“Problem je što je publika često tehnološki pismena ali je medijski nepismena, pa zapravo ne razume šta čita“
Veoma je važno da se medijska pismenost uvrsti u nastavne sadržaje i ne postoji prepreka da se to učini već sada, rečeno je na jučerašnjoj tribini o medijskoj pismenosti i medijskoj kulturi u Novom Sadu.
“Malo previše kukamo i stalno nekoga drugog krivimo. Uvođenje medijske pismenosti u škole može da počne već danas, ali to zavisi od nastavnika koliko su spremni da nešto nauče. U nekim školama već uveliko se predaju sadržaji koji se tiču medijske pismenosti. Niko nikoga ne sprečava da, u okviru važećih programa, predaje i sadržaje o medijskoj pismenosti”, rekao je šef Odseka za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Dejan Pralica.
Profesorica novinarstva Dubravka Valić Nedeljković složila se sa Pralicom i kazala da je jako važno da medijska pismenost bude deo opšte kampanje, kako bi se nastavnici obrazovali za medijsku pismenost i da o tome predaju u okviru svoje redovne nastave.
Ona je ocenila da „gotovo ništa” nije urađeno iz Medijske strategije po pitanju medijske pismenosti, sem što je ponešto iz međunarodnog iskustva ugrađeno u domaće zakonodavstvo.
„Ni medijska industrija ne razume da je za njih važna medijska pismenost, kako bi negovali buduću publiku. Takođe, problem je što je publika često tehnološki pismena ali je medijski nepismena, pa zapravo ne razume šta čita“, kazala je Dubravka Valić Nedeljković.
Prema njenim rečima, digitalna medijska pismenost može da bude baza za digitalnu političku pismenost, o čemu svedoči i činjenica da su pojedine političke opcije u Srbiji prešle izborni cenzus zahvaljujući sopstvenoj digitalnoj medijskoj pismenosti.
Predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović ocenio je da u Srbiji ne postoji politička volja da se medijska pismenost uvede u obrazovni sistem.
On je podsetio da je nadležno ministarstvo osnovalo radnu grupu u vezi sa mogućnostima uvođenja sadržaja iz medijske pismenosti, ali javnost još uvek nije upoznata sa rezultatima rada te grupe.
Izdavač Zoran Hamović nije se složio da u Srbiji ne postoji politička volja za uvođenje sadržaja iz medijske pismenosti, već pre ne postoji odgovarajuće znanje.
Kulturološkinja Maja Vukadinović kazala je da današnji mediji, više nego ikada ranije, omogućavaju, učešće publike.
“Možete da napišete svoj blog, da pokrenete svoj jutjub kanal i tome slično. Mogućnosti za izražavanje su zaista velike“, kazala je Maja Vukadinović.
Tribinu u Medija centru Vojvodine su organizovali Izdavačko preduzeće Klio (Clio) i Pokret Novi optimizam.
Izvor i foto: Autonomija
Povezane vesti:
Stranke umesto države postali vlasnici medija
Konkurs za Godišnju nagradu NDNV-a novinarki ili novinaru koji su tokom 2017. godine postigli izuzetne rezultate u izveštavanju na jezicima nacionalnih manjina
Днес отбелязваме Световния ден на радиото
Ministarstvo kulture i informisanja: Utrostručiti izdvajanja za lokalne medije
