Lokalne zajednice treba da učestvuju u planiranju zaštite i razvoja Stare planine – zahtev učesnika sastanka u Pirotu

U Pirotu je održan sastanak zainteresovanih strana povodom izrade Plana upravljanja za Park prirode „Stara planina“. Ovaj skup u organizaciji JP „Srbijašume“ u svojstvu upravljača parka prirode, bio je prilika da „Srbijašume“ predstavi dosadašnje aktivnosti upravljača na upravljanju zaštićenim prostorom Stare planine, kao i da od predstavnika lokalnih samouprava, udruženja i zainteresovanih građana dobije predloge za aktivnosti koje bi bile uvrštene u novi plan upravljanja za period 2020 – 2029. godina. Sastanak je pokazao veliko nezadovoljstvo lokalnih zajednica postojećim stanjem u pogledu odnosa države prema problemu MHE, ali i njihovu rešenost da aktivnije učestvuju u procesu odlučivanja kada je upravljanje parkom i planiranje zaštite i razvoja ovog područja u pitanju. Od „Srbijašume“ je zatraženo da preuzme aktivniju ulogu u zaustavljanju izgradnje MHE na području parka. Pre ovog sastanka, održan je sličan skup u Knjaževcu gde su predstavnici JP „Stara planina“, Turističke organizacije Knjaževca, opštine Knjaževac i drugi lokalni predstavnici imali mogućnost da svojim predlozima doprinesu novom planu upravljanja čija je izrada u toku.

Park prirode „Stara planina“, čije je proglašenje inicirano još 1996. godine, a zvanično uspostavljen 1997. godine, jedan je od 5 parkova prirode kojim JP „Srbijašume“ upravlja. Park obuhvata područje zapadnog masiva Stare planine, od Gornjeg Krivodola u opštini Dimitrovgrad do Vrške Čuke na području grada Zaječara. Najveći deo parka nalazi se unutar teritorije grada Pirota i opštine Knjaževac.

Izrada novog desetogodišnjeg plana dešava se 10 godina od početka izgradnje skijališta i hotelske infrastrukture na nekada najznačajnijim prirodnim lokalitetima, a u vreme kada su reke Stare planine ugrožene izgradnjom malih hidroelektrana. Istovremeno, mnoga sela Stare planine izložena su procesu potpunog demografskog pražnjenja, a nepregledne planinske pašnjake umesto stada ovaca, goveda i koza postepeno zauzima kleka i druge žbunaste vrste rastinja, dok eksploatacija stoletnih bukovih šuma ne jenjava.

Sastanak u Pirotu pokazao je veliku zainteresovanost lokalnih zajednica za promenu postojećeg stanja i unapređenje načina upravljanja parkom.

Gordana Jančić

Gordana Jančić ispred Sektora za šumarstvo i zaštitu životne sredine JP „Srbijašume“, istakla je da su obaveza izrade desetogodišnjeg plana upravljanja i njegov sadržaj određeni Zakonom o zaštiti prirode. „Plan treba da obuhvati 14 poglavlja u kojima se daje prikaz prirodnih vrednosti tog zaštićenog područja, ali i mere koje treba da se sprovedu u oblasti zaštite, korišćenja i održivog razvoja svih prirodnih i stvorenih vrednosti na tom zaštićenom području, planirane aktivnosti u oblasti naučnog istraživanja stanja i zaštite životne sredine, mere saradnje sa lokalnom zajednicom, odnosno zainteresovanim stranama, i potrebna finansijska sredstva.“ naglasila je Gordana Jančić u uvodnom obraćanju.

Gordana Jančić je upoznajući prisutne sa brojnim izazovima upravljača u pogledu zaštite prirodnih vrednosti parka, ukazala na određene nelogičnosti u postupku zaštite prirodnih područja i tako navela primer Stare planine gde je umesto da prvo bude proglašeno zaštićeno područje, pa nakon toga urađen prostorni plan, urađeno suprotno.

„Vlada R.Srbije je 2007. godine donela Uredbu o utvrđivanju programa razvoja planinskog turizma na području Stare planine, a krajem 2008. usvojen je Prostorni plan za područje Parka prirode i turističke regije Stara planina. Uredba o zaštiti Parka prirode „Stara planina“ doneta je tek u aprilu 2009. Iako je zakonom predviđeno da se prvo zaštićeno područje proglasi pa da se onda donosi prostorni plan, u R.Srbiji je vrlo često praksa da se prvo uradi prostorni plan i da se prostornom planu prilagođavaju budući akti o zaštiti, što je bio slučaj i ovde (na Staroj planini). Zakon o zaštiti prirode koji je donet u maju 2009. godine je zabranio izgradnju skijališta u II stepenu zaštite, ali je uredba o zaštiti PPSP iz 2009. doneta mesec dana pre donošenja Zakona o zaštiti prirode, omogućila razvoj alpskog i nordijskog ski turizma u II stepenu zaštite. Ukoliko ne dođe do ukslađivanja ovih zakonskih i podzakonskih akata moguće je da ovo imamo kao pretnju u narednom desetogodišnjem periodu“, upozorila je Gordana Jančić.

Ona je još dodala da je Zavod za zaštitu prirode tokom prošle godine krenuo sa revizijom postojeće Studije o zaštiti PPSP, kao stručno dokumentacionog osnova, ali za sada nema informaciju da li će se ići u pravcu povećanja površine zaštićenog područja, odnosno da li će doći do proširenja prvog i drugog stepena zaštite.

Darko Đorđević

Darko Đorđević, upravnik Parka prirode, istakao je da će nova Studija o zaštiti ispraviti određene propuste od ranije, a u planu je izrada jedne detaljne analize potencijalno negativnog uticaja malih hidroelektrana na park prirode Stara planine, koja bi se pripremila u saradnji sa određenim fakultetima.

Predstavnici JP „Srbijašume“ su naglasili da u svojstvu upravljača parkom prirode podržavaju izmenu Zakona o zaštiti prirode i zabranu izgradnje MHE.

Prisutni su upoznati i sa namerom da izmene Zakona o zaštiti prirode donesu jednu novinu u upravljanju zaštićenim prirodnim područjima. „Izmenama Zakona o zaštiti prirode biće određena obaveza da svaki pravljač zaštićenog područja formira Savet korisnika. Savet korisnika upravo treba da bude sastavljen od zainteresovanih strana i predstavnika opština, civilnog društva lokalnih zajednica“ kazala je Gordana Jančić i zatim ukazala na nameru sprovođenja aktivnosti na nominaciju Stare planine za program UNESCO „Čovek i biosfera“, nakon neuspelog pokušaja tokom 2012 i 2013. godine.

Dušan Mitić

Dušan Mitić, odbornik u Skupštini grada Pirota i predstavnik novoformiranog Saveza mesnih zajednica Stare planine, istakao je da je nedovoljno učešće javnosti u upravljanju parkom prirode. „Stanovništvo Stare planine je životno zainteresovano da se tim prostorom upravlja na način koji neće nanositi štetu parku i kako bi lokalno stanovništvo imalo neke koristi od toga, ali do sada to nije bilo tako. Državni model upravljanja parkom prirode koji je ovde izabran, nije najbolji model, a kada se taj model sprovodi u državi koja nije dobro uređena onda se suočavamo sa duplo gorim stanjem i posledicama i zato će intenzitet našeg protivljenja da „Srbijašume“ bude upravljač parka zavisiti upravo od ponašanja „Srbijašume“ i načina njenog rada. Ukoliko ne budemo zadovoljni, tražićemo drugačija rešenja, odnosno promenu modela upravljanja. Nadamo se da će izmenom zakonske regulative lokalno stanovništvo biti suštinski uključeno u upravljanje Starom planinom, a ovakvi periodični sastanci nisu zamena za to. Mi ćemo dostaviti svoje predloge, ali ono što sigurno ne treba da se radi to je izgradnja MHE u zaštićenim prostorima. Prostor Stare planine sa poptuno uništenim rekama gubi svaki smisao kao i njegova nominacija za rezervat biosfere. Imali smo ministra koji je voleo da se skija pa smo dobili skijalište, a onda ono što je preostalo ono je zaštićeno. Samo na slivu Toplodolske reke predviđeno je planskim dokumentima uništavanje 42 prirodnih vodotokova, tu parka prirode nema. Molimo i čekujemo od JP „Srbijašume“ da ozbiljno stane u zaštitu tih reka, a mi ćemo ih braniti na svoj način“, poručio je Mitić.

Dušan Mitić je takođe ukazao na određena ograničenja lokalnog stanovništva u smislu dobijanja građevinskih dozvola jer je 50% teritorije grada Pirota zaštićeno i tu grad nema potpunu urbanističku nadležnost. Dušan Mitić se založio da grad ima potpune urbanističke nadležnosti, a da više republičke institucije imaju ulogu revizije i kontrole onoga što radi lokalna samouprava.

Dragan Taškov

Dragan Taškov, predsednik Društva za zaštitu životne sredine „Stara planina“, izložio je predlog uspostavljanja tzv. francuskog modela upravljanja. „Neophodno je da se uvede Forum zainteresovanih strana, bez obzira što za sada ne postoji takva zakonska obaveza upravljač može da napravi jedno radno telo od predstavnika lokalnih zajednica koje bi sarađivalo sa parkom prirode. To radno telo bi imalo uticaj na izradu plana upravljanja parkom prirode. Postojeći model nije dobro rešenje jer je JP “Srbijašume“ u dvostrukoj ulozi, koristi i živi od šume, a ujedno je i štiti“, izjavio je tokom skupa Taškov i dodao da lokalna zajednica ne vidi sredstva koja upravljač ostvaruje od naknada, te da postoji potreba uvođenja jednog regionalnog fonda koji bi se punio od naknada, ali i budžetskim sredstvima lokalnih samouprava i države, ukazujući na deo sredstava koje opštine ulažu u razvoj poljoprivrede koja bi takođe mogla da se jednim delom usmere u ovakav fond.

Aleksandar Panić

I Aleksandar Panić ispred inicijative „Odbranimo reke Stare planine“ (ORSP), takođe je istakao da postoji potreba promene modela upravljanja, kao i da se posebno obrati pažnja na dešavanja na Staroj planini u smislu mini hidroelektrana derivacionog tipa. Panić je predložio da se razradi prezentacija paleontoloških tragova koji se nalaze u koritima straroplaninskih reka, koji su ugroženi, a mogu postati turistička atrakcija. Takođe, predložio je očuvanje genetske čistoće potočne pasrtmke koja je nekontrolisanim poribljavanjem ugrožena, a istraživanjem je dokazano da je u nekoliko reka i dalje očuvan taj autohtoni tip potočne pastrmke.

Bratislav Zlatkov

Bratislav Zlatkov, direktor Turističke organizacije grada Pirota, istakao je značaj problema koji postoji na Zavojskom jezeru nastao usled ponašanja „HE Zavoj“ i ispuštanja vode iz tog jezera. Zlatkov je takođe ukazao na potrebu drugačijeg tretmana područja koja se od strane države proglase kao zaštićene ambijentalne celine u cilju očuvanja narodnog graditeljstva. Naveo je primer krovova sa kamenim pločana u Gostuši koji na mnogo objekata treba da se zamene, a lokalno stanovništvo zbog specifičnosti te vrste radova i ekonomskih uslova nema mogućnost da te objekte održava. „Ljudi tamo ne mogu da poprave ili zamene svoje krovove, jer po zakonu treba da ostanu ploče, a ne postoji nikakav fond da tim ljudima pomogne u održavanju tih kuća“ istakao je Zlatkov i dodao kao problem jako loše stanje putne infrastrukture.

Milan Pešić

Milan Pešić, aktivista ORSP je zatražio od JP „Srbijašume“ da uzme aktivniju ulogu u zaštiti reka Stare planine od MHE tako što će biti pokretač upravnih postupaka kojim bi se ispitala zakonitost izdavanja građevinskih diozvola za izgradnju MHE, kao i da zaraži privremene mere obustave izgradnje MHE. „ORSP, s obzirom da nije registrovano pravno lice, ne može da bude pokretač upravnog postupka, ali nudi svoje kapacitete i saradnju kako bi se ispitala zakonitost tih dozvola“, dodao je Pešić.

Zoran Stojanović

Zoran Stojanović, odbornik u Skupštini grada Pirota, uz isticanje i niza pozitivnih novina u PPSP, putokaza i odmarališta, ukazao da je vidljiv trud upravljača, a zatim se osvrnuo na problem MHE. „Javnost je obmanuta jer su u početku te hidroelektrane predstavljane kao objekti koji će proizvotii električnu energiju po principu vodenica, a nije tako. Problem je što niko nije pitao narod u vezi MHE. AKo je nešto ujedinilo ljude na Straoj planini to je borba protiv MHE. Ljudi žele da renoviraju svoje kuće i pokrenu stočarsku proizvodnju. Ljudima nedostaju bolji lokalni putevi. Ne treba zbog male koristi pojedinaca praviti velike štete narodu“, poručio je Stojanović na kraju svog obraćanja.

Predstavnici lokalnih zajednica su takođe, predložili što aktivnije upoznavanje predškolske i školske dece sa parkom prirode, u smislu obrazovnih programa, izleta i sl.

Skup je završen opštim utiskom da je neophodna intenzivnija saradnja upravljača i lokalne zajednice, kao i njeno aktivnije uključenje u proces donošenja odluka od značaja za prirodu i ljude Stare planine. Darko Đorđević, upravnik Parka prirode Stara planina, istakao je da će javni uvid u nacrt Plana upravljanja trajati mesec dana, a tokom tog perioda će lokalne zainteresovane strane svojim predlozima i komentarima imati mogućnost da utiču na ovaj važni planski dokument.

Sergej Ivanov

Foto: Stefan Pavić / Sergej Ivanov