Pobednica “Slagalice” Sanja Milovanović: “Znanje je ono što vas izdvaja iz bezlične mase”

   Sanja Milovanović, studentkinja srpskog jezika i književnosti iz Donje Rače, sa samo dvadeset i četiri godine postala je pobednica 98. ciklusa čuvenog kviza “Slagalica”. Sa sedam pobeda u kvalifikacijama i nijednom izgubljenom partijom do kraja takmičenja, Sanja je u finalu porazila protivnicu Milicu Marković rezultatom 505:329, ostavivši iza sebe i brojne druge, nimalo loše takmičare.

   Kviz „Slagalica“ počeo je da se prikazuje godinu dana nakon tvog rođenja, tako da ste manje-više vršnjaci. Koliko dugo pratiš „Slagalicu“ i kako se i koliko, iz tvog iskustva, takmičenje “iz fotelje” razlikuje od pravog učešća? Šta ti je tokom takmičenja bilo posebno interesantno i vredno pamćenja, i ima li nečeg što ti je zadavalo muke?

   „Slagalicu“ pratim veoma dugo, rekla bih da sam počela da pratim na početku osnovne škole. „Slagalica“ je od samog početka bila tradicija u mojoj porodici, tako da je sasvim logično da sam vremenom i ja počela da je doživljavam na taj način, kao sastavni deo moje svakodnevice.

   Veoma se razlikuje, ima i određenog pritiska i nezaobilazne treme, zbog čega se dešavalo da u samoj emisiji ne odgovorim na neka pitanja na koja bih sasvim sigurno znala odgovor u već pomenutoj „fotelji“. Ono što je vredno pamćenja jesu svakako sjajni takmičari koje sam upoznala, i možda je to već kliše, ali zaista predstavlja jedno novo i veliko iskustvo. Ne bih mogla da izdvojim nešto što mi je mnogo zadavalo muka, ali je bilo određenih emisija gde sam bila izložena malo većoj dozi pritiska, a to je prva emisija kvalifikacija, gde sam igrala protiv bivšeg pobednika Želimira Lalića, kao i finalne emisije, gde sam takođe igrala protiv još jednog pobednika, tj. pobednice, Milice Marković. Što se tiče samih pitanja, uvek mi budu najteža sportska pitanja, jer je to oblast koju najmanje poznajem i privatno je ne pratim.

   Da li si i ranije učestvovala u sličnim kvizovima i postizala ovako sjajne rezultate? Šta za tebe znače iskustva koja se stiču u takmičenjima ovog karaktera?

   Učestvujem od sedamnaeste godine aktivno u kvizovima, kako na televiziji, tako i na nekim takmičenjima van nje, kao što su Državno kviz prvenstvo, Svetsko prvenstvo i masters turniri, koji se organizuju pod okriljem Srpske kviz asocijacije. Na televiziji sam, pored “Slagalice”, učestvovala u kvizovima „Zdravo Evropo“, „Visoki napon“, „Veliki izazov“ i „Potera“, međutim, nigde uspeh nije bio u tolikoj meri kao u „Slagalici“. Ono što mi omogućavaju sva ova takmičenja jeste da kroz pripremu za njih obogaćujem svoje znanje, stičem nove prijatelje iz svih krajeva zemlje, kao i to da mi svaki novi kviz pomaže da se oslobodim treme, da utvrdim gde grešim i da tako unapredim svako buduće učešće.

   Tvoj konačni plasman, ali i celokupno učešće u kvizu pokazali su da poseduješ zaista veliko znanje iz različitih oblasti. Na koje sve načine obogaćuješ svoje široko opšte obrazovanje i šta je ono što te od svega toga najviše zanima?

   Postoje razni načini na koje pospešujem svoje znanje. Ključ je pre svega u interesovanju za što raznovrsnije oblasti i spremnosti da se znanje gotovo svakodnevno obogaćuje i širi. Oduvek sam volela da čitam, bilo da je reč o beletristici, bilo da se radi o nekoj stručnoj literaturi. Veliki sam filmofil, ljubitelj sam američkih i britanskih serija, pasionirano čitam stripove, slušam muziku raznih žanrova, koji se najčešće podvode pod rok muziku. Ta moja primarna interesovanja mi svakako pomažu u kvizu, iako znanje treba dopuniti i geografijom, istorijom i drugim oblastima. Znanje dopunjujem i redovnim praćenjem televizijskih kvizova, a na internetu postoje i određeni blogovi i Fejsbuk grupe gde međusobno razmenjujemo kviz pitanja koja sami sastavljamo. Naravno, ne znači da će baš sva ta pitanja biti u kvizu, ali možda će neko biti; ako ne, svakako se i na taj način dopunjuje znanje.

   Koje su, iz tvog iskustva, osobine koje su presudne da bi se neko dobro pokazao u jednom tv-kvizu?

   Pored znanja svakako, za koje verujem da svako poseduje samim tim što se odlučuje da se prijavi za kviz, neophodna je konstantna koncentracija i određena doza smirenosti i pribranosti. Takođe, takmičari moraju imati poverenja u svoje znanje, ne treba se plašiti eventualnog neuspeha ili šta će reći vaša okolina ako do tog neuspeha dođe.

   Iako si se našla u situaciji da se u finalu suočiš sa još jednom pripadnicom lepšeg pola,  u kvizovima iz nekog razloga mnogo češće možemo videti muškarce nego žene. Kako komentarišeš “deficit” žena u ovakvim takmičenjima?

   Da, nažalost, evidentno je da nema mnogo žena u kvizovima. Ne znam kako bih to objasnila, plašim se da možda kod žena postoji malo veća doza nesigurnosti nego kod muškaraca. Kao što sam navela u samom kvizu, i ovim putem bih poručila takmičarkama da se prijave, jer zaista nema razloga za strah od eventualnog neuspeha. Moj trenutni uspeh, uspesi Milice Jokanović, koju možemo trenutno gledati kao lovca u „Poteri“, kao i nekih drugih takmičarki govore u prilog tome da takmičarke mogu biti istovetno uspešne kao i takmičari.

   Priča o tome kako su članovi Sabatona izrazili želju da te nagrade jer si znala odgovor na pitanje o bendu postala je pravi hit na internetu. Ima li još zanimljivih anegdota po kojima ćeš pamtiti svoje učešće u „Slagalici“?

   Da, ta anegdota sa bendom Sabaton je izazvala veliki publicitet, što svakako nisam očekivala. Nemam nekih posebnih anegdota, osim da je simpatična stvar to što me ljudi prepoznaju, što mi stalno stižu čestitke, bilo da se radi o prijateljima, poznanicima ili pak meni nepoznatim ljudima, što mi je posebno drago, i što me sve to dovodi do zaključka da im se dopalo na koji sam se način predstavila u kvizu.

   Čini se da je nastalo neko čudno doba, kada se “snalaženjem” često više postiže nego znanjem i umenjem.  Šta za tebe lično predstavlja znanje i da li se i koliko, po tvom mišljenju, ono zaista ceni u današnje vreme?

   Za mene je znanje veoma važno, smatram ga jednom od retkih stvari koju vam niko ne može oduzeti. Znanje je jedan beskonačan prostor koji se neograničeno može dopunjavati i širiti, u čemu je i njegova najveća draž. Ljudi nekada tvrde da je ovakva vrsta znanja tzv. „nepotrebno znanje“, ali smatram da greše: svako znanje je vredno, bilo da je reč o ovakvom tipu znanja, poznavanju stranih jezika ili bilo čega drugog. Znanje je ono što vas izdvaja iz bezlične mase, što vam uvećava ličnu vrednost i čini vas boljim pojedincem. Nažalost, svesni smo da znanje često nije toliko vrednovano koliko bi trebalo, ali verujem, i želim da verujem i dalje, da je sposobno da pronađe svoj put i nadvisi neke loše vrednosti kojima smo izloženi svakog dana.

   Studiraš srpski jezik i književnost na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, gde se trenutno nalaziš u ulozi apsolventa. Kako iz tvoje perspektive izgleda biti student na ovom smeru, i da li bi i zbog čega budućim brucošima preporučila da krenu ovim putem kada je u pitanju izbor studija?

   Razlog mog opredeljenja za ovaj smer leži pre svega u velikoj ljubavi, gotovo pasiji prema književnosti. Neizmerno mi je drago što su studije tu ljubav još više produbile, jer biti student na ovom smeru podrazumeva sticanje raznolikog znanja iz svih epoha u istoriji književnosti, od antičke književnosti do postmodernizma. Svakako, ovaj smer omogućava i sticanje znanja ne samo iz književnosti, već u istoj meri i iz svih sfera srpskog jezika. Fakultet takođe omogućava i razvijanje estetskog ukusa, mogućnost učenja stranih jezika kroz obavezni predmet jednog stranog jezika, primenu metodičkog znanja kroz praktično držanje jednog školskog časa, a pre svega učenje od strane eminentnih stručnjaka i naučnih radnika.

   Čime se baviš u slobodno vreme i imaš li neke zanimljive hobije i(li) interesovanja?

   Slobodno vreme provodim posvećujući se čitanju knjiga i stripova, gledanju filmova i serija, a trudim se, kada vremenski uslovi to omoguće, da provodim vreme u šetnjama u prirodi.

   Gde vidiš sebe po završetku fakulteta i možemo li očekivati da uskoro navijamo za tebe u nekom novom kvizu?

   Nadam se da ću uskoro završiti osnovne studije i da ću moći da upišem master studije književnosti. Volela bih da nakon završenog fakulteta nađem stalno zaposlenje u struci – posao u prosveti, osnovnoj ili srednjoj školi, a dopada mi se i rad u biblioteci. Ako mi se ukaže prilika, volela bih svakako da učestvujem i dalje u narednim kvizovima. Od aktuelnih kvizova, volela bih da se okušam u „Poteri“, jer sam jednom učestvovala, kada je moju ekipu u završnoj poteri pobedio Uroš Đurić, a sada bih volela da popravim utisak.

Izvor: outloud.rs (Autor: D. Jelenkov)

Foto: YouTube screenshot/privatna arhiva