Učesnici sastanka “Informisanje na manjinskim jezicima u kontekstu EU integracija – poglavlje 23” u Novom Sadu, zaključili su 28. februara da je ta oblast nepravedno zapostavljena u procesima evropskih integracija i medijske reforme u Srbiji.
Obeshrabruje činjenica da se u Akcionom planu za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, “nije govorilo o konceptu medijskih sloboda, položaja novinara i nezavisnim uredjivačkim politikama”, ocenjeno je na konsultativnom sastanku.
Istaknuto je da je jedan od najvećih problema manjinskih medija finansijska održivost i da ne postoji “dobro vidljiv mehanizam kako će se finansirati informisanje na jezicima nacionalnih manjina”.
Sa sastanka je poručeno da javni servisi moraju početi da poštuju zakon, a pre svega Radio–televizija Srbije, koja u svoj program još uvek nije uvrstila i nacionalne manjine, iako je to je propisano Zakonom o javnim servisima.
“Nije dovoljno da taj program bude kvantitativno zastupljen, već je bitno govoriti i o njegovom kvalitetu”, kazala je medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš.
Upozoreno je i da ne postoji mehanizam koji bi trebalo da zaštiti uredjivačku politiku u manjinskim medijima koje osnivaju Nacionalni saveti i da za tim rešenjima treba tragati i u sferi samoregulative i zakonske regulative.
“Važno je da se ostvari medijski pluralizam u manjinskim medijima i da se ne dozvoli da celokupan proces manjinskog informisanja bude pod kontrolom Nacionalnih saveta”, kazao je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović.
Učesnici su se složili da bi sva ova pitanja trebalo da se adresiraju i kroz donošenje nove Medijske strategije, predvidjene Akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23, kao i kroz druge akcione planove.
“Kada imamo izveštaje o realizaciji nekog akcionog plana, oni na papiru zvuče dobro, ali veoma često nemaju nikakvog dodira sa stvarnošću”, rekao je Sejdinović.
On je dodao da je potrebno da u sve te procese budu uključeni civilno društvo i predstavnici novinarskih i medijskih udruženja.
Konsultativni sastanak organizovala je Vojvodjanska incijativa za EU, sastavljena od više nevladinih organizacija.
Učestvovali su predstavnici nevladinih organizacija, manjinskih medija, nacionalnih saveta, kao i Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Zaštitnika gradjana, Nacionalnog konventa za EU i pregovaračkog tima Srbije za poglavlje 10.
VIEU zaključci sastanka o manjinskim medijima
Pravni okvir Srbije pruža dobre osnove za medijski pluralizam u manjinskim medijima i to treba iskoristiti, izjavila je savetnica medijskog odeljenja Misije OEBS a u Srbiji Ljiljana Breberina.
Ona je na skupu “Informisanje na manjinskim jezicima u kontekstu EU integracija – poglavlje 23” u Novom Sadu rekla da zakoni pružaju četiri oblika organizovanja manjinskih medija – javni servisi, privatni mediji, mediji koje osnivanju fondacije ili nacionalni saveti i mediji civilnog društva.
“Mediji civilnog društva su danas najmanje korišćen model, ali je to jedan od budućih odgovora na izazove u manjinskom informisanju i opstanak pluralizma u manjinskim medijima”, kazala je Ljijana Breberina.
Predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine Ana Tomanova Makanova upozorila je da nacionalni saveti ne mogu do kraja da učestvuju u procesima pristupanja Srbije EU, jer od 115 programskih aktivnosti unutar Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina, imaju pravo da komentarišu i pišu izveštaje samo o njih 20.
“Još veći je problem kada se radi o oblasti informisanja, gde od devet aktivnosti možemo da izvestimo samo o dve”, rekla je Ana Tomanova Makanova.
Ona je zamerila Ministarstvu kulture i informisanja što nacionalni saveti nisu znali da za poseban pravilnik za nacionalne savete u kojima se odredjuje njihova uloga u davanju mišljenja na projekte pristigle na konkurse i kritikovala to što su “nacionalni saveti tek iz izveštaja u Akcionom planu saznali da je izabran i predstavnik manjina u REM”.
Načelnica odeljenja zaštitnika gradjana za prava nacionalnih manjina Violeta Ćorić rekla je da je proces privatizacije medija “morao da dovede do gašenja nekih manjinskih, pa i većinskih medija”, ali da sada najviše nedostaje “kvalitativna analiza programa u medijima koji su opstali”.
Medijska ekspertkinja Žužana Serenčeš ,podsetila je da je nakon procesa privatizacije prestala da postoji jedna četvrtina programa na manjinskim jezicima i da su identifikovana tri polja problema – “finansijska stabilnost i održivost”, nivo i obim informisanja i “kvalitet informisanja na manjinskim jezicima”.
Predsednik NDNV Nedim Sejdinović upozorio je da se manjinsko informisanje suočava sa nekoliko kontradiktornih i paradoksalnih procesa, kao što je sufinansiranje medijskog sadržaja od javnog interesa putem konkursa i kašnjenje u izradi nove Medijske strategije koja se tiče i ovih medija.
Izvor i foto: autonomija.info
