Niske temperature karakteristične su za ovo doba godine, ali su minusi prekinuli zimsku rezidbu voćaka koje imaju različiti stepen tolerancije na hladno vreme. Pri kraju zimskog mirovanja analizama će se utvrditi oštećenja, a najrizičnije voćne vrste su breskva i kajsija.
Opravdana je bojaznost kod poljoprivrednih proizvođaća koji se nisu pridržavali pravilnog i blagovremenog izvođenja agrotehničkih mera u prošloj godini, a uticaj niskih zimskih temperatura u mnogome zavisi od kondicionog stanja voćaka, starosti voćaka, primeni hraniva i postupcima nege. Različiite vrste voćaka različito su otporne na niske zimske temperature, a okvirno limitirajuće temperature su od -25 do -30 C. Kajsije i breskve nisu otporne na trenutne mrazeve i mogu nastati oštećenja, jer ove koštičave vrste imaju izuzetno labilno i kratko zimsko mirovanje – svega 45 dana i jako su osetljive u periodu prelaska iz vegetacije u zimsko mirovanje i obratno, kada najveću štetu nanose pozni prolećni mrazevi.
Osim mrazeva, oštećenja mogu da nastanu usled jakog olujnog vetra u kombinaciji sa ledenom kišom koja pravi mehanička oštećenja, kao i usled pojave mrazopuca koji je svojstven za kasniji period zimskog mirovanja.
Voću mogu da smetaju nagle promene temperature. Ako sada iza ovih velikih hladnoća i mrazeva nastupi topao period to ne bi bilo dobro za voćke, jer bi bile iziritirane i mogle bi prerano da pokrenu vegetacioni ciklus.
Preventivne mere u voćarstvu su nezamenljive, a onima koji zasnivaju nove zasade savetuje se izbor sorti otpornih na niske temperature i terene gde se ne zadržava hladan vazduh, pravilna agrotehnika i usaglašavanje rodnosti sa vegetativnim potencijalom.
U Pirotskom okrugu setva hlebnog žita i ozimih strnih žita obavljena je uglavnom u optimalnom roku. U zemljištu je bilo dovoljno vlage tako da je pšenica, u zavisnosti od setve, u razvoju – do dva do tri lista. I ove godine zasejeno je oko desetak hiljada hektara, pšenica je dobro startovala, dosadašnje niske temperature nisu negativno uticale na njen razvoj, a snežni pokrivač je dobrodošao kao zaštita od mrazeva.
Sneg pogoduje svim ratarskim i voćarskim kulturama. Ukoliko sneg potraje i duže, odnosno ako ga bude i do marta, neće biti problema, jer je sada trenutno period mirovanja svih useva, period kada se oni spremaju za prolećni razvoj i to se neće odraziti na njihove prinose i rod. Imali smo nešto malo dana bez snega sa niskim temperaturama u decembru 2016. godine, ali se nadamo da to nije oštetilo biljke.
Snežni pokrivač je dobrodošao i za akumuliranje vlage u zemljištu, tako da ćemo imati dovoljno vlage u zemljištu da se izborimo sa njenim deficitom koji po pravilu nastaje u letnjim mesecima i pri visokim temperaturama. Sneg je veoma značajan jer uništava štetočine i glodare, koji nanose veliku štetu poljoprivredi, a posebno pšenici.
Mimica Kostić Đorđević, dipl. ing agronomije
Foto: Danijela Apostolov Videnov
