U Edukativno-obrazovnom centru u Dimitrovgradu 2. juna je u organizaciji Internet portala „Far“, Misije OEBS-a u Srbiji, Ambasade Republike Bugarske u Srbiji i Nezavisnog društva novinara Vojvodine održan okrugli sto na temu „Informisanje na bugarskom jeziku“.
Okrugli sto otvorili su ambasador Republike Bugarske u Srbiji Radko Vlajkov, zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji Michael Uyehara i predsednik opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov.
Naglasivši važnost jednog ovakvog okupljanja, Vlajkov se u svom uvodnom izlaganju osvrnuo i na izvesne probleme koji postoje u informisanju na jezicima nacionalnih manjina i konkretno na bugarskom jeziku: nepostojanje izrađenih strategija informisanja, usmerenost manjinskih medija ka pitanjima određenih interesnih grupa nacionalne manjine i neophodnost objektivnosti i tačnosti informisanja, koje je za manjinske medije od naročito velikog značaja, kao i na odsustvo mehanizama za stabilno finansiranje manjinskih medija.
Michael Uyehara naglasio je da su ovakve rasprave dobrodošle u svakom društvu jer predstavljaju osnovu demokratskog procesa. Značaj medija, prema njegovim rečima, leži u tome što pokreću i osnažuju dijalog zajednice, te bi trebalo da ostvaruju pluralizam mišljenja i izražavanja koji doprinosi dobrobiti svakog društva.
Podsetivši da je informisanje na jeziku nacionalnih manjina Ustavom garantovano pravo, Dimitrov se osvrnuo i na stanje u informisanju na bugarskom jeziku u Dimitrovgradu, koje više od 25 godina sprovodi RTV Caribrod, a od 2016. i Internet portal „Far“. On je istakao da bugarska nacionalna manjina u Dimitrovgradu trenutno koristi svoje pravo na informisanje na bugarskom jeziku i da se mediji 90% finansiraju iz lokalnog budžeta, ali se nameće pitanje šta će se u ovoj oblasti dešavati u budućnosti i da li manjinski mediji mogu biti ekonomski održivi.
Tema prve diskusije bila je „Informisanje nacionalnih manjina – pregled stanja sa akcentom na informisanju na bugarskom jeziku“. Urednik portala „Far“ Petar Videnov u ulozi moderatora izneo je pregled medija u Srbiji koji informišu na bugarskom jeziku, ističući da ovakvi mediji ne bi trebalo da budu međusobno konkurentni jer svi rade na zajedničkom cilju.
O značaju manjinskog informisanja u Srbiji danas govorio je Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova u Skupštini Republike Srbije, koji je, između ostalog, naglasio da su u Srbiji doneti skoro svi zakoni u oblasti zaštite nacionalnih manjina, ali i da postoji problem njihove implementacije. U sprovođenju ovog složenog i dugotrajnog procesa sa mnogo izazova, kako je rekao, važnu ulogu imaju upravo mediji, koji pored informisanja imaju i zadatak očuvanja manjinske kulture, jezika, običaja i predstavljaju izraz grupnog identiteta.
Nino Brajović, državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja izložio je presek stanja informisanja na jezicima nacionalnih manjina, i pritom najavio da će krajem ove ili početkom naredne godine RTS početi sa emitovanjem informativnog programa na četiri manjinska jezika, te izložio ideju Ministarstva kulture i informisanja o formiranju nacionalnog kanala na manjinskim jezicima, gde bi se prikazivali najznačajniji medijski sadržaji na jezicima manjina iz produkcije RTS-a, ali i ostalih produkcija u Srbiji.
Govoreći na temu prekogranične saradnje i podrške R. Bugarske kulturi i informisanju manjina u Srbiji, generalni konzul Republike Bugarske u Nišu Edvin Sugarev osvrnuo se na pitanja poput nedostatka stabilnog i kontinuiranog finansiranja medija, nepostojanja prostora za objavljivanje literarnih tekstova na bugarskom jeziku, koji je nestao prestankom štampanja časopisa kao što su „Most“ i „Drugarče“, (ne)usklađenosti novinarskih tekstova sa normama savremenog bugarskog jezika, ali i na važno pitanje (ne)ostvarivanja slobode mišljenja i uređivačke politike manjinskih medija.
U raspravi je učestvovao i Stefan Stojkov, zamenik predsednika Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine, koji je u okviru teme o strategiji informisanja na bugarskom jeziku dao osvrt na rad Nacionalnog saveta u oblasti informisanja, pokrenute konkurse i projekte u ovoj oblasti i aktivnu kampanju za opstanak medija u procesu privatizacije, te formiranje Nove RTV Bosilegrad.
U drugom delu okruglog stola obrađena je tema „Javni interes u informisanju lokalne zajednice“. Uvodno predavanje održao je predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović.
Ističući da su sloboda i objektivnost medija podjednako važne teme kao i njihova održivost i finansiranje, on se osvrnuo i na, kako je rekao, izvesne devijacije i retrogradne procese u oblasti informisanja, pitanje sastava stručnih komisija za projekte, odnos između medija i vlasti i problem zaštite uređivačke politike manjinskih medija čiji su osnivači nacionalni saveti, principe prema kojima se dodeljuju sredstva u projektnom finansiranju i druga važna pitanja.
Većnik za obrazovanje i informisanje opštine Dimitrovgrad Dejan Milev, koji je govorio o planovima za javno informisanje zajednice na osnovu dosadašnjeg iskustva, najavio je i da će biti određene prioritetne teme za opštinu Dimitrovgrad koje će biti deo konkursa početkom naredne godine, i istakao važnost sadržaja koji promovišu potencijale opštine. On se, između ostalog, osvrnuo i na pitanje obrazovnih kadrova zaposlenih u medijima i potrebu angažovanja većeg broja filologa, odnosno usavršavanja poznavanja bugarskog jezika među novinarima.
Miroslav Nackov, direktor RT Caribrod, govorio je o tome kako praviti informativni program za potrebe manjinske zajednice i ukratko prikazao rad RT Caribroda i prošle godine formiranog sajta. On je istakao da je trend informisanja i na srpskom i na bugarskom jeziku zadržan i nakon privatizacije medija, sa akcentom na proces digitalizacije, ostvarivanje saradnje sa bugarskom nacionalnom televizijom i celokupni produkcijski napredak. Takođe, osvrnuo se i na pojedine probleme poput potrebe ukidanja naknada za manjinske medije koji plaćaju porez na dodatu vrednost, među kojima je i RT Caribrod.
Slaviša Milanov kao predstavnik portala „Far“ sagledao je načine na koje nevladin sektor može da zadovolji potrebe zajednice, nedostatak evaluacije i monitoringa koji je od značaja za sve medije, kao i važnost dobre komunikacije medija sa lokalnom samoupravom i potrebu za finansijskim sredstvima.
U radu skupa učestvovali su predstavnici elektronskih, pisanih i onlajn medija na bugarskom jeziku iz Dimitrovgada, Bosilegada i Niša – Internet Portal „Far“, RT Caribrod, Radio Bosilegrad, portal “Glas Press”, časopis „Bjutelin“, TV Info Kodal i list „Novo Bratstvo“, kao i predstavnici Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine, KIC-a „Caribrod“ i „Bosilegrad“, kulturno-obrazovnih ustanova i građanskog sektora.
Okrugli sto je pokrenuo aktivnu diskusiju učesnika i brojne teme o kojima tek treba govoriti, a ambasador Vlajkov izrazio je nadu ponovnog susreta kroz pola godine koji će pokazati dokle se stiglo u rešavanju danas izloženih problema, ali i istakao značaj spremnosti da se u konstruktivnom dijalogu zajednički radi na svim pokrenutim pitanjima.
D. Jelenkov
Foto: Toni Aleksov