Niški glumac Aleksandar Mihailović: „Vaskrs na Moglenu“ kao dokumentarno – igrani film

Po tekstu niškog glumca Aleksandra Mihailovića radiće se dokumentarno – igrani film o malim ljudima u Prvom svetskom ratu koji su odlučili da na najveći hrišćanski paznik, Uskrs, spuste oružije i proslave ovaj praznik kako dolikuje. Producent će biti Emil Mihov, a film će se snimati na nekoliko lokacija u Bugarskoj. Reporteri Far-a razgovarali su sa poznatim glumcem u Narodnom pozorištu u Nišu.

Odakle Vam inspiracija za ovakav tekst?

Još kao srednjoškolac sam se zainteresovao za ovaj period naše istorije i pročitao dosta toga o Velikom ratu. Roman „Srpska trilogija“ Stevana Jakovljevića, učesnika ovog rata, koji je opisao događaje iz ovog perioda, ostvaio je jak utisak na mene. Jedna od priča koju on pominje je i priča o Uskrsu 1918, jedna topla ljudska, antiratna zabeleška o malim – velikim ljudima. Ono što mene kao pisca inače zanima je upravo priča malih ljudi. Ima dosta filmova i tekstova o Prvom svetskom ratu, a ja sam želeo da o njemu progovorim iz drugog ugla.

Kako je došlo do saradnje sa Emilom Mihovim?

Kako na Niškim filmskim susretima dolaze i gosti iz inostranstva, jedan od bugarskih producenata je došao do teksta. Sa njim sam razgovarao o mogućoj saradnji i snimanju dugometražnog igranog filma, ali je za to potrebno dosta sredstava i zbog toga smo odustali od toga. Ja nisam znao da je on tekst preveo na bugarski. Kako je dalje tekst dospeo do Emila, zaista ne znam, ali njemu se tekst dopao i on je došao u Niš sa namerom da se upoznamo i vidimo kako možemo da ovaj moj tekst snimimo u dokumentarno – igranoj formi.

Ko učestvuje u stvaranju filma?

Faza u kojoj se nalazimo je prerada dramskog predloška u scenario za film. To bi trebalo da završimo do Nove godine. Kasnije ćemo detaljnije da razgovaramo ko bi sve od glumaca mogao da učestvuje kako sa srpske, tako i sa bugarske strane. Dok ja radim na tekstu, Emil kao producent pokušava da obezbedi sredstva za snimanje. Osim prikupljanja sredstava, gledamo i lokacije na kojima bismo mogli da snimamo. Ono što je sigurno jeste da će se snimati nekoliko dana na Crnom moru, to bi nam pokrilo segment priče na Krfu, zatim nekoliko dana snimanja negde na Dunavu, dok bi Sam događaj sa Solunskog fronta bio snimljen na obroncima Stare planine, kod Gabrova, odakle je i Emil. Ja sam imao kontakte sa nekoliko srpskih producentskih kuća, ali do neke ozbiljnije saradnje do sada nije došlo.

U filmu će se koristiti mešavina srpskog i bugarskog jezika.

U pitanju je jezik koji bi bio neknjiževni srpski i neknjiževni bugarski. Da bismo film približili i srpskoj i bugarskoj publici a bez titla, za čim nema razloga jer su u pitanju dva južnoslovenska jezika, dogovorili smo se da uzmemo južniju verziju srpkog jezika, a da oni koriste svoju zapadnu varijantu. Imamo dosta reči sa istim korenom i zbog toga smo odlučili da uglavnom koristimo upravo te zajedničke izraze. Kada sam bio u Gabrovu, odakle je Emil, primetio sam da možemo da se sporazumemo bez većih teškoća. Verujem da ćemo dobiti film koji će svima biti razumljiv.

Kako gledate na negativne komentare o srpsko-bugarskim odnosima i snimanju ovog filma?

Ja ne želim da se bavim revizijom onoga što je bilo. Niti je Emilu, niti meni to namera. Ono što je meni kao piscu i Emilu kao producentu i reditelju važno jeste topla, čista ljudska priča u okviru jednog velikog ratnog stradanja. Jedan od mojih likova kaže: „Pa ako nismo krivi za rat, hajde da budemo krivi za mir“. Mislim da su ti komentari više posledica neznanja o čemu se radi u tekstu nego loša namera. Emil je govorio kako sa ovih prostora uvek idu teške, turobne priče. Mislim da ovaj film, progovarajući kroz male ljude, može da nas pokaže u drugačijem svetlu.

Kada možemo da očekujemo premijeru fima?

Planovi su da se prve scene snime negde marta meseca, da se snimanje završi do kraja aprila, zatim montaža do kraja juna i očekujem da se na leto krene sa emitovanjem. Naravno, ovo je planirani ritam, ali kao i uvek, sve zavisi od sredstava.

  Emilija Vacev, Niš

Foto: Žiža Kostić