od trećine medijskih objava u Srbiji o međunarodnim akterima, Evropskoj uniji, SAD i Rusiji,  jesu bez navedenog izvora, što je osnov za potencijalne dezinfomacije

U Makedoniji je najveći procenat medijskih objava – 43 odsto na ovu temu sa citatima neimenovanih izvora. U Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zabeležen je značajno niži broj objava bez navođenja citata.

Zastupljenost neutralnog i pristrasnog pozitivnog medijskog sadržaja ka Evropskoj uniji u Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori varira između 19 i 25 odsto medijskih objava. U Srbiji dominira EU neutralni sadržaj (27 odsto), dok je EU pristrasno pozitivno usmerenje medijskih objava značajno niže u odnosu na ostale države (15 odsto) i gotovo jednako pristrasno pozitivnom usmerenju objava prema Rusiji (14 odsto).

Analiza medijskog izveštavanja o međunarodnim akterima je, inače, predstavljena na otvaranju međunarodne konferencije “Da li gubimo bitku sa dezinformacijama” u organizaciji Istinomera, prvog fektčeking portala u regionu.

“Za efikasnu borbu protiv dezinformacija i lažnih vesti neophodno je da mediji i novinari proveravaju, a ne samo da prenose informacije. Da donosioci odluka i institucije rade na medijskoj pismenosti građana, a građani, da pre nego što podele vest na društvenim mrežama, najpre pročitaju celu vest i provere izvore”, rekla je Vukosava Crnjanski, direktorka “Crte” i osnivačica Istinomera, otvarajući konferenciju.

Fenomen dezinformacija i lažnih vesti, inače, nije nov, ali brzina kojom se one danas šire i utiču na kreiranje javnog mnjenja, stavlja ovu pojavu u žižu intersovanja. Istraživanje “Eurobarometra” pokazuje da građani Evropske unije smatraju da su dezinformacije i lažne vesti problem u njihovim zemljama. Isto istraživanje pokazalo je da skoro 85 odsto građana smatra da su dezinformacije i lažne vesti problem za demokratiju. Građani prepoznaju medije kao prve u borbi protiv dezinformacija (45 odsto), zatim donosioce odluka i institucije – 39 odsto, a čak više od trećine (32 odsto) smatra da građani mogu da doprinesu ovoj borbi.

Kako se boriti protiv dezinformacija u 21. veku i da li tradicionalni mediji mogu i na koji način da odgovore na te izazove teme su o kojoj su diskutovali panelisti konferencije – predstavnici domaćih i stranih medija Radio-televizije Srbije, Blica, N1, BBC Srbije, Dojče velea, kao i litvanskog portala Delfi.

Na konferenciji koju je organizovao Istinomer predstavljeni su i primeri inovativnih i aktuelnih pristupa u borbi protiv dezinformacija i lažnih vesti iz različitih delova sveta, poput najuspešnijih svetskih projekata iz oblasti medijske pismenosti.

Snimak celokupne konferencije možete pogledati na Youtube kanalu Istinomera na ovom linku.

Izvor: Istinomer

Foto: Istinomer (Zoran Drekalović)

Be the first to comment

Leave a Reply

E-mail адресът Ви няма да бъде публикуван


*