Kućni muzej jugonostalgije Milana Pejeva

Milan Pejev iz Dimitrovgrada sakuplja predmete vezane za nekadašnju Jugoslaviju, odnosno SFRJ i napravio je svojevrsni kućni muzej. U njemu se mogu pronaći slike Josipa Broza Tita, ambalaže od proizvođača iz tog vremena, bedževi, privesci, knjige, muzičke ploče, grbovi tadašnjih klubova i još puno toga.

Milan je jedan od retkih koji iz hobija čuva sa nostalgijom stare predmete iz doba SFRJ, predstavljajući ih današnjim generacijama, pa je zaista lep osećaj ući u prošlost koja je sačuvana.

Milane, šta te je privuklo i motivisalo da napraviš jednu ovakvu kolekciju starih predmeta?

To radim iz hobija i zato što volim i poštujem vreme Jugoslavije želeći da na neki način sačuvam uspomenu od zaborava.

Kada si počeo da stvaraš ovaj kućni muzej?

Krenuo sam pre 7-8 godina kad sam našao prve predmete. To su slika i bista maršala Tita. Međutim, ljubav prema ovom hobiju je počela mnogo ranije.

Odakle nabavljaš ove muzejske eksponate?

Nabavljam ih putem interneta, od prijatelja, rodbine i od ljudi koji mi ih poklanjaju jer znaju da to sakupljam.

Koji ti je najdraži predmet ili nešto što najviše voliš?

Najdraži predmet iskreno ne bih izdvajao, jer sve mi je podjednako drago.

 

Koliko si vremena utrošio da pronađeš sve ove stvari i da ih urediš?

Sve to tražim i sakupljam već godinama. Skoro svakog dana dođe neki novi predmet i stalno nešto uređujem. Pošto mi je soba mala, ponestaje mi prostora, a želim da sve bude pregledno i vidljivo do detalja.

Kako se osećaš kad si u tvom kućnom muzeju?

Osećaj je prelep. U početku dok nije bilo tako puno predmeta to se i nije moglo osetiti. Međutim, sada je drugačije videti oko sebe sve ono što je nekada bilo svakodnevnica, a sada je već retkost i zaista je prelepo.

Kako doživljavaš SFRJ, iako nisi živeo u to vreme?

Moj moto je ako nešto sanjaš, možeš to i da uradiš, a tako sam i ja uradio. Hteo sam da sačuvam uspomenu na neko lepše i mirnije vreme. O toj zemlji znam puno toga što mi je dalo povoda da napravim ovaj muzejski kutak. Moje viđenje SFRJ je da je to bilo vreme bezbrižnosti i jednakih šansi za sve ljude i kada je radnik bio gospodin. Puno ljudi koji su tada živeli žale za tim vremenom, za velikom, uglednom i uticajnom državom, za besplatnim i svima dostupnim školstvom i zdravstvom, za društvom bez nacionalne mržnje.

Napisao i fotografisao: Ivo Tomov