Darko Petrov – harmonika, muzička ljubav iz detinjstva

   Darko Petrov je učenik trećeg razreda Gimnazije „Sv. Kirilo i Metodije“ u Dimitrovgradu. Iz osnovne škole u srednju došao je kao Vukovac, a odličan uspeh nastavlja da ostvaruje i dalje. Iako mu svi predmeti idu od ruke, kaže da su mu najzanimljiviji informatika i fizika. Oblast koja ga posebno privlači i izvan školskih aktivnosti je muzika, kojom se bavi u slobodno vreme svirajući harmoniku i klavijature.

   Za muziku je počeo da se zanima još odmalena, i to interesovanje potiče iz porodice.

   „Moj tata je imao jednu malu harmoniku na kojoj je ponekad svirao. Tada sam mu i ja stalno prilazio i svirao zajedno s njim“, seća se Darko svojih muzičkih početaka.

   Već u drugom razredu osnovne škole upisao je i nižu muzičku školu “Dr Dragutin Gostuški” iz Pirota, odnosno istureno odeljenje te škole u Dimitrovgradu. Muzičku školu pohađao je šest godina, i u njoj stekao osnovna muzička znanja i veštine – tamo se učilo pravilno sviranje po notama, pravilno držanje, prstored za harmoniku i kako kaže, osnove za ozbiljnije bavljenje muzikom, što mu je bilo od velike koristi za dalju muzičku karijeru. Sviranje na harmonici usavršavao je kod profesora Saše Klemenovića i Bobana Ćirića, dok je kod profesora Vladice Ignjatovića sticao znanja iz solfeđa i teorije muzike.

   U vreme kada je išao u muzičku školu učestvovao je i na brojnim takmičenjima, kako u sviranju harmonike, tako i iz solfeđa. Među svojim uspesima posebno ističe treću nagradu na „Jaseničkom prelu“ u Smederevskoj Palanci 2013. godine, gde se takmičio kao instrumentalista u sviranju izvorne narodne muzike. Takođe, u ovoj manifestaciji učestvovao je i kao pratilac dimitrovgradskog KUD-a, čiji su se članovi se tom prilikom takmičili u folkloru.

   Iako možda nije instrument koji je naročito popularan među mladima, za Darka je harmonika muzička ljubav od detinjstva, i tvrdi da je teško objasniti šta je to što ga je naročito privuklo baš u ovom instrumentu. Vešt je i na klavijaturama, ali kaže da ga neke druge vrste instrumenata, kao što su, na primer, žičani, ne privlače posebno.

   „Kod kuće imam i gitaru, pa sam neko vreme pokušavao da sviram i ovaj instrument. Ipak, odustao sam od toga – više volim harmoniku“, kaže on.

   Pored volje i ljubavi prema muzici, da bi se uspešno vladalo nekim instrumentom, pa tako i harmonikom, potrebno je ne samo znanje i umeće već i svakodnevno vežbanje. Darko tvrdi da ponekad vežba i četiri do pet sati dnevno, ali da na to ne gleda kao na aktivnost koja mu oduzima vreme, zato što iskreno uživa u onome što radi.

   U poslednje dve i po godine Darko je i član Caribrodskog orkestra, muzičkog sastava iz Dimitrovgrada koji naročito neguje starogradsku muziku. Tvrdi da je izuzetno zadovoljan saradnjom sa starijim i iskusnijim kolegama muzičarima, koji su ga svojevremeno pozvali da radi sa njima, i da je sjajan osećaj biti član jednog ovakvog orkestra:

   „U pitanju su zaista fantastični ljudi sa velikim iskustvom. Primili su me kao svoje dete, i perfektno sarađujemo“.

   Među brojnim nastupima koje je imao kao član ovog sastava kao najzanimljivije izdvaja prošlogodišnji nastup u bugarskom gradu Bansko, kao i koncert u koncertnoj sali “Bugarska” u Sofiji u decembru prethodne godine, gde su pored Caribrodskog orkestra nastupili i neki od najpoznatijih muzičara u Bugarskoj, ali i odlični izvođači opere i baleta. Takođe, kaže da su dosta puta nastupali u Nišu, a često ih možemo čuti i u Dimitrovgradu. Za 23. decembar najavljen je i humanitarni koncert u Domu kulture u Dimitrovgradu, u kome zajedno sa Caribrodskim orkestrom učestvuje i Darko.

   “Nije mi prvi put da sviram na humanitarnom koncertu. Srećan sam kada mogu da pomognem i pružim podršku bilo kome, i uvek ću se odazvati pozivu da sviram bilo gde i za bilo koga kome bude bila potrebna pomoć”.

   Trema je sastavni deo nastupa gotovo svakog umetnika, pa je u početku tako bilo i kod Darka. Ipak, sticanjem iskustva i odrastanjem kroz umetnost, i trema polako nestaje:

   “Sada sam se već navikao na nastupe, tako da više uopšte i ne razmišljam o tremi. Trudim se samo da što bolje odsviram, i pritom ne mislim ni o čemu drugom.”

   Dokaz da je svoj posao odradio valjano su i reakcije publike, koje, kako kaže, zaista mnogo znače:

   “Ako uspemo da postignemo da publika bude zadovoljna, onda smo i mi zadovoljni”, tvrdi Darko.

   Kada su muzički žanrovi u pitanju, kaže da voli izvornu narodnu muziku, koja se prvenstveno i vezuje za instrument koji svira. Takođe, voli da sluša i stare balade iz domena ex-YU roka, kao i stranu rok muziku. U muzici ima dosta uzora, od kojih posebno izdvaja Ljubišu Pavkovića, Aleksandra Sofronijevića i Vladu Panovića.

   Kako ga od završetka srednjeg obrazovanja deli svega godinu i po dana, počeo je da razmišlja i o upisu fakulteta. Voleo bi da studira programiranje: ovo je oblast koju u trećoj godini trenutno izučavaju iz informatike, a koja mu je prilično interesantna i u kojoj pronalazi sebe. Planira da nastavi školovanje u susednoj Bugarskoj – osim što, kao i većina budućih studenata njegove generacije, smatra da su uslovi studiranja na bugarskim univerzitetima bolji, voleo bi da ovde upiše fakultet jer mu se Bugarska čini bližom i poznatijom, s obzirom na to da je posećuje češće nego gradove u Srbiji gde postoji dati fakultet, poput Niša ili Beograda. 

   Ipak, nada se da neće zapostaviti ni harmoniku, te da će i kao diplomirani programer ili informatičar u slobodno vreme nastaviti da bude i muzičar. Ukoliko bi se i dogodilo da se planovi u međuvremenu promene, te odluči da se profesionalnije bavi muzikom i upiše Muzičku akademiju, kaže da ga ipak ne privlači da postane profesor koji bi predavao muzičke predmete, već mu je primamljivije da se sam razvija i usavršava kao muzičar.

   Za svoje prijatelje i čitaoce ima jednostavnu i lepu poruku – da ne odustaju od svojih ciljeva, da prate svoje snove i da ih ostvaruju.

D. Jelenkov

Foto: Iz albuma D. Petrova

Rubrika “Mladi našenci” se sufinansira sredstvima Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u okviru konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja na jezicima nacionalnih manjina u 2016. godini. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.