Vino nije samo napitak bogova i ljudi, ono spada u najstarije proizvode čovečanstva i prema neproverenim podacima prvi tragovi datiraju još 6000. godine pne.
Evo saveta agronoma u vezi lečenja takozvanih mana u vinu.
Lečenje bolesnog vina uključuje uklanjanje ili uništavanje uzročnika i rekonstituciju organoleptičkih osobina vina. Mikroorganizmi se lako uklanjaju ili uništavaju sulfitacijom, EK‒filtracijom ili pasterizacijom. Mnogo je teže, gotovo nemoguće, rekonstituisati vino. Doduše, neki razoreni sastojci mogu se nadoknaditi, ali se stvoreni proizvodi, po pravilu, ne mogu ukloniti. Mišljenje da se sirćetna kiselina može ukloniti kalcijum‒karbonatom nema opravdanja jer je kalcijum‒acetat rastvorljiv u vinu.
U slučaju nekih bolesti, može se donekle poboljšati miris i ukus pomoću adsorptivnih sredstava (aktivni ugalj, bentonit, klarol), kao i tretiranjem vina vinskom steljom, refermentacijom i kupažom.
Bolesti i mane, koje se najčešće pojavljuju u vinu
Jedna od vrlo čestih bolesti, od koje obole naša vina je vinski cvet ili buđavost. Ovo je bolest kojoj mnogi podrumari još ne posvećuju dovoljno pažnje i ne pridaju veliku važnost, jer misle da je za vino neškodljiva. Neki smatraju da svako vino mora imati vinski cvet na svojoj površini. Delovanjem vinskog cveta vino se obično uzmuti, te vinari pomisle da je to jedina neugodnost, koju prouzrokuje vinski cvet. Međutim to nije tako!
Srđan Čalić, spec.str. inž. prehrambene-tehnologije (PSSS Pirot)
Foto: pixabay.com
