“Mediji civilnog društva najprivrženiji javnom interesu i profesionalnom novinarstvu”
Koalicija novinarskih i medijskih udruženja zatražila je od nadležnih državnih institucija da više pažnje posvete stvaranju uslova za razvoj medija civilnog društva i založili se za osnivanje posebnog fonda za finansiranje medijskih sadržaja i programa medija civilnog sektora, prenosi portal Autonomija.
U preporukama koje su 24. novembra predstavljene na skupu posvećenom medijima civilnog društva u Novom Sadu predlaže se da se taj fond popunjava od određenog procenta prikupljenih sredstava za taksu za javne servise, deo sredstava od plaćanje dozvola za emitovanje i iz drugih fondova, poput taksi na prihode od igara na sreću.
Novinarska i medijska udruženja su ocenila da su se mediji civilnog društva u međuvremenu u praksi pokazali kao mediji najprivrženiji javnom interesu i profesionalnom novinarstvu, koji popunjavaju značajnu prazninu u medijskom prostoru, pa je neophodno da se oni prepoznaju kao mediji od velikog društvenog značaja i da se nađu u stimulativnom zakonskom okruženju.
“Iskustva medijski razvijenih zemalja pokazuju da tržišni mehanizmi nisu dovoljni za održivo finansiranje novinarstva u javnom interesu. U praksi i u Srbiji polako sazreva svest da mediji civilnog društva mogu biti značajna alternativa stranačkim i korporativnim medijima koji nažalost imaju agendu različitu, pa često čak i suprotnu javnom interesu”, navodi se u preporukama.
Ocenjuje se da je model medija civilnog društva od neprocenjivog značaja za manjinsko, višejezično, regionalno i lokalno informisanje, iako su ga uporno ignorisali ne samo vlast i regulatorna tela, već i predstavnici manjinskih zajednica i civilnih organizacija.
“Upravo su mediji civilnog društva mogli da budu model rešenja za informisanje na manjinskim jezicima, i u lokalnim zajednicama, ali taj model nije spominjan, možda zbog nekompetentnosti zajednice da prepozna potencijal ovog modela, a možda i zbog umanjene mogućnosti da se ovi mediji politički ili partijski instrumentalizuju”, piše u preporukama.
Ocenjuje se da mediji civilnog društva mogu da popune medijske praznine nakon privatizacije u onim sredinama gde su lokalni mediji prestali da postoje ili gde je zbog loše privatizacije došlo do značajnog pada kvaliteta informisanja.
Dodaje se da medijima civilnog sektora treba omogućiti da pokrivaju šire područje od lokalnog i regionalnog, kako je to sada definisano, kao i njihovo umrežavanje.
Od Ministarstva kulture se traži da obezbedi posebne programe podrške snažnijem razvoju medija civilnog društva, kako bi oni postali značajan i vidljiv deo medijskog sistema, kao što je više indirektnih subvencija, poput oslobađanja od plaćanja PDV-a, oslobađanja od plaćanja svih naknada osim naknada za korišćenje autorskih prava, oslobađanje poreza na dohodak zaposlenih i novozaposlenih mladih novinara.
Program projektnog sufinansiranja na svima nivoima treba da pokrene poseban program (konkurs) za finansiranje medija civilnog sektora, navodi se u preporukama.
Koalicija novinarskih i medijskih udruženja je istakla da je potrebno jasno definisati šta predstavlja mediji civilnog društva, kako bi se sprečile eventualne zloupotrebe tog informativnog modela.
“U tom smislu, treba insistirati da upravni i izvršni organi medija civilnog društva budu transparentno birani, kroz javne procedure, iz redova građana. Takvi organi preuzimaju i ličnu odgovornost za rad institucije. U tom smislu mediji crkvenih organizacija se ne mogu tretirati kao mediji civilnog društva”, piše u preporukama.
Preporuke su zajednički stavovi Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), Asocijacije lokalnih nezavisnih medija Lokal pres (LP) i Asocijacije onlajn medija (AOM).
Predstavljene su na skupu u Medija centru Vojvodine, koji su organizovali Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Misija OEBS-a u Srbiji, uz podršku Ambasade Holandije u Beogradu.
Izvor: Autonomija
Foto: pixabay.com
