Pravoslavni vernici 7. aprila obeležavaju Blagovesti, praznik sećanja na susret device Marije i arhangela Gavrila, koji joj je, prema Jevanđeljima, saopštio da će roditi Spasitelja ljudskog roda rečima “Raduj se, Blagodatna, Gospod je s tobom”. Prema Jevanđelju, arhangel Gavrilo se javio devici Mariji i saopštio joj da će roditi sina Božjeg.
U pravoslavnim hramovima scena Blagovesti sa devicom Marijom prikazuje se sa belim krinom i Jevanđeljem u ruci. Slika se na carskim dverima koja su ulaz u oltarski prostor i simbolično put u Carstvo nebesko.
Praznik Blagovesti slavi se uvek 7. aprila po novom, odnosno 25. marta po starom Julijanskom kalendaru, tačno devet meseci pre Božića, i jedan je od 12 najvećih hrišćanskih praznika.
Dan posle praznika Blagovesti, Crkva slavi svetog arhangela Gavrila, koji je, prema zapisima iz Jevandjelja, zadužen za radosne vesti.
U svim pravoslavnim hramovima služe se praznične liturgije, a u crkvi “Rodjenje Presvete Bogorodice” u Dimitrovgradu liturgija počinje u 8 sati.
Opšte rašireno verovanje je da se na ovaj dan treba umiti u potoku ili reci. Na Blagovesti se sadi paprika da bi bila blaga. Od tog dana počinje setva jarih žita i tada se iznosi seme na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.
U narodu Blagovesti važe za dan, koji se svetkuje zbog zmija, pa je zabranjeno pominjanje njihovog imena, jer se veruje da se ovoga dana bude iz zimskog sna svi gmizavci. Jedno od narodnih verovanja kazuje da se noću uoči Blagovesti može videti da gori vatra na onim mestima gde se nalazi zakopano blago.
Т. Aleksov
