Boraveći ove nedelje u Rumuniji posetila sam Zamak Bran, srednjovekovno utvrđenje i spomenik kulture nacionalnog ranga u ovoj zemlji. Uz autentične fotografije i legende ispričaću Vam priču o ovom zamku, koga mnogi znaju i kao dvorac grofa Drakule. Naime, grofa Drakulu je popularizovao irski pisac Bram Stoker kada je napisao roman o njemu pod nazivom “Drakula”
Pred samo putovanje bila sam veoma uzbuđena. Pri samoj pomisli da ću posetiti zamak u kome je boravio Vlad Cepeš Drakula ježila sam se. Njegovo drugo ime dodato je na samom njegovom rođenju, jer su proročice predskazale da će on biti veoma surov vladar i da će ljude nabijati na kolac, što je i činio, i tako dobio ime Vlad Cepeš (Kolac). Ime Drakula on je dodao sam. Ideju mu je dao čovek iz publike prilikom ulaska u red vitezova, kada je doviknuo “Drakul”.
Zamak Bran ili na rumuskom Castelul Bran, nalazi se jugozapadno od Brašova, privrednog i kulturnog centra jugoistočne Transilvanije, na putu koji iz ove regije vodi ka Vlaškoj. Zamak su podigli vitezovi Tevtonskog reda, 1212. godine, na jednoj nepristupačnoj steni u samom podnožju Južnih Karpata.
Ispred ulaza u zamak nalazi se mala pijaca, na kojoj možete naći suvenire, sireve i suhomesnate proizvode. Takođe, imate i mnogobrojne restorane gde možete probati tradicionalna rumunska jela (Mamaljiga, Čorba u hlebu, Papanaši i ostalo), ali i Drakulino pivo. Rumunska kuhinja podseća na srpsku i mađarsku. Nekoliko metara ispred nas se pružao sam put do zamka i sa desne strane mogli smo da primetimo zaleđeno malo jezero.
Što se tiče samog zamka on je sagrađen na samoj steni od kamena i drveta i baziran je na gotskim elementima konstrukcije. Unutar zamka mogu se videti postavke umetničkih predmeta, narodne radinosti i nameštaja iz kolekcije Marije od Edinburga. Vlad Cepeš je zamak koristio kao početno odredište za upade u Transilvaniju i za borbu protiv Turaka. Najinteresantnije je što je on više bio zarobljenik u tom zamku nego što je boravio u njemu. Tamo je bio na vlasti samo mesec dana.
Na samom ulasku u zamak je malo dvorište, gde se nalazi čuveni bunar, za koji se veruje da su u njemu bačeni neki članovi monarhije i tako ubijeni, i da je on od tada zatvoren i nije za korišćenje. Sada se tu ubacuju novčići i turisti tako zamišljaju želje. Nepristupačni prilaz glavnoj kapiji i obavezan put za bekstvo, koje se sastoji od uskog i niskog stepeništa uklesanog u stenu. Takođe je veoma klaustofobično i ne preporučuje se obilazak ljudima sa slabim srcem.
Interesantno je da se od prvog sprata može doći do trećeg penjanjem stepenicama, gde se izlazi na terasu, odakle se pruža predivan pogled na sam vrh Drakulinog zamka i brda.
U ovoj srednjevekovnoj tvrđavi najjezivija mi je bila soba za mučenje, gde se nalaze razne sprave kojima je Drakula mučio ljude. Osim ove prostorije postoji još soba za odmor, Marijina spavaća soba, tamnica, trpezarija…
Svake godine i ljudi iz ovog grada i turisti dolaze i proslavljuju Noć veštica. Postoji legenda da se jedne noći, kada su vrata tamnice bila otvorena, na Noć veštica, u toj sobi desilo nešta i da su se svi uplašili i pobegli. Da li je to samo legenda ili istinita priča ostaće tajna.
Ipak, lepota zamka leži u njegovom istorijskom duhu i velom mističnosti grofa Drakule koji mu je pripisan.
U ovom delu Rumunije takođe Vam preporučujem da posetite rodni grad Vlada Cepeša Drakule, Sigišoaru, koji se nalazi u samom srcu Transilvanije, u dolini reke Velika Trnava. Tamo još možete videti i kulu sa satom, koja je simbol grada, rodnu kuću Drakule, Venecijansku kuću i kuću sa jelenom. Takođe, Kulu kovača, Kulu čizmara, Kulu krojača i Crkvu na brdu, do koje vode pokrivene stepenice.
Ne treba zaobići i privredni i kulturni centar jugoistočne Transilvanije – Brašov, sa oko 300.000 stanovnika. Kako su grad osnovali Sasi, njihov uticaj se ogleda u arhitekturi središnjeg dela grada. Tamo možete posetiti Crnu crkvu, najveću gotičku crkvu između Beča i Carigrada, kuću Hiršer i staru gradsku većnicu, sagrađenu u renesansnom stilu.
Preporučujem Vam i posetu zamku Peleš, koji je bio letnja rezidencija Karola I Hoencolerna i Elizabete, prvog rumunskog kraljevskog para. Spoljašnja arhitektura Peleša izvedena je u stilu gornjonemačke neorenesanse, dok su u izuzetno raskošnom enterijeru zastupljeni razni stilovi. Smatraju ga najlepšim dvorcem Evrope.
Teodora Petrov
Foto: Teodora Petrov
