Godišnji Izveštaj Evropske komisije o Srbiji, u delu o slobodi izražavanja, u velikoj meri prepoznaje probleme sa kojima se mediji suočavaju, ocenila je za portal European Western Balkans Tamara Filipović iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), dodajući da je i Evropskoj uniji jasno da u Srbiji zakoni o medijima postoje kako bi se kršili.
“Mi smo šampioni u ispunjavanju forme i izbegavanju suštine. Oni u izveštaju kažu da su dva medijska zakona izmenjena, ali da nas očekuju nove izmene zbog novog medijskog okvira koji je usvojen u EU, konstatuju da se novousvojeni zakoni nedosledno primenjuju i to je apsolutno tačno” – navodi sagovornica European Western Balkans-a.
Kako prenosi ovaj portal, u svom izveštaju za Srbiju Evropska komisija navodi da se slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i novinarkama nastavljaju i na lokalnom nivou.
Ističe se da “učestale izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom istraživačkom radu novinara proizvode efekat uzdržavanja u pogledu slobode izražavanja”.
Dodaje se i da je u 2023. godini javno tužilaštvo pokrenulo 76 predmeta krivičnog gonjenja, u odnosu na 86 iz 2022. godine, iako su oba novinarska udruženja zabeležila porast slučajeva pritisaka i fizičkih napada na novinare, navodi EWB.
Evropska komisija prepoznala je i da je “neobjašnivo” odloženo objavljivanje oslobađajuće presude drugostepenog suda u februaru 2024. godina za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
“Nije ostvaren napredak u druga dva slučaja ubistva, od kojih je jedan sada isključen iz dalje istrage zbog apsolutne zastarelosti. U ponovnom suđenju u slučaju podmetanja požara u domu istraživačkog novinara potvrđena je pravosnažna osuđujuća presuda protiv lokalnog zvaničnika i smanjena zatvorska kazna” – navodi Evropska komisija u svom izveštaju o Srbiji, a prenosi EWB.
Osim napada na novinare, Evropska komisija primećuje da slučajevi strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) sve više ometaju rad istraživačkih medija i organizacija civilnog društva.
“Srbija će morati da se uskladi sa pravnim tekovinama EU kako bi obuhvatila rano odbacivanje očigledno neosnovanih tužbi i pravnih sredstava protiv zlonamernih postupaka” – stoji u izveštaju Evropske komisije.
Tamara Filipović ocenila je da je u ovogodišnjem izveštaju više nego ranije naglašena odgovornost nosilaca državnih funkcija koji su glavni generatori netrpeljivosti i dehumanizacije novinara koji rade u javnom interesu.
“Ono što se ne pominje je štetnost sadržaja koji se emituje na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću i putem tabloidnih onlajn i štampanih medija koji se finansijski podržavaju javnim novcem kroz različite vidove netransparentnog finansiranja” – kaže za EWB Tamara Filipović.
U izveštaju se navodi da zakonodavno okruženje koje je nastalo donošenjem medijskih zakona jeste unelo “nekoliko poboljšanja” u zakonodavstvo, ali da se oba zakona moraju dodatno izmeniti kako bi se u potpunosti iskladili sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima.
Izveštaj podseća da ni konkurs za dodelu pete nacionalne frekvencije, raspisan 2022. godine, još uvek nije završen, te da za to nije dat nijedan opravdan razlog.
“Srbija mora da preduzme hitne mere da predupredi anti-EU narativ koji se širi sa brojnih medija, kao i da se suprotstavi stranom uticaju na informacije i manipulaciju informacijama, najočiglednije u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine” – navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Tamara Filipović navodi da izveštaj Evropske komisije konstatuje da nije učinjen nikakav napredak u oblasti slobode medije, a da novinari na terenu primećuju da je situacija gora nego što je bila.
Lj. F.
Foto: Pixabay
