Iz Caribroda u svetsku filmsku antologiju: 115 godina od rođenja beskompromisnog Zlatana Dudova (1)

“Zlatan Dudov je hteo da film bude njegovo oružje u borbi za bolji svet za sve, bez obzira na klasne i druge razlike, ali svet ni njega, kao i neke druge posvećene umetnike našeg vremena, nije hteo da čuje.”

Dinko Tucaković, reditelj i filmski kritičar

Iako pripada nemačkoj kinematografiji, proslavljeni filmski i pozorišni reditelj i dramaturg Zlatan Dudov svoje balkansko poreklo ugradio je u svoja dela, a njegov čuveni film „Kuhle Wampe“ (Gladni stomaci) iz 1932. godine uvršten je među 100 najznačajnijih (po nekim filmskim enciklopedijama i među 20 najboljih filmova u istoriji) i do danas ostaje simbol evropskog angažovanog filma.

Zlatan Dudov (Slatan Dudow)

Beskompromisni Dudov je svojom izražajnom filmskom poetikom zadužio Evropu, svet i rodni Caribrod (danas Dimitrovgrad), gde je rođen pre 115 godina. Postavlja se pitanje zašto u rodnom gradu niti jedna  ulica, ustanova iili spomen obeležje nisu posvećeni ovoj ličnosti i kako je ljudska nemarnost dovela do činjenice da je njegova rodna kuća izgubila smisao postojanja i jednostavno se zbog neodržavanja srušila!?

I upravo ovaj nekadašnji porodični dom porodice Dudov čuva mnoge ispričane, ali i neispričane priče o čoveku, koji se veoma mlad iz tadašnjeg Caribroda uputio u svet neizvesnosti i ostavio neizbrisiv trag u svetskoj filmskoj antologiji. Ispostavilo se da je do pre dvadesetak godina ovaj velikan filma svetskog glasa bio malo poznat u svom rodnom gradu, posebno kod mlađe populacije. Njegov daleki rođak jedva uspeva da se seti da su nakon Drugog svetskog rata neki ljudi, verovatno iz Nemačke, slikali ognjište u njegovoj kući, koja danas i ne postoji.

Caribrod početkom XX veka

Životna priča Zlatana Dudova vraća nas puno godina unazad, u stari Caribrod. Familija Dudini ili Dudovi je jedna od najstarijih caribrodskih porodica. Njen rodonačelnik je deda Neno, čija se porodica bavila gajenjem svilene bube i posedovala zasade dudova, po čemu je dobila ime Dudini. Dolazili su u to vreme mnogi trgovci čak iz Beča i drugih metropola za kaleme i sadnice.

Naselje Strošena češma

Dudina mahala (slikar Metodi Meta Petrov)

Trojica njegovih sinova Taško (1850 – 1897), Đoša (1851 – 1940) i Zlatan (1854 – ?) zajedno sa svojim porodicama osnivaju Dudinu mahalu u starom caribrodskom naselju “Strošena češma”.

Najstariji sin Nena Dudova, Taško Dudov, ostavio je dubok trag u istoriji Caribroda kao gradonačelnik, a u njegovo vreme izgrađena je železnička pruga i železnička stanica, kao i gradska crkva Rođenje Presvete Bogorodice.

Najmlađi sin Nena Dudova, Zlatan Dudov, imao je četvoro dece – Stanku, Nikoliju, Dimitra i Todora. Upravo u kući Todora Zlatanova i Milje Aleksov 30. januara 1903. godine, rađa se muško dete, koje dobija ime po svom dedi. U knjigu rođenih upisuju ga kao Zlatan Zlatanov. I zaista, nekoliko decenija kasnije, Zlatan Dudov je upisan zlatnim slovima u istoriju filmske umetnosti kao tvorac jedinstvenog nemačkog proleterskog i levo orijentisanog filma, ali i kao asistent velikog režisera Frica Langa i prijatelj i saradnik poznatog pesnika i dramaturga Bertolda Brehta.

Železnička stanica u Caribrodu

Živeći u ne baš tako bogatoj porodici, u kojoj je samo otac radio kao železničar i odrastajući pored reke Nišave, železničke pruge, koja je donosila vozove i tragove drugačijeg života i progresa, kao i pored trgovačkih i zanatlijskih radnji, Zlatan je sticao svoja prva životna iskustva.

U to vreme Caribrod dobija generalni urbanistički plan, električno osvetljenje, a bogat kulturni život (teatar, biblioteka, prve lokalne novine, vojna muzika i poznati slikar Georgi Mašev) uticali su svakako da Zlatan poprimi još kao mlad duh malog, ali po tradicionalnim kulturnim vrednostima bogatog grada, koji je tada brojao preko 5 hiljada stanovnika.

„Tadašnji Caribrod za kratko vreme postiže zavidan ekonomski uspeh. Uz dve fabričice, tu je značajna kolonija železničara i radnika na staničnom depou, vojnih lica i relativno dobro obrazovanih činovnika i profesora. Gradić svakodnevno menja  lik. Trgovci-grosisti ne žale novac da bi napravili sebi prave vile, ali istovremeno, oni su uložili novac i u razvoj svoga grada. Zlatan Dudov ima sve uslove da se u ranom detinjstvu upozna sa onima koji drugačije gledaju na život ljudi iz njegovog prozaičnog komšiluka.

Stara krčma „Balkan“ (slikar Metodi Meta Petrov)

Da li je video bioskop? – teško je reći, jer će stalni kinematograf Caribrod dobiti tek dvadeset godina kasnije posle njegovog rođenja, ali je sigurno da je gledao predstave caribrodskog pozorišta, slušao orkestar na pavliončetu i bio upoznat s radom Maševa, budućeg barda bugarskog slikarstva. Dodamo li tome i živopisnost okoline i gradića i, sasvim sigurno, poseban senzibilitet Dudova za sve što je umetnost i lepota – eto dobre pripreme za čoveka koga će kasnije poštovati čitav umetnički svet“ – piše u knjizi „Beskompromisni Dudov“, istaknuti dimitrovgradski novinar i publicista Slobodan Aleksić Ćosa.

Sofija 20-ih godina XX veka

Nakon završetka osnovne škole i gimnazije u Caribrodu, koji polako dobija atribute istinskog grada, Dudov 1917. godine sa porodicom odlazi u Sofiju. Tu upisuje Prvu mušku gimnaziju i angažuje se u levičarskim organizacijama i gimnazijskom pozorištu.

„Ne treba shvatiti ovo samo kao jednu biografsku pozadinu da je Zlatan Dudov iz Caribroda, nego ovaj gradić igra i važnu ulogu u povezanosti sa Evropom. Caribrod nije samo jedan provincijski grad. Treba imati na umu da je ovde prolazio jako bitan voz na veoma važnoj komunikacionoj liniji, takozvani `Orijent ekspres` i ta veza je uvek donosila novosti i nove ideje. I te ideje su posle velikog rata bile levičarske. Istovremeno, treba imati na umu da su se većina tadašnjih Caribrođana, kada su završavali ovde školu, išli u sofijske gimnazije i dolazili u dodir sa novim idejama. Tako i Zlatan Dudov dolazi u Sofiju i preko Sofije odlazi u veliku metropolu Berlin. Znači, ta politička socijalizacija ne počinje tamo, već ovde u Caribrodu“ – govori u dokumentarnom filmu „Zlatan Dudov“ istaknuti istoričar dr Nenad Stefanov sa Humbolt univerziteta u Berlinu, poreklom iz dimitrovgradskog kraja.

Berlin 20-ih godina XX veka

Iz idilične tišine orijentalne Sofije, gde gimanziju završava sa odličnim uspehom kao đak generacije, 1922. godine Dudov osviće na Berlinskoj železničkoj stanici. Vođen svojim levičarskim idealima postaje svedok burne epohe 20-tih i 30-tih godina XX veka u Vajmarskoj Republici. Veliki grad ga dočekuje kontrastima milionske prestonice.

Ono što je danas neosporno, tamo u Berlinu, prema pisanju reditelja i filmskog kritičara Dinka Tucakovića, Zlatan Dudov je jedan od onih koji su udarili temelje filmskog izraza, ali i da je ovaj stvaralac u filmu video jedan sasvim drugi potencijal, koji će danas putem televizijskog buma dobiti monstruozne razmere, a to je da je film potencijalno oružje političke borbe.

Školovanje Zlatana Dudova u Berlinu imaće presudnu ulogu u umetničkom formiranju. Iako u početku studira arhitekturu, ova nauka ostaje veoma daleko za uzavrele ideje Dudova. Zato se upisuje u prestižnu pozorišnu školu Emanuela Rajhera, a 1925. godine uspeva da dodirne magiju filmske umetnosti – ulazi u srce evropskog filma i u jedno od najvećih nemačkih filmskih studija “Babelsberg”, gde je nastalo čuveno remek delo Frica Langa, čiji asistent postaje mladi Caribrođanin.

Ekipa filma “Metropolis”

Bertolt Brecht, Hanns Eisler and Slatan Dudow

Nakon očaravajućih dekora “Metropolisa”, Dudov započinje studije pozorišta i filma na Berlinskom univerzitetu i putuje u Moskvu, kako bi napisao svoj diplomski rad. Tu se upoznaje sa velikanima ruskog teatra i filma, ali susret sa Bertoldom Brehtom promeniće njegov život. Početkom 30-tih godina snima svoj prvi samostalni dokumentarni film – “U kakvim uslovima živi berlinski radnik”.

Nastavak sledi…

P. Videnov

Foto: Knjiga „Beskompromisni Dudov“ / Časopis „Most“ / Slaviša Milanov / lostbulgaria.com / Arhiva Železnice Srbije / Metodi Meta Petrov / chameleonarts.org / stara-sofia.com/ Arhiva FAR-a

Korišćena literatura i materijal:

Златан Дудов – творчески портрет / Александър Грозев. – София: Наука и изкуство, 1972

Златан Дудов (1903-1963) / списание Мост, бр. 155. – Ниш: Издателство „Братство“, 1998

Бескомпромисни Дудов / Слободан Алексић. – Београд: Дом културе „Студентски град“, 2003

Kuhle Wampe oder Wem gehort die Welt? / Frankfurt am Main: Suhrkamp Verlag, 2008

Документален филм „Златан Дудов“ / режисьор: Петър Виденов / Positive Production, 2015

Tekst je objavljen u okviru projekta „Dimitrovgrad – Kragujevac – Pančevo: Kulturno nasleđe i multikulturalnost”, koji partnerski realizuju udruženja Emblema iz Dimitrovgrada, Šumadinka iz Kragujevca i Omnibus iz Pančeva na sajtovima www.far.rs, www.glassumadije.rs i www.pancevo.city.

Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.