Смиловци је много старо село. По старо и од името си и од христјанството и од Славјаните који денска у њега живеју. Мођилете по Стубел и Србину бару, које су са поди језерото и таја у Царину, Кацарицу или нади Видрал (зависи кој ђу
Ка сам стварно први пут дочекал Нову годину не могу се сетим. Онова што прво памтим је оћитен бор с памук, л`скаве ратије, много новодишње честитће и прикаску да че нач`ска дојде Деда Мраз да ми донесе подараци, понеже је јутре Нова година. Било је това
Християнският празник, предшестващ раждането на Христос, българите наричат “Малка коледа”, “Суха коледа”, “Детешка коледа” или “Мали Божич”. През този ден домовете се обхождат от момчета наречени коледари. На снимката, която е заснета през 1942-ра година, са група малки коледари от царибродското село Желюша. Това
Ovo je svedočanstvo o našim prilikama i o nama i o zanemoćalim vlasnicima starih kuća, koji zbog permanentne egsistencijalne bitke ne mogu da urade ništa za njih i o opštinama koje nemaju pravo u zakonu da ih otkupe i održavaju, bez obzira na njihovu
Dimitar Ilijev - Mitko, pezioner iz Beograda već duže od dve decenije ostvaruje svoj dečački san. Na mestu pradedove kuće u selu Smilovci, odakle je davne 1954. krenuo u svet, 1993. je počeo da ga hvata i materijalizuje. Najpre je sredio kuću predaka, vrativši joj
Да ме утепаш не могу точно да се сетим која је била годината. Да ли је била 1977. 1978. или 1979. не знам. Знам само да је било једно од онаја царибродска лета на која се је радувало и старо младо, да је екипата
Стигал је ко велосипед, па је станул колело, па точак, а својту немалечку рољу у царибродсћи анали и формирање на животан стил завршил је ко бицикла. У моје време је бил точак и ја сам га тека запамтил. Готово си свака фамилија је имала
Ка свије вијалица и натрупа снег, па ка се вет`рат смири и арне застудеје, а в`здухат се изјасни, нади Цариброд се зацари мир кој ниједно друго годишње доба немож` ти подари. У п`рв момент застану и човеците и град`т, а домашната стока и стоката
Једно време животат у Цариброд се је вртел окол чешмете. Оне Цариброџање несу само појиле, прале, купале, добитак појиле и од њи се посипувале градине, него су ђи и збирале и биле су ко градсћи бировин или радио станица за сви, а особено за женете, које су
Зарезоја неје Царибродска слава, това је Мала Богородица. Ама ако питаш некога по слабо религозно информираног - Kво слави Цариброд? - сви че ти кажу Зарезоју. Това је за това, што је на тија д`н и с Бога и без Бога цел Цариброд бил на нође. Прво
