Evropska komisija: Favorizacija „tabloidnog sadržaja“ u medijima, posao novinara u Srbiji nesiguran

U Srbiji nije zabeležen napredak u oblasti slobode izražavanja, a razlozi za zabrinutost su i dalje verbalni i fizički napadi na novinare i sve veće kašnjenje u sprovođenju medijske strategije, ocenila je Evropska komisija u novom izveštaju o napretku Srbije na evropskom putu, javlja Beta.

U izveštaju, koji se odnosi na period od juna 2021. do juna 2022. godine, navodi se da su u nekoliko takvih napada ili pretnji upućenih novinarima policija i tužilaštva brzo reagovali, delom i zahvaljujući angažmanu dve radne grupe za bezbednost novinara.

„Međutim, slučajevi pretnji i napada na novinare ostaju razlog za zabrinutost, a sveukupna atmosfera za neometano slobodno izražavanje mora u praksi i dalje da se unapređuje“, navodi se u izveštaju.

Komisija je ocenila i da sve veće kašnjenje u primeni medijske strategije utiče i na važne mere kao što su izmena Zakona o javnom informisanju i Zakona o elektronskim medijima.

„Te izmene su neophodne kako bi se uspostavilo transparetno i pravedno sufinansiranje medijskih sadržaja u javnom interesu, povećala transparentnost medijskog vlasništva i oglašavanja i osnažila nezavisnost medijskih regulatornih tela“, piše iu izveštaju.

U izveštaju se ocenjuje da su, u svetlu obima planiranih reformi, Ministarstvu kulture i informisanja potrebni odgovarajući ljudski resursi, a ukazuje se da je u tom ministarstvu i dalje upražnjena funkcija državnog sekretara za medije.

Podseća se da je Srbija u novembru 2021. godine usvojila izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i dodatno se u toj oblasti uskladila sa međunarodnim standardima, ali da izmene nisu u poptpunosti uključile predloge medijskih udruženja.

„Istraživački i drugi novinari i dalje se suočavaju bilo sa odbijanjem javne uprave da im dozvoli uvid u neku informaciju, bilo sa ignorisanjem (takozvanim ćutanjem administracije)“, piše u izveštaju.

U izveštaju se ukazuje i da se mora osnažiti nezavisnost srpskog Regulatornog tela za elektronske medije (REM) kako bi ono efikasno štitilo medijski pluralizam.

„U medijima se često koriste i tolerišu govor mržnje i diskriminatorna terminologija, što je retko praćeno reakcijom regulatornih tela ili tužilaštva. Početkom 2022. godine, REM je analizirao dva snimka, jedan sa kablovskog, a drugi sa kanala sa nacionalnom frekvencijom, i javnu je osudio samo kalbovsku TV koja se smatra kritično nastrojenom prema vlastima“, piše u izveštaju.

Kada je reč o javnom servisu, tokom izborne kampanje su zabeležena određena poboljšanja u predstavljanju različitih političkih stavova, ali je to kasnije nestalo, konstatuje Komisija. Dodaje se i da se na javnim servisi mora osnažiti prisustvo manjinskih jezika, što posebno važi za RTS.

Prema oceni komisije, razlog za zabrinutost i dalje ostaje politički i ekonomski uticaj na medije, a zbog kašnjenja u sprovođenju medijske strategije kasne i mere koje se odnose na transparentnost vlasničkih odnosa u medijima, pravedno sufinansiranje i oglašavanje koje se plaća iz javnih sredstava.

U izveštaju se navodi i da se u Srbiji, posebno na lokalnom nivou, nastavlja sufinansiranje javnim sredstvima štampanih medija koji su najviše kršili etički novinarski kodeks, uključujući i one koji su zbog toga osuđeni.

Evropska komisija primećuje i da u Srbiji nesigurnost radnog mesta novinara i urednička atmosfera favorizuju „tabloidne sadržaje“.

„Potrebni su dodatni napori da bi se unapredili status novinara, medijska pismenost i opšta otpornost. Srbija mora da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila inostranoj manipulaciji informacijama i mešanju, i narativima protiv EU, koji su više nego očigledno povezani sa ruskom agresijom na Ukrajinu.

U poglavlju o informacionom društvu i medijima, ocenjuje se da je Srbija umereno pripremljena i da je registrovan ograničen napredak u digitalizaciji u oblasti E-uprave i u usklađivanju sa ciljevim jedinstvenog diigitalnog tržišta EU.

Izvor: Beta

Foto: Stefan Pavić