Programski urednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinko Gruhonjić izjavio je da se u Srbiji mora raditi na umrežavanju medija koji nisu režimski i koji profesionalno obavljaju svoj posao.
“Potrebno je raditi na umrežavanju tih medija, jer će samo tako – umreženi – moći da pariraju mejnstrim režimskim medijima. Samo umreženi, moći će da dopru do većine građana”, rekao je Gruhonjić na Šestom forumu civilnog društva zemalja Zapadnog Balkana u hotelu Holidej u Sarajevu.
Prema njegovim rečima, mediji u Srbiji koji nisu režimski plaćaju skupu cenu zbog toga, ali uprkos tome ostaju dosledni, o čemu svedoče brojna međunarodna priznanja koja dobijaju.
On se založio i za jačanje savezništva između organizacija civilnog društva i medija, kao i za promovisanje uloge medija civilnog društva, koji ne samo da već postoje već su neretko i najprofesionalniji i najhrabriji.
Gruhonjić je rekao da je država odlučila da ne poštuje medijske zakone koje je sama usvojila 2014. godine.
„Privatizacija medija sprovedena je na nakaradan način i postoje jasne indicije da je u njoj korišten novac iz budžeta lokalnih samouprava za kupovinu medija, a da su medije kupovale osobe bliske vladajućim partijama. Takođe, iako se zakonima obavezala, država nije izašla iz vlasništva u medijima, kao što su dnevni listovi Politika i Večernje novosti“, naveo je Gruhonjić.
Ocenio je da je najplastičniji primer Novinske agencije Tanjug, koja je zvanično ugašena u novembru 2015. godine, ali i danas – 20 meseci kasnije – i dalje emituje vesti i naplaćuje usluge, čime u potpuno neravnopravan položaj dovodi preostale dve privatne novinske agencije, Betu i Fonet.
„To je još jedan dokaz da u Srbiji medijsko tržište suštinski ne postoji“, poručio je Gruhonjić.
Ocenio je da je projektno finansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa u Vojvodini „potpuno izvrgnuto ruglu i pretvorilo se u udruženi kriminalni poduhvat“.
„Budžetski novac lokalnih samouprava deli se medijima koji su nedavno osnovani i koji su, veoma očigledno, pre svega propagandne mašine vladajuće stranke. Novac dodeljuju komisije u kojima nema članova reprezentativnih novinarskih i medijskih udruženja. Novac dodeljuju, zapravo, samima sebi. Iste komisije budžetski novac dodeljuju i opskurnim nacionalnim tabloidima koji svakodnevno na najgrublje moguće načine krše novinarski kodeks“, naveo je Gruhonjić.
Dodao je da se na Radio-televiziji Vojvodine od maja prošle godine organizovane političke čistke, koje su još uvek u toku. „Taj javni servis je od tada potpuno u službi vladajuće partije, a ne u službi javnog interesa“, kazao je Gruhonjić.
Prema njegovim rečima, u Srbiji se u poslednje vreme beleže slučajevi sudske prakse koja ugrožava medijske slobode, kroz drastične kazne prema medijima koji nisu bliski vlasti.
On je rekao da se Sporazum o saradnji i uspostavljanju mera za podizanje nivoa bezbednosti novinara, koji su krajem prošle godine potpisali Ministarstvo unutrašnjih poslova, Republičko tužilaštvo i novinarska i medijska udruženja i asocijacije, ne poštuje, već se situacija iz meseca u mesec pogoršava, a sporazum ostaje samo mrtvo slovo na papiru.
„Opravdano sumnjamo da su ga državne institucije potpisale samo da bi ispunile birokratski zahtev na putu evropskih integracija, a ne s namerom da ga sprovode. Ne samo da sporazum nije profunkcionisao, već se broj veoma otvorenih i jezivih a nerešenih pretnji smrću neprestano povećava, kao što se povećava i broj otvorenih fizičkih napada na novinare“, naveo je Gruhonjić.
On je ocenio da je u Srbiji, umesto vladavine prava, na delu uzurpacija države od strane izvršne vlasti, što društvo „gura ka autokratskoj vladavini“, u kojoj se razaraju institucije „zarad svevlasti jednog čoveka i jedne partije“.
Izvor: Beta