Konsultativni forum pod nazivom “Caribrod – potrebe i mogućnosti” biće održan u subotu 30. aprila u edukativno-obrazovnom centru u Dimitrovgradu sa početkom u 10:00 sati. Organizator skupa je dimitrovgradska nevladina organizacija „Forum za održivi razvoj“ i grupa mladih, koja želi da pomogne razvoj Dimitrovgrada u različitim sferama.
Jedan od moderatora foruma, koji se održava pod medijskim pokroviteljstvom Internet Portala „Far“, je Bojan Velev. Velev je rođen 1984. u Dimitrovgradu. Osnovne studije Poliltikologije zavšio na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, a master studije Javne uprave i analize javnih politika na Fakultetu za menadžment i javnu upravu Univerziteta Tvente u Holandiji, kao stipendista Ministarstva spoljnih poslova Kraljevine Holandije. Kroz skoro desetogodišnji rad u civilnom sektoru stekao značajno iskustvo u radu sa državnim institucijama, ambasadama, međunarodnim donatorima i lokalnim samoupravama. Radio na osmišljavanju i sprovođenju nacionalnih i međunarodnih projekata u oblasti socijalne ekonomije/socijalnog preduzetništva, te socio-ekonomskog osnaživanja mladih i ranjivih grupa stanovništva (Romi, izbeglice, interno raseljena lica). Aktivno učestvovao u izradi strategija za lokalni ekonomski održivi razvoj u nekoliko opština u Srbiji. Član radnih grupa za izradu Nacionalne strategije za mlade i Nacionalnog programa za zapošljavanje mladih do 2020. godine. Od 2014. godine radi u Beogradskoj otvorenoj školi kao koordinator programa Unapređivanje zapošljivosti, na projektima koji se tiču karijernog vođenja i savetovanja i povezivanja obrazovanja i tržišta rada. Iskusan trener i autor nekoliko publikacija i članaka o socijalnom preduzetništvu, više sažetih predloga praktičnih politika za unapređivanje zapošljivosti mladih, i jedan od tvoraca prve mreže socijalne ekonomije Srbije (SENS).
Veleva smo pitali koje su razvojne šanse Dimitrovgrada (Caribroda) i koje potencijale treba iskoristiti u cilju napredka?
– Pre svega povoljan geografski položaj, što je značajan faktor za unapređivanje privrednih aktivnosti, ali i turističke ponude i uslužnih delatnosti. Ukoliko već nije urađena, s obzirom da nisam dovoljno upoznat, valjalo bi uraditi analizu/procenu efekata izgradnje Koridora 10 na region, mikroekonomiju, ekonomski ambijent, lokalne zajednice itd. Ovo je bitno kako za privlačenje domaćih i stranih investicija, tako i za dugoročnije planiranje turističke ponude i uslužnih delatnosti (npr. kampovi za putnička vozila i prikolice…).
Podjednako bitno, i neraskidivo povezano sa prethodnim, jeste podizanje kapaciteta opštinske administracije i civilnog društva za korišćenje dostupnih EU fondova i fondova drugih donatora. Uspostavljanje regionalnih i međunarodnih partnerstava u ovom kontekstu.
Kako sprečiti odlazak mladih i migraciju iz Caribroda?
– Mobilnost mladih i radne snage uopšte je normalna, pa i poželjna stvar. Ipak, daljom izgradnjom putne i železničke infrastrukture, Caribord će postati još „bliži“ velikim i značajnim urbanim centrima poput Sofije, Niša, Beograda… To je prvi i najveći preduslov za kreiranje pozitivnije slike o Cariborodu kao malom, lepo, čistom i mirnom mestu za život i zasnivanje porodice. Mladima se još tokom osnovnog i srednjeg obrazovanja treba ukazivati na razliku između „životnih stilova“ u velikim gradovima i malim mestima – koje su prednosti, koje su mane, finansijske konstrukcije, mogući karijerni izbori i putanje.
U pogledu praktičnih mera neophodno je unaprediti program opštinskih stipendija za učenike, kako bi u što većoj meri odgovarao potrebama lokalne zajednice i ekonomije. Ustanovljavanje mreže alumnista može biti delotvorno u ovom procesu. Takođe, je neophodno osmišljavanje praktičnih mera za uspostavljanje sistema komunikacije i saradnje sa Caribordskom „dijasporom“, koja može da doprinese na brojnim poljima – razmena iskustava i znanja, kontakti…
Naravno, na polju privrednih aktivnosti, mora se stvoriti povoljnija klima za razvoj malih i srednjih preduzeća (naročito sa fokusom na novim tehnologijama/softverima), što bi dodatno motivisalo mlade ljude da nakon završetka obrazovanja svoju karijeru grade kroz preduzetništvo.
Srednje i više obrazovanje je naravno neizostavni, odnosno gradivni element održivog lokalnog ekonomskog razvoja, koji je lek za odliv mladih. Treba promisliti uvođenje inovativnih obrazovnih profila u Caribordsku srednju školu, koji bi bili usaglašeni sa trenutnim i projektovanim potrebama lokalne i regionalne privrede, kaže Velev za portal “Far”.
Predstavnici lokalnih organizacija i institucija tokom trajanja foruma izneće probleme, prioritete i aktivnosti na planu razvoja, na osnovu čega će učesnici foruma odrediti oblasti i aktivnosti, koje bi mogli da podrže na stručnom, tehničkom ili finansijskom planu.
Forum “Caribrod-potrebe i mogućnosti” je otvorenog karaktera, a detaljne informacije mogu se dobiti na sajtu: http://caribrod.net/caribrodskiforum/index.html.
P. Videnov