Visokogorac Uglješa Đorić: Planinarenje je lek za sve

Svojevrsni ambasador Planinarskog društva „Preslap“ i planinarskog pokreta juga Srbije na području Šumadije, Pomoravlja, Levča i Temnića je visokogorac Uglješa Đorić. Već nekoliko godina, ovaj visokogorac, vrhunski sportista i planinarski vodič, uspešno povezuje planinare, promovišući prirodne lepote juga Srbije i prirodne lepote kraja u kome živi. Donedavno, visokogorac Uglješa Đorić živeo je u Jagodini, gradu u kome je odrastao, a od 2022.godine je građanin Kragujevca. Bavljenje sportom na vrhunskom nivou, tek je hobi visokogoca Uglješe Đorića, a sa svojih deset prstiju, ovaj vrstan zanatlija, zaposlen u industriji namešaja, može izraditi najlepše i najfunkcionalnije delove nameštaja. Kako je uopšte zavoleo planinarstvo, kako je napravio iskorak u visokogorstvo, zašto je izabrao Planinarsko društvo „Preslap“, o tome kako u Šumadiji promoviše jug Srbije, a naš jug obogaćuje duhom Šumadije – i o još detalja iz svog zanimljivog ličnog života, visokogorac Uglješa Đorić govori za dvojezični portal „Far“, na svoj 37. rođendan, 18. marta.

Gospodine Đoriću, u ime dvojezičnog portala „Far“ želimo Vam srećan rođendan, prenosimo najlepše želje iz Cariboda i drago nam je da se naš portal prati i čita i u Šumadiji. Hvala Vam što ste se odazvali pozivu za ovaj razgovor.

“Hvala i vama puno na lepim željama. Zahvaljujući svom angažovanju, trudio sam se da predstavim rad dvojezičnog portala “Far” i u Šumadiji, a, verujte, planinarski sadržaji koji se objavluju na dvojezičom portal “Far”, čitaju se, prate u Šumadiji, i o tome se razgovara u krugovima u kojima se ja krećem.”

Kako i kada ste počeli da se bavite planinarstvom?

“U redovnoj vojsci sam 2007. godine imao priliku da upoznam vojno lice koje je bilo u Sloveniji komandant planinarskog bataljona. Imajući u vidu stalne vežbe na planini Veliki Jastrebac mene je to animiralo za buduće uključivanje oko planinarenja. Zatim sam krenuo postepeno i aktivno da učestvujem na planinaskim akcijama. Početkom ove godine je navršilo se 15 godina koliko sam u ovom rekreativnom sportom.”

Ljudi koji se privatno druže sa Vama, znaju i da ste strastven plesač i kulinar. Kako ste zavoleli i ove aktivnosti, koje, moramo priznati, o Vama odaju neobičan utisak, da ste radoznali avanturista i da nikada ne mirujete?

“To su aktivnosti koje su došle sporadično. Dosta slobodnog vremena provodim putujući. Ples sam počeo 2014. godine, a ljubav prema kulinarstvu postoji od malih nogu. Kada razmišljam i govorim o sebi, rekao bih da sam avanturista.“

Kako je tekao Vaš razvojni planinarski put? Šta Vam je najlepše u planinarstvu, da li možete da izdvojite odredišta koja Vam se najviše dopadaju, a šta Vam je, sa druge strane, bilo najteže, najzahtevnije, najizazovnije?

“Tokom godina se razvijala ljubav prema planinarenju. Najlepše je druženje i upoznavanje sa novim ljudima, nova odredišta. U ranijoj mladosti sam patio od visinske bolesti, tako da slobodno mogu reći da najteži i najizazovni deo je bio kada sam trebao da savladam strah. Najviše mi se dopada južni deo Srbije, pogotovo njegova “prestonica” grad Niš sa okolnim planinama.”

U jednom trenutku, osetili ste potrebu da počnete da se bavite i disciplinom visokogorstvo. Stičemo utisak, da klasično planinarstvo zbog toga niste zapostavili, naprotiv. Ali, kako i zašto ste odlučili da postanete i visokogorac?

“Dugo vremena mi je bilo potrebno da shvatim šta je to što me privlači, kada sam preovladao strah od visine veoma me privlači ta visina. Jer kad se vinete preko 2000 metara prostor oko vas postaje veličanstven.”

Pronašli ste Planinarsko društvo „Preslap“, a i Planinarsko društvo „Preslap“ je pronašlo Vas?

“Da, sticajem okolnosti koje su bile povoljne u pravom času. U jeku pandemije kovida 19 mnogo malo su se organizovale akcije i sasvim slučajno sam čuo za Planinarsko društvo “Preslap”. Mislim da je društvo videlo moj potencijal kao planinara, a kasnije i vodiča za društvo. Bio sam impresioniran vodičkim timom na čelu sa predsednikom društva gospodinom Miroslavom Dokmanom. Kasnijom implementacijom u sam srž akcija, odluka je doneta.”

Najlepša iskustva sa Planinarskim društvom „Preslap“?

“Ah, trebao bih da napišem knjigu o izvedenim akcijama. Svaka za sebe je poseban doživljaj i značaj. Većina akcija Planinarskog društva “Preslap” na kojima sam bio učesnik ili vodič, zavrđeuje svoje mesto u mojoj knjizi koju ću, zašto da ne, jednog dana i napisati.. Izdvojio bih uspon na planinu Galičicu u Severnoj Makedoniji, uspon na vrh Ljuboten na Šar planini u Severnoj Makedonlji, uspon na vrh Plat, takođe na Šar planini, prelazak Via ferrate Sokolov put na planini Romanija u Bosni i Hercegovini i mnogo drugih planina.”

Ušli ste i u „družinu snova“ Zorana Pavlovića Paće, sve je bilo spremno za ekspediciju na Elbrusu, za leto 2022.godine. Agresija Rusije na Ukrajinu osujetila je taj plan, ali, na koji vrh iz svetskog programa „Seven Summits“ ili „Nine Summits“ planinarete da se penjete u nekom narednom periodu?

“Da, 2021.godine sam se aktivno pripremao za uspon na Elbrus ,ali ovaj rat je sve to poremetio. U planu je Kilimanžaro u Africi, Mon Blan kao i nekoj skorijoj budućnosti Akonkagva. Pripreme su u toku u međuvremenu prave se novi planovi za budućnost.”

Deo ste vodičkog tima Planinarskog društva „Preslap“, a često pružate vodičke usluge na planinama Šumadije, Pomoravlja, Temnića, Levča?

“Tako je, već treću godinu sam stalni član vodičkog tima. Postoje i druga planinarska društva koje vodim na lokalu, a najčešće grupe rekreativaca ili “team building” grupe vodim na planinu Juhor, na Crni vrh kod Jagodine, na planine u okolini Kraljeva i još ponegde u Šumadiji.”

Kako vidite planinarstvo na jugu Srbije (planinarski pokret)? Na čemu treba dodatno raditi, koji su, po Vašem mišljenju, potencijali za poboljšanje rezultata?

“Nisu budućnost samo Beograd i Vojvodina, treba se koncetrisati i na krajeve južnije od Stalaća. Trudim se kao ambasador planinarskog pokreta juga Srbije da što više promovišem kulturu raznolikih predela u južnoj Srbiji. Mislim da ima velikog interesovanja za buduće aktivnosti. Sve više ljudi odlaze na aktivni odmor. Sve veća popularnost Suve planine u okolini grada Niša, Stara Planina u okolini grada Pirota kao i planina oko Vlasinskog kraja. Izdvojio bih takođe odnedavno planine oko granice sa Bugarskom: Crnook, Valoge, Glošku planinu, Izvorsku Rudinu…”

A kakvo je Vaše mišljenje o planinarstvu u Šumadiji? Sličnosti i razlike u odnosu na jug Srbije?

“Sličnosti postoje, ali većina ljudi u Šumadiji slabo poznaje jug Srbije, gde se nalaze i najviše planine u Srbiji. Većina je čula za, recimo Trem, a sijaset ostalih planina privlače i pozivaju moje Šumadince na uživanje, aktivan odmor, avanturu. Neprestano promovšemo potencijale juga Srbije.”

Šta biste poručili deci, mladima i njihovim roditeljima u vezi bavljenja planinarstvom?

“Moja poruka za decu, mlade i roditelje, u planinarenju nema starosnih granica, svi smo jednaki, izađite iz svojih domova i idite u prirodu, to je lek za sve, za svakog postoji nešto u čemu bi se pronašao, mogućnosti su neograničene.”

Gospodine Đoriću, najlepše Vam hvala na vremenu i posvećenosti dvojezičnom portalu „Far“, i uvek ste dobrodošli u Caribrod!

“Hvala i vama na pozivu, radujem se budućoj saradnji sa vama i širenju lepih vesti sa vašeg kraja.”

Miroslav Dokman

Foto: Uglješa Đorić / Planinarsko društvo “Preslap”

Portret Uglješe Đorića: Nenad Aleksandrov, Bosilegrad