Intervju: Ekaterina Zaharijeva za RTS – Važno da Srbija ima konkretnu viziju puta ka EU

Može li Srbija da sazna datum kada Evropska unija planira da je primi u članstvo? To je pitanje predsednik države otvorio pre izvesnnog vremena, a sada se možda ukazuje šansa da na njega dobijemo odgovor. Bugarska od 1. januara predsedava uniji i tim povodom u Beogradu boravi ministarka spoljnih poslova i potpredsednica vlade Bugarske Ekaterina Zaharijeva. Ona je u intervjuu za RTS govorila o tome kakvu šansu za evrointegracije pruža bugarsko predsedavanje i zašto je proširenje na Zapadni Balkan prioritet za Bugarsku.

Može li se Srbija nadati datumu prijema u EU tokom bugarskog predsedavanja?

Za srpske građane bitno je da imaju konkretnu viziju, tačan grafik puta budućeg članstva u EU. To je bila glavna tema razgovora sa predsednikom Vučićem, biće i tema sa prvim potpredsednikom vlade Dačićem i sa premijerkom Anom Brnabić i ministarkom pravosuđa. Povod moje posete Srbiji je bugarsko predsedavnje EU, naravno i dobrosusedski odnosi i naravno želja Bugarske kao jednog od najjačih zagovornika proširenja Evropske unije na područje Zapadnog balkana, da Srbija dobije jasnu perspektivu članstva. Mi znamo da se to sigurno neće desiti u naredne dve ili tri godine i da brzina zavisi od brzine reforme koja će vaša vlada i politička elita da naprave. Ovde sam videla i čula jasnu političku volju i želju za evropskim razvojem Srbije. Kako sam već rekla Bugarska je jedan od najjačih zagovornika te ideje. Mi ćemo uraditi sve što je potrebno da u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije i Zapadnog Balkana koji mora biti usvojen u aprilu 2018. tokom našeg predsedavanja, da se u njemu dobije jasna slika, da se usvoji tačan raspored kada će se članstvo desiti, pre svega zbog građana Srbije.

Ali na tom grafiku nema vremena, nema tačnog datuma…

Znate šta, daću vam primer iz naše istorije. U 2002. u jednom od tih izveštaja Bugarska je dobila tačan datum, 2007. godinu i poruku da će se to ostvariti samo ako se sačuva brzina reformi koje smo u tom trenutku sprovodili, a neke su bile veoma teške. Nikakvu nam garanciju Evropska unija nije dala kada je datum u pitanju. Mi svakako podržavamo ideju da je u ovom tremutku dobro za Srbiju i države Zapadnog Balkana da imaju jasne rokove i Bugarska će raditi na tome da se taj datum dobije. Ponavljam, glavni posao je u rukama vaše vlade. Ali vidim jaku želju i volju da se urade neophodne reforme. I mnogo je važno da građanima objasnite da su reforme zbog njih. Ja uvek ponavljam da mi u Bugarskoj ne radimo reformu pravosuđa zbog Brisela. Građani Srbije moraju razumeti da se reforme rade iz njihovog interesa. Reforma privrede, pravosuđa, reforma u zdravstvu u socijalnom sektoru i još niz teških reformi. Sve se to radi pre svega za dobro građana Srbije.

Osim te perspektive kako Bugarska može da pomogne tokom svog predsedavanja?

Znajte da je još pre formalnog početka bugarskog predsedavanja Bugarska krenula da pomaže. U Sofiji ćemo 25. oktobra biti domaćini Saveta za pravosuđe i unutrašnje poslove EU. Na taj sastanak su pozvani i ministri država Zapadnog Balkana. Još kad smo dogovarali program trojke Estonija, Bugarska, Austrija, jako smo se založili za to da nam jedan od osnovnih prioriteta bude proširenje EU na Zapadni Balkan. Uspeli smo da to postane prioritet, iako to nije bilo lako. Trojka je to prihvatila što je veliki uspeh i prilika. Ali nam sada vi morate pomoći da vam pomognemo. Bugarska je iskren i pravi prijatelj Srbije i mi veruemo da je jedina perspektiva za dobar život Srbije u EU. Cenimo sve napore vaše vlade u tom pravcu i spremni smo da podržimo Srbiju u svakom smislu. Pomoći ćemo i kada se budu formulisali zaključci u izveštaju o napretku Srbije. Aali sve zavisi od reforme. Pomoći će vam i sa naši eksperti. Vaši eksperti uvek mogu da dođu u Bugarsku, posebno kada su u pitanju najteža poglavlja.

Šta je Bugarskoj bilo najteže, budući da ima mnogo sličnosti između Srbije i Bugarske?

Mnogo sličnosti ima između Bugarske i Srbije, u pravu ste. Mi smo imali niz teških odluka, recimo morali smo da zatvorimo dva reaktora u nuklearnoj elektrani. Mnogo reformi je napravljeno koje su isprva izgledale veoma teške, kao što je uveđenje finansijske discipline, reforma penzija koja će trajati dugo zbog demografskih problema ne samo kod nas nego u celoj Evropi. Ali daću vam nekoliko podataka. Kada smo počeli intenzivne pregovore 2000. godine, od tada do danas naš BDP je od 25 milijardi leva skočio na 92 milijarde prošle godine. Vidite kakav je privredni rast ostvarila Bugarska za tako kratko vreme. Neću ni da pričam o auto-putevima. Za prethodnih 50 godina napravili smo 300 kilometara, sada imamo više od 700 kilometara. Prečišćavanje vode, rast plata i penzija. Bugari su stekli samopouzdanje. Mladi Bugari su zaboravili šta znači stajati u redu za vizu, to da ne možeš da putuješ gde god hoćeš, da ne možeš da učiš gde god hoćeš. Sve su to velike koristi. To se ne pretvara lako u brojke. Da ne pričamo o tome da smo zbog EU solidarnosti dobili sedam milijardi evra tokom prvih deset godina članstva, a naš doprinos je bio 4,5 milijarde evra. Vidite koliko je to velika razlika u finansijskoj podršci koju je Bugarska dobila od unije. Da uporedim stvari u poljoprivredi, a to je bitno za obe naše zemlje. Koliko je velikih kompanija, koliko fondova i kakva perspektiva je dobijena za sva ruralna područja u Bugarskoj. A to je jedino i samo zbog te evropske solidarnosti.

Brinete li se za budućnost unije?

EU je prošla kroz niz problema. Ali iz toga uvek izađete jači. Posle jedne takve krize je stvorena evrozona, posle druge krize je počeo razgovor o jedinstvenoj energetskoj politici. Posle Bregzita sve ostale države su se približile, pošto ideja da je članstvo u EU jednosmeran proces više ne stoji. Rizici ni sada nisu mali, migrantska kriza, Bregzit, ekonomska kriza, bezbednosna kriza, sve to daje povod za nove integracije. Imamo znajačan napredak u energetskoj politici, imamo debatu o zajedničkoj odbrambenoj politici i bezbednosti. Zajedničko digitalno tržište, produbljivanje saradnje u praosuđu, sve su to novi integracioni procesi. Tako da sam ubeđena da će EU izaći snažnija. Ali ne treba ignorisati probleme, pre svega globalne. EU je najveće tržište, najveća privreda, ali to ne znači da ne treba da poboljšamo konkurentnost. Ali lično sam ubeđena, a i naša vlada i njen predsednik podržavaju stav da EU neće biti snažna dok svi naši prijatelji ne postanu deo EU. Tako da treba da iskoristimo priliku bugarskog predsedavanja, posle toga stiže Austrija koja takođe podržava Srbiju, pa Rumunija, pre nas je Estonija. Sve su to države koje podržavaju proširenje. Iskoristimo taj momenat da pokažemo značajan napredak, perspektivu i dobijemo jasan datum. Možda za pet, šest, sedam godina ali da postoji taj datum, ta perspektiva za građane Srbije, da sve to bude jasno. I za mlade, za one koji žele da ostanu ovde. Oni moraju da znaju kada će se to desiti, naravno ako se sve reforme sprovedu i ako vlada zadrži brzinu reformi. Ne može to beskonačno da se odlaže.

 Izvor i foto: RTS/Ambasada R. Bugarske u Srbiji (autor Zoran Stanojević)

Foto: mfa.bg