Novinari i drugi medijski radnici se suočavaju sa nizom pretnji i napada (fizičkih i digitalnih) u nekoliko evropskih zemalјa, pokazuju rezultati istraživanja „Monitoring medijskog pluralizma“ za 2017. godinu.
Ove izveštaje je objavio Centar za medijski pluralizam i medijske slobode (The Centre for Media Pluralism and Media Freedom – CMPF), obuhvatajući 31 zemlјu Evrope (28 zemalјa članica Evropske unije i države kandidata: Makedonija, Srbija i Turska).
U Izveštaju o Monitoringu Medijskog Pluralizma za Srbiju 2017 je utvrđeno da Srbija po nekoliko indikatora potpada pod visok rizik, kao što su politička nezavisnost medija, mediji i izborni proces, nezavisnost javnog servisa, pristup medijima za manjine, rodna ravnopravnost u medijima, dok se za većinu drugih indikatora kotira kao srednji rizik za pluralizam medija. Osnovni zaključak je da postoji solidan pravni okvir za većinu indikatora, dok je najveći problem primena propisa, te je jedna od glavnih preporuka hitna primena postojećeg regulatornog okvira od strane svih relevantnih institucija.
Kada je reć o globalnom nivou, rezultati pokazuju ili opštu stagnaciju ili pogoršanje u svakoj od četiri oblasti obuhvaćene MPM: Osnovna zaštita; Pluralizam tržišta; Politička nezavisnost i Društvena inkluzivnost. MPM 2017 je potvrdio nalaze prethodna tri kruga monitoringa – da nijedna zemlјa koja je analizirana nije potpuno oslobođena rizika za medijski pluralizam. Povećanje nivoa rizika, posebno u oblasti osnovne zaštite – koja procenjuje neophodne uslove za slobodu izražavanja, pristup informacijama i bezbednost novinara – je dodatni izvor zabrinutosti koji poziva na neodložnu reakciju.
Događaji koji imaju značajan uticaj na medijske slobode i medijski pluralizam u Evropi su obeležili 2017.-tu godinu. Najtamniji momenat je bio mučko ubistvo istraživačke novinarke i blogerke Dafne Karuane Galicije, na Malti, u oktobru 2017. godine.
Među glavnim zaključcima su i da se radni uslovi novinara pogoršavaju, izlažući novinare spolјašnjim i neopravdanim pritiscima u njihovom profesionalnom radu u većini analiziranih zemalјa. Takođe, zaštita uzbunjivača je još uvek slaba u Evropi.
Koncentracija medijskog vlasništva i dalјe predstavlјa jedan od od najvećih rizika za medijski pluralizam i smatra se da stvara prepreke za raznovrsnost informacija i različitih stanovišta, a mediji koji proizvode vesti nastavlјaju da budu ranjivi na politički uticaj, posebno kada su ekonomski uslovi nestabilni.
Nedostatak političke nezavisnosti javnih servisa, posebno u Centralnoj i Istočnoj Evropi, i dalјe predstavlјa razlog za zabrinutost.
Nedostatak rodne ravnopravnosti na menadžerskim pozicijama i onim gde se kreira sadržaj u evropskim medijskim organizacijama predstavlјa jedan od najvećih rizika uočenih u okviru ovog Monitoringa.
Kako se navod i u izveštaju, mali ili nikakav napredak je zabeležen u vezi medijske pismenosti u okviru Evropske unije.
Monitoring o medijskom pluralizmu, sproveden od strane Centra za medijski pluralizam i medijske slobode, istražuje rizike za medijski pluralizam u okviru četiri tematske oblasti: osnovna zaštita, pluralizam tržišta, politička nezavisnost i društvena inkluzivnost. Rezultati se zasnivaju na 20 indikatora, pet u okviru svake oblasti, i na balansiranoj proceni relevantnih pravnih, ekonomskih i društveno-ekonomskih uslova. Nacionalni istraživači sprovode prikuplјanje podataka i izrađuju izveštaj jedne zemlјe. Osim toga, kako bi se osigurali tačni i pouzdani nalazi, grupa nacionalnih eksperata u svakoj zemlјi je recenzirala odgovore na posebno evaluativna pitanja. Metodologija je detalјno predstavlјena u drugom delu konačnog izveštaja, dok izveštaj svake zemlјe sadrži listu nacionalnih istraživača i eksperta.
Finalni izveštaj i izveštaji pojedinačnih zemalјa se mogu naći OVDE.
Izvor: Danas
Foto: pixabay.com