Jedna lepa i bajkovita predstava odigrala se na pozornici planine Skopske Crne Gore, na pozornici prekrivenoj snegom, na pozornici podno kristalno jasnog neba, neba savršeno plave boje, na pozornici okupanoj suncem, od prve do zadnje scene, tog nezaboravnog dana kakva je bila subota, 12. mart. Planinari sa juga Srbije i iz Severne Makedonije – neki koji su postali prijatelji toga dana, ostali koji godinama druguju, svi zajedno – doživeli su praznik, doživeli su zimsku idilu. U najlepše boje obojeni dan u svakom trenutku vodio je ka večnosti. Činilo se da se dan nikada neće završiti, a niko iz ove sjajne družine nije ni poželeo da se sve okonča. Ali, kada se družina spustila sa Skopske Crne Gore i rastala, jedina pomisao bila je da se svi ponovo okupimo i da naša planinarenja traju i traju. I da se na Skopsku Crnu Goru i u Skoplje dođe na više dana, da se upoznamo svi i sa bogatim kulturno-istorijskim nasleđem ovoga kraja.
Planinarsko-biciklistički klub “Zmaj sa Radana” Bojnik, inicirao je zimski uspon na Skopsku Crnu Goru, i organizovao odlazak planinarki i planinara sa juga Srbije, u kojoj je svog predstavnika imalo i Planinarsko društvo “Preslap”. Na Skopskoj Crnoj Gori naše južnjake dočekali su prijatelji iz Severne Makedonije, predstavnici Planinarsko-skijaškog kluba “Bistra” Skoplje, Planinarskog društva “Skopska Crna Gora” Skoplje, Planinarskog društva “Ubavinite na Skopska Crna Gora” Skoplje i Planinarskog društva “Sosna” Berovo. Ovu nezaboravnu predstavu na Skopskoj Crnoj Gori odigrao je pozorišni ansambl planinara koji su sačinjavali 51 glumica i glumaca.
Planinari i planinarke iz družine sa juga Srbije, svi do jednoga, tako je ispalo – prvi put su došli na područje Skopske Crne Gore. Ovo saznanje još je više pojačalo strast i uzbuđenje, još i pre prvog koraka na stazama Skopske Crne Gore.
I doček koji su naši Makedonci priredili je bio poseban doživljaj: svako od planinara iz Srbije dobio je sendvič, kolač i osvežavajuće napitke. Valja se posle puta koji je otpočeo još pre izlaska sunca. Prijatelji Makedonci pokazali su svoje južnjačko srce i gostoprimstvo…
U lepom nas je prirodnom ambijentu dočekala i Skopska Crna Gora. Ova pitoma planina, blagih padina, znatno se po svom izgledu i reljefu razlikuje od većine planina u Severnoj Makedoniji. Skoro i da nema planine u Severnoj Makedoniji, a da nije viša od dve hiljade metara nadmorske visine. To ne važi za Skopsku Crnu Goru, čiji je prvenac Ramno visok “tek” 1651 metar. Ali, to nije i ne može biti razlog da se stazama Skopske Crne Gore ne penjemo na njene vrhove. Kada smo zakoračili na Skopsku Crnu Goru, bilo je jasno da ćemo se dobro osunčati, da sneg nimalo neće smetati u istraživanju prostranstava, ali će zato stvarati dodatni umetnički utisak, kada se bude gazilo po njemu, a i malo upadalo u njega.
Skopska Crna Gora planina je koja se proteže severno od Skoplja, u neposrednoj blizini glavnog grada Severne Makedonije, između Skoplja i Kumaova, a na zapadu Skopska Crna Gora prelazi i na područje Kosova. Zanimljivo je i da se na Skopskoj Crnoj Gori nalazi i hidrografsko razvođe Crnomorskog i Egejskog sliva, a na ovoj planini izvire i reka Južna Morava. Sa istočnih i južnih delova Skopske Crne Gore potoci odlaze ka Vardaru, sa jugozapadnih padina ka Lepencu, pritoci Vardara sa severne i severozapadne strane potoci idu ka Binačkoj Moravi, kasnije i Južnoj Moravi.
Odredišta akcije bili su vrhovi Pržar, visok 1626 metara, i Crni kamen, visok 1585 metara. Uspon je počeo u ataru sela Brodec, na mestu Dve vode, na oko 700 metara nadmorske visine. Odlično obeleženom šumskom stazom, družina je relativno brzo došla i do sela Brodec i izvora iznad sela. Odavde, družina je krenula poznatom Spirovom patekom, u više delove planine, prema Spirovoj kolibi. Akcija je otpočela po prohladnom, ali sunčanom vremenu. Osunčani dan, savršeno plavo nebo, jasni vidici i sunce pratili su učesnike tokom trajanja akcije, a temperatura i vetar bili su promenljivi, zavisno od nadmorske visine. Kod Spirove kolibe, na oko 1500 metara nadmorske visine, družina se dobro odmorila i pripremila za izlazak na greben između vrhova Pržar i Crni kamen. Ovde je već sneg bio znatno dublji, te je par visokogoraca stalo na čelo kolone da probije stazu. Deonica do grebena bila je kratka, ali strma. Znatno se pojačao i vetar, ali je družina odlično napredovala, uostalom, zbog pogleda kao iz slikovnica, zbog ovakvih prirodnih lepota i prizora, svaki napor se potiskuje. Skopska kotlina i ogromna i moćna Šar planina upečatljivo su izgledali sa Skopske Crne Gore. Naša družina izašla je na vrh Pržar, na kome je duvao jak vetar, ali se ipak zadržala da uživa u fantastičnom pogledu. Vrh Pržar praktično predstavlja granicu između istočnog i zapadnog dela Skopske Crne Gore, sa njega se jasno vidi i vrh Ramno, najviši na planini.
Družina se potom vratila do mesta izlaska iznad Spirove kolibe, i produžila dalje na istok, ka vrhu Crni kamen. Ovaj vrh je i najlepši na Skopskoj Crnoj Gori, zato što je stenovit i oštar, i razlikuje se od ostalih vrhova na Skopskoj Crnoj Gori. Do njega takođe vodi obeležena Spirova pateka. Valjalo je sada malo spustiti se u dolinu, ispod glavnog grebena i odatle se popeti na Crni kamen. Samo u zadnjih dvadesetak metara potreban je bio dodatni oprez. Zato je pogled sa Crnog kamena obuhvatio celu Skopsku Crnu Goru i još mnoge planine u Severnoj Makedoniji, od kojih, naravno, Šar planina deluje najimpresivnije, a i moćna Šar planina tek je tridesetak kilometara zapadnije od Skopske Crne Gore.
Gledajući sa Crnog kamena celokupno područje Skopske Crne Gore, svi u družini osetili su spokoj, i divili se savršenim kontrastima koje su stvorili dubok sneg, sunce, plavo nebo i vetar. Silazak sa Crnog kamena prema Spirovoj kolibi, po dubokom snegu bio je siguran i brz. Družina se u kasno popodne sa lakoćom spustila do sela Brodec i mesta dve vode, gde je toga jutra i počela ova nezaboravna akcija.
Za sledeći put ostaje nam da više vremena izdvojimo za Skopsku Crnu Goru, da istražimo manastire i crkve koje su ovde opstale još iz doba Nemanjića. Putopisci su još davno Skopsku Crnu Goru uporedili sa Svetom Gorom. Deset je manastira na ovom području. Vredelo bi i provesti dan sa lokalnim stanovništvom, da se skoncetrišemo i poslušamo kako oni govore posebnim dijalektom.
Za sledeći put ostaje nam i da zahvatimo vodu sa najopevanije reke na ovim prostorima…Da se okrepimo na izvoru Južne Morave.
Miroslav Dokman
Foto: Planinarsko društvo “Preslap”
