Nedim Sejdinović: Znamo za jadac

Skoro da je neverovatno koliko spinovanja, lažnih vesti, pogrešnih tumačenja, postoji u izveštavanju o pregovorima koje novinarska i medijska udruženja vode sa Vladom Srbije o medijskoj strategiji i drugim medijskim temama. Čovek počinje da se pita o čemu se tu radi i da li je u pitanju režirana akcija koja ima za cilj da međusobno posvađa i uništi ovo malo organizacija koje se suprotstavljaju vlasti. Da li su novinarska i medijska udruženja najnovija meta sistematskog „čišćenja terena“ i uklanjanja svakog otpora u društvu, zato što su retka preostala ostrva koja odbijaju da ćute i poslušno klimaju glavom?

Podsetio bih na sledeće, a u pokušaju da navedem kolege da barataju činjenicama, a ne neistinama i poluistinama, proizvodeći moralnu paniku i izazivajući radost među naprednjačkim botovima.

Novinarska i medijska udruženja su, u prisustvu međunarodnih organizacija, započela pregovore sa Vladom Srbije o izradi nove medijske strategije nakon što je vlast donela odluku da obustavi rad na ovom dokumentu i rasformira postojeću radnu grupu. Podsećamo da su iz ovog, prethodnog procesa jesenas izašla relevantna novinarska i medijska udruženja, a da su u njegovoj izradi učestvovali jedino predstavnici vlasti i režimskih asocijacija. Uzgred, dokument u koji smo imali uvid u toj meri je loš i nestručan, da je čak i ova i ovakva vlast shvatila da sa njim ne treba da izlazi u javnost.

Sigurno je da je režim odluku o prekidu rada na dokumentu doneo pod međunarodnim pritiskom, kao i zbog toga da pokuša da izmeni veoma lošu, opravdano veoma lošu percepciju medijskih sloboda u Srbiji u međunarodnoj javnosti. Srbija, naime, dugo već dobija negativne ocene u ovoj oblasti, a vlast pokušava to da izmeni svojevrsnim inženjeringom. Pretpostavljam da se režim setio dobrih marketinških rezultata koje je postigao sa medijskim zakonima iz avgusta 2014. godine, zbog kojih je Srbija dobila veoma visoke ocene u procesu evropskih integracija, nezavisno od toga što su oni – što nepoštovanjem, što ismejavanjem, što određenim nedoslednostima u samom sadržaju zakona – prouzrokovali potpunu katastrofu na terenu. Dakle, čini se da je njihova ideja sledeća: organizovaćemo jedan inkluzivan proces, u saradnji sa međunarodnim organizacijama, proizvešćemo dokument koji nas suštinski ni na šta neće obavezivati, a biće pozdravljen pozitivnim ocenama u izveštaju o napretku i drugim međunarodnim dokumentima koji procenuju stanje medijskih sloboda u pojedinim zemljama. Istovremeno sa tim procesom, koji će u najboljem slučaju polučiti neke rezultate kroz nekoliko godina, vlast može da nastavi sa gušenjem svakog kritičkog mišljenja.

Udruženja su imala dva puta: ili da odbiju da pregovoraju, da se zakopaju u rov i da se međusobno tapšu po ramenu, hvaleći se međusobno kako su nepokolebljive, velike i čvrste moralne stene, ili da ipak pokušaju nešto da urade, da opisanu situaciju pokušaju da okrenu u korist medijskih sloboda. Stoga smo insistirali na dva paralelna procesa, sa porukom – „znam za jadac“. Dakle, sa jedne strane, želimo da učestvujemo u izradi medijske strategije i damo doprinos sadržaju tog važnog dokumenta (uzgred, Medijska koalicija je izradila jedan zaista sjajan dokument koji može da bude osnov Vladinom strateškom dokumentu), ali želimo da se paralelno rešavaju i brojni problemi na medijskoj sceni koje je upravo vlast prouzrokovala, a koji uz političku volju mogu vrlo lako da se reše i u sadašnjem legislativnom okviru. I želimo da ta dva procesa budu međuzavisna: ako vlast ne želi da rešava postojeća, goruća pitanja – kao što su bezakonje, konkursno sufinansiranje, odlivanje novca građana u enormnim količinama u režimske medije, javni medijski servisi koji su postali državne agencija za reklamiranje vlasti, itd, itd – mi ne želimo da učestvujemo ni u ovom prvom procesu.

Ostalo je pitanje forme, pa se na prvom sastanku sa Vladom Srbije pojavila ideja o formiranju zajedničkog Koordinacionog tela koji bi se bavio tekućim problemima i u kojem bi učestvovali predstavnici raznih ministarstava i novinarskih i medijskih udruženja. Novinarska i medijska udruženja međusobno se konsultuju da li je ta forma uopšte prihvatljiva za njih, ili će se predložiti neka druga platforma za dijalog/pregovore. Mi u ovom trenutku – očekujući treću rundu pregovora – nemamo odgovor niti na jedno pitanje. Nemamo odgovor ni na pitanje da li ćemo uopšte učestvovati u radnoj grupi za izradu medijske strategije. Nemamo odgovor ni na pitanje da li će to Koordinaciono telo uopšte postojati. Nemamo odluku naših udruženja koja bi platforma za dijalog bila prihvatljiva. Imamo samo jedan težak proces u koji ulažemo enormnu energiju, koji izaziva buru u javnosti i kojeg prate brojni tračevi, neistine i poluistine.

Podsetimo da je tom zamešeteljstvu potpomogla i Vlada Srbije, koja je posle drugog sastanka sa novinarskim i medijskim organizacijama u saopštenju iznela čitav niz netačnosti, među kojima i da su ova tela već formirana, što je potpuno netačno i što smo demantovali. Vladi se očigledno žuri. Ono što mogu pouzdano da kažem, i u ime našeg i u ime partnerskih udruženja, to je da nećemo dozvoliti da budemo instrumentalizovani od strane bilo koga u cilju stvaranja bolje međunarodne slike medijskih sloboda u Srbiji a da se posle toga “na terenu” ništa pozitivno ne desi ili da se stvari čak i pogoršaju. Znamo za jadac.

Sa druge strane, spremni smo da budemo konstruktivni ako to zaista bude imalo smisla.

Nedim Sejdinović

Autor je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine

Izvor: NDNV

Foto: Slaviša Milanov