Planinarsko društvo „Preslap“ iz Niša izvelo je 11 i 12. maja 2019. godine akciju na planinama severoistočne Grčke, na planini Pangeo, iznad zaliva Kavala, i planini Falakro, u okolini grada Drama. Na akciji je učestvovalo 24-oro planinarki i planinara iz Niša, Smedereva, Kraljeva i Paraćina.
Akciju u ovakvom formatu osmislio je još pre desetak godina Dejan Radojlović, veliki poznavalac Grčke, kao zemlje, grčkog naroda, običaja, tradicije, mentaliteta. Pangeo i Falakro nisu ni previše udaljene jedna od druge, ali u dva dana će pružiti dva različita planinarska doživljaja.
Pangeo se nalazi iznad samog Egejskog mora i zaliva Kavala, strmo se uzdiže iznad obale, stenovit, dominantan. Na grebenu Pangea, na njegovim liticama i vrhovima, susreću se Sredozemlje i kontinentalna Evropa, susreću se mirisi mora i kopna. Sa Pangea se izvanredno vidi severna egejska obala, od moreuza Dardaneli u Turskoj, preko Aleksandropulosa, ostrva Tasos, Kavale, Stavrosa, Svete gore sa ogromnom planinom Atos, sve do Olimpa! Sa Pangea se zato lako uočava onakva Grčka kakvu većina ljudi i doživljava – primorska zemlja u koju se odlazi na odmor, čiji primorci ničim nisu opterećeni…. Ali se, isto tako, severno od Pangea, vide sela, njive, poljane, vinogradi, voćnjaci…na samo par kilometara od Egejskog mora, ne vidi se nikakav uticaj mora. Kao da su ta sela na severnoj strani Pangea udaljena stoitnama kilometara od Egejskog ili nekog drugog mora…
Pangeo leži između dve velike reke koje spajaju Bugarsku i Grčku, između Strume i Meste. Najviši vrh Pangeo zove se Mati, i visok je 1956 metara. Na Pangeu se nalazi, možda i najlepši vrh na Egejskom moru i okolini – vrh Pilaf tepe, visok 1870 metara, sa koga se najbolje vidi ono što smo gore opisali. Jedinstvo suprotnosti, kao kod Heraklita, jedinstvo toplog i blagog Egejskog mora i primorja, lagodnog života na obali, sa surovošću kopna! I, kao i svakog proleća – savršena je kompozicija detalja koje je oslikala priroda na Pangeu: stene i oštro kamenje Pangea, surove litice, dubok sneg, Pangeo išaran snegom, i – sunce koje nemilosrdno prži, i Egejsko more, koje se skoro dodirnuti može…
Nije teško popeti se na vrh Mati. Na njemu je postavljena velika antena, te široki makadamski put vodi do njega. Zato su vodiči Planinaskog društva „Preslap“ vrlo brzo napustili taj put, i odveli su svoje planinarke i plannare na južni greben Pangea, da koračajući iznad Egejskog mora, dođu do najviše tačke Pangea. Valjalo je oplemeniti Pangeo, valjalo ga je od strane planinarki i planinara učiniti drugačijim, udahnuti mu nešto novo. Zato se ova družina nije sa Matija vratila istim grebenom ili možda putem, prema vrhu Pilaf tepe. Ne, Pilaf tepe će biti savršen završetak jednog savršenog dana. Družina se spustila u dolinu između južnog i severnog grebena Pangea. A spustila se po dubokom snegu! Severni greben je znatno teži za prelazak, mnogo je neravnina, mnogo je uspona, silazaka, prelazaka sa jednog vrha na drugi, zaobilaženja stena. Na severnom grebenu Pangea nalaze se tri vrha visine između 1900 i 1950 metara, koji, na žalost, još uvek nemaju svoja imena. Nije u Grčkoj planinarenje popularno ni izbliza kao u susednoj Bugarskoj. Na ogromnom prostranstvu Pangea, tek je družina iz Srbije koračala. Iznad litica severne strane Pangea, između stena i vrhova, na ovaj izazovni prelazak opet se samo ova družina odvažila.
Sišavši sa severnog grebena, sada je samo trebalo onim najlepšim okončati dan. Bio je to uspon na Pilaf tepe, jajoliki vrh, koji, kada se posmatra sa Matija ili severnog grebena, na savršeni način preseca morski horizont. Zadnja deonica do Pilaf tepea je pravi alpinistički izazov. Ali, to za ovu odvažnu družinu nije bila smetnja… Vidici kao iz mašte bili su svuda unaokolo…
Planina Falakro se nalazi sevroistočno od Drame, blizu granice sa Bugarskom, blizu reke Meste, koja je i odvaja od masiva Rodopa. Ispod Falakra, na reci Mesti izgrađena je i najveća akumulacija, najveće veštačko jezero u Grčkoj – jezero Tisavros. U središnjem delu Falakra, ističu se vrhovi Kartalka megali (2111 m), Koricomagula (1996 m) i Profijas Ilijas (2232 m). Profijas Ilijas je i najviši vrh na severoistoku Grčke. Istočni greben Falakra proteže se preko vrhova Trikefalija 1 (2176 m), Trikefalija 2 (2170 m) i Vardina (2194 m).
Falakro je družinu dočekao studen i vetrovit. To nije smetalo da se krene u novi poduhvat. Nekoliko planinarki i planinara po prvi put u svom životu, upravo je sada na Falakru prešlo granicu od 2000 metara nadmorske visine. Svi su bez problema izašli na vrh Kartalka megali. Trebalo je preći i preko zaostalog i dubokog snega. Ni to nije smetalo. Dolazak na Kartalku, kao da je dao dodatnu snagu za nastavak uspona. Vrh Profijas Ilijas nije previše daleko od Kartalke. Sa južne strane grebena između Kartalke i Profijas Ilijasa, produbljeni su stravični odseci, provalije, stene su oštre, nepristupačne. Zastašujuće deluje taj ambis. Malo ispod Profijas Ilijasa, nalazi se ogromna rupa, bezdan, zvana Hrijonitripa, čija je dubina oko 100 metara. Između litica i ambisa, sa jedne strane, i rupe, sa druge strane, može se sasvim bezbedno proći i približiti se Profijas Ilijasu. Iste one planinarke i isti oni planinari koji su na Kartalki prethodno postigli svoj „visinski rekord“, sada su isti poboljšali. I, najvažmije, uživali su u svemu…
Manja grupa se odvažila i krenula na istočni greben Falakra. Najpre je izveden spust na prevoj između Profijas Ilijasa i Trikefalije 1. Ovo je već bila znatno strmija deonica od prethodnih na Falakru. Nekako, i vreme se promenilo, vetar je počeo da duva toliko snažno, kao u januaru mesecu. I sneg je postajao sve dublji. Uz znatno više napora, desetoro iz družine izašlo je na Trikefaliju 1. Prevoj između Trikefalije 1 i Trikefalije 2 prilično je neravan, nezgodan za kretanje. Došlo se i na Trikefaliju 2. Sa ovog vrha, uočene su ogromne snežne strehe prema vrhu Vardina, pa se od uspona na ovaj vrh odustalo.
Tek, i Pangeo i Falakro su odredišta koja valja preporučiti planinarima. Obiluju lepotom i kontrastima, poprilično su visoke, a, opet, njihov prelazak, iako je daleko od laganog, ni izbliza nije tako težak i opasan kao prelazak Olimpa, Pirina, Komova, Prokletija…zbog svoje netaknutosti, kao stvorene su ove planine za planinarsku avanturu i uživanje.
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap”