U saradnji sa organizacijom Crta, a u okviru serijala istraživačkih tekstova koji su istraživači Crte radili pod nazivom “Politički pristisci na građane”, FAR Vam predstavlja četvrtu priču, odnosno svedočenje 4 pod nazivom “Nastavnici se uče da slušaju stranku”.
Svedočenja 4
Partijsko zapošljavanje i političke ucene prosvetara nose rizike i od zapošljavanja nestručnog kadra i nefunkcionalnog obrazovnog sistema zbog čega su najveće žrtve upravo učenici.
Svedočanstva o pritiscima na birače su prikupljenauoči izbora 2022. zahvaljujući hrabrim građankama i građanima koji su pristali da svoja i iskustva ljudi iz svog okruženja podele sa našim istraživačima. Svi razgovori su anonimizovani.
Iako Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja štiti prosvetni sektor od političkih uticaja i stranačkog organizovanja, prosvetari su i te kako izloženi pritiscima. Partijsko zapošljavanje je glavni mehanizam kojim stranke kontrolišu zaposlene.
Sagovornici su ukazivali i na nedostatke zakonodavnog okvira, koji ostavljaju mogućnost za zloupotrebe. Referišu se pre svega na odluku o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru koja je doneta 2013. godine, usled koje je kao jedina mogućnost ulaska u prosvetni sistem ostalo angažovanje u vidu zamene za privremeno odsutnog radnika (bolovanja, trudnička i porodiljska odsustva i sl.). Zabrana je ukinuta početkom 2021. godine, a škole su uglavnom pri primanju u stalni radni odnos davale prednost onima koje su već angažovale kao zamene.
Tako da iako bi trebalo da po zakonu svi budemo na konkursu ravnopravni, vrlo često se direktori pozivaju na mišljenje, to jest na savet ministra *** da prednost treba dati onome ko je već neko vreme tu radio.
To je pre par godina bilo izrazito, sada i dalje postoji, ali jako dugo je važila zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. I praktično je recimo kod nas u kolektivu skoro 20 odsto zaposlenih bilo na određeno vreme. I tako je to u čitavom sistemu. To je 10-15 radnih mesta, da kažemo, to su ozbiljne stvari, ozbiljne mogućnosti za političku manipulaciju. Za traženje da prisustvuju mitinzima, prikupljanje potpisa, glasova porodice itd.
Škole su zavisne i od lokalne samouprave budući da se finansiraju delom iz Ministarstva prosvete, a delom iz opštinskih budžeta. Kako naši sagovornici sugerišu, uticaj stranaka na direktore i odluke o zapošljavanju vrši se preko školskih odbora, koje, uz predstavnike zaposlenih i saveta roditelja, čine i predstavnici lokalne samouprave.
To u praksi znači da ako vi pozovete, kao odbornik neke opštine, školu i kažete direktoru da treba da zaposli nekoga, on naravno može da odbije, ali može vrlo lako da se desi da novac koji treba da pokrije račun za struju, vodu, grejanje, telefon, internet, gomila je tih troškova, prosto zakasni par meseci.
O pritiscima na članove školskog odbora detaljno svedoči jedan od sagovornika, član školskog odbora u jednoj manjoj opštini.
Kada je *** kao savetnik pomeren iz opštine, i već prva stvar koja se desila – došlo je do promene u školskom odboru gde su na mestu članova iz opštine stavili njihove, da kažem, neke nove ljude podobne. (…) Onda je prvi atak bio na osnovnu školu jer su smatrali da je ona ipak to najveće uporište protiv stranke, da kažem najveća grupa ljudi koja se opire *** stranci i sad su hteli na neki način tu da smene direktorku, da postave neke njihove ljude i na taj način da slome otpor i u toj ustanovi.
Intenzivni pritisak na malobrojne nestranačke članove školskog odbora da glasaju za stranačkog kandidata uključivao je česte telefonske pozive od drugih članova odbora, od samih kandidata, pa i od gradskih političkih funkcionera, kao i pretnje pokretanjem disciplinskih postupaka i slanjem prosvetnih inspekcija, slanjem “na teren” i sl.
Hteli su da smene predsednika školskog odbora, ja sam jednostavno bio uzdržan, rekao sam ja nisam ni na jednoj strani, ni na jednoj ni na drugoj, odnosno hoću da budem uzdržan. Ali to ovde izgleda nije moguće. (…) Evo kako kreću prvi pritisci: v.d. direktorka kaže – ko ne može da nas prati, ima za njega mesta u opštini koliko god mu ta opština delovala mala. Ona drugim rečima kaže ovako, ako ste zaposleni u školi u ***, pa ja ću vas jednostavno da pošaljem na teren i to je to. (…) Da, oni misle da se svi plaše njih i da oni mogu da rade šta im je god volja i oni su na kraju krajeva smenili predsednika školskog odbora i već sutradan, pošto ja nisam glasao kako je trebalo da glasam (…) pretpostavljam da je sekretar pozvao direktorku, verovatno telefonom, znači cimnuo je. Ona je došla u kancelariju i ona je pitala – Kako ste kolega? Ja kažem, odlično, i pitam: – A kako ste Vi? I ona meni nastavlja priču, kaže, znate da ima dobrih, pošto sam ja matematičar, ona me pita da li znate da ima dobrih matematičara u *** selu. Kažem pa znam, radio sam s tom decom, jer smo imali jednosmenski rad, nakon ovih redovnih časova. Kaže: – Imaćete priliku sa njima da radite i sledeće školske godine. Jasno je rečeno. Ovo sledeće školske godine, zato što nisi glasao kako bi trebalo, ti ideš na teren.
TA OSOBA I NJENA PORODICA PRITISKA SE NA NAJBRUTALNIJI MOGUĆI NAČIN
Drugi prosvetni radnik i bivši direktor jedne školske ustanove takođe iznosi niz primera političkog uticaja na članove školskog odbora. Prepoznaje se i mehanizam karakterističan za klijentelističke odnose – posredni pritisak na porodicu pojedinaca koje bi trebalo zastrašiti ili uceniti.
Kod nas je izvršen u tih godinu dana, znači neposredno pre izbora direktora, izvršen pritisak na dva člana školskog odbora tako da su oni podlegli. Znači, jedna je bila profesorka, na nju su preko porodice i porodičnih poslova izvršene ucene i pritisci da ona napustiti školski odbor, da dâ ostavku. (Intervjuer: Kakve ucene, da će joj se nešto desiti ukoliko ne izađe?) Recimo da njena porodica ima poslove sa državom. I da će ti poslovi biti ukinuti. S druge strane, imali smo jednu roditeljku čiji je partner isto recimo da kažem zaposlen u javnom sektoru i na njega je izvršen pritisak da ona mora da glasa na određeni način jer će njen partner ostati bez posla. Odnosno bez funkcije ili privilegija. Oni bukvalno svakog člana školskog odbora ispituju ko je, gde je, ko mu je porodica, znači to se ide do najsitnijih detalja, znači porodica da se pritiska. Osoba i njena porodica najbliža pritiska se na najbrutalniji mogući način. (Intervjuer: Tamo gde može da izgubi nešto. A ko to radi? Kako se to radi?) U ovom konkretnom slučaju to su radili članovi školskog odbora koje je izabrala lokalna samouprava.
Među metodama kojima se stranke služe da bi osigurale uticaj u obrazovnim ustanovama su: prolongiranja imenovanja direktora kako bi se izbegao izbor nepodobnog kandidata, osporavanje kvalifikacija kandidata, opstruiranje prikupljanja potrebne dokumentacije, otežavanje uslova rada i prijave prosvetnoj inspekciji. U “političkim bitkama” koje se vode pri izboru direktora, kako objašnjava jedan od bivših direktora škole, često se imenuju vršioci dužnosti koji se, opet, na taj način stavljaju u položaj neizvesnosti i zavisnosti od stranke.
Njihov glavni osnov, njihova glavna taktika jeste bila da školski odbor nešto ne usvoji od mojih izveštaja i onda da to bude osnov da se zove prosto inspekcija koja će utvrditi nepravilnosti i onda predložiti moju smenu ministru. Danas, ono što je jako bitno reći jeste da ono što smo pričali o v.d. statusu, inače epidemija toga postoji u Srbiji… Dakle, nije lako smeniti izabranog direktora. Prosto zato što je to u većini slučajeva protivzakonito. Zato oni vole v.d. status. V.d. status funkcioniše šest meseci ili maksimalno dva puta šest meseci i onda ti praktično silom vremena si smenjen. A kad si izabran na mandat od četiri godine, jako teško se smenjuje direktor.
Intervjuisani identifikuju još dva faktora koja dodatno otvaraju prostor za zloupotrebe i pritiske na zaposlene u prosveti: nejasni kriterijumi za zapošljavanje prosvetnih radnika i prevelika ovlašćenja direktora škola.
Do tada se školski odbor mnogo više pitao, imao je da kažem tu neku odluku prilikom konkursa i zapošljavanja, međutim, sada taj način zapošljavanja… Bukvalno sve se vrti oko direktora, jer kako ide taj uopšte proces: direktor imenuje komisiju od tri člana koje sam bira, ta komisija donese odluku i na kraju direktor samo tu odluku komisije prihvati. Na neki način on se zakloni iza te komisije i on nije kriv više ništa, a on komisiju sam bira.
GDE GOD DA SE IDE, MORA DA SE IDE
Kontrola nad rukovodiocima obezbeđuje kontrolu nad svim zaposlenim. Primljeni na određeno vreme, kao zamena i bez pune norme, a često i zaposleni preko stranačkih veza, prosvetni radnici su u situaciji da se stalno bore za radno mesto ili za punu platu, što ih čini lakom metom političkih ucena i pritisaka.
Tu je 5-6 nas nastavnika, sve su to ljudi koji su na određeno. Njihov život i egzistencija zavise od toga da dođu i vuku za rukav one koji su na rukovodećem mestu.
(Intervjuer: Da li znaš neke ljude koji jesu dobili posao preko stranke?) Znam, moje maćehe ćerka, da tako kažem, ona je radila u… u stranci je, aktivna je i dobila je posao kao vaspitačica u struci. Mislim da je pod ugovorom. Aktivna non-stop. Gde god da se ide, mora da se ide, da li su to akcije skupljanja đubreta po ulici ili da se pokaže da se nešto radi, obavezna je da ide. Mislim da je i njen muž dobio posao u školi kao domar ili nešto slično, isto preko stranke. Oni moraju da budu aktivni.
Po iskazima intervjuisanih, u predizbornom periodu su posebno prisutni pritisci da se prisustvuje stranačkim skupovima i da se skupljaju kapilarni i sigurni glasovi. Ali ni ti, kao ni druge vrste pritisaka, poput zahteva za učlanjenje u stranku, glasanja po instrukciji, obavljanja poslova za stranku, nisu retkost ni van predizbornog ambijenta. U istraživanju su zabeleženi pritisci koji su na prosvetne radnike vršeni eksplicitno, i to u formi pretnje i naređenja, ali i oni koji su vršeni na perfidniji i suptilniji način. Nastavnik iz jedne varošice pružio nam je na uvid jedan od mnogobrojnih mejlova koje je direktorka slala grupi nastavnika zaposlenih na određeno vreme.
(….) Imam preporuku da vas pozovem da se pridružite grupi koja će posetiti *** i prisustvovati obeležavanju ovog dana. Ako neko odbije da ide, manje će šanse imati da nastavi i dalje da radi u školi. (citat iz pomenutog mejla)
Kako sagovornik objašnjava, on i njegove kolege su u obavezi da prihvate bilo koji zahtev direktorke jer su apriori u poziciji dužnika koji mora da radi za direktorkino uspešno pozicioniranje u stranci.
Drugi intervjuisani nastavnik svedoči da se u njegovom kolektivu ne vrše otvoreni pritisci, ali se svaka stranačka aktivnost podrazumeva. Direktor ni ne mora da podseća bilo koga od zaposlenih da je, na primer, odlazak obavezan. Najčešće se, u neformalnom razgovoru, u školskim kuloarima ili nastavničkoj većnici, samo utvrdi mesto i vreme polaska ili detalji drugih aktivnosti. Katkad se uputi podsetnik pojedinim kolegama, ali prezentovan tako da ne izgleda kao pritisak:
Jednom rečju ja mogu eksplicitno da kažem “Marija, ti sutra ideš” ili da kažem “Marija, ti znaš da bi sutra trebalo da ideš” ili “Marija, nadam se da sutra nemaš drugih planova” ili “Marija, mi imamo 10 odsto višak časova koji tebi znače, ali Miša je duže tu, a znaš gde je Miša bio”. (Intervjuerka: Znači, nije ti eksplicitno rečeno šta da radiš, ali ti jasno dobijaš poruku?) Tebi je poruka nedvosmisleno jasna. Pogotovo u manjim mestima ljudi brzo postanu svesni ko je preko kojih kontakata došao. Te ćeš ti vrlo često primećivati nastavnika koji baš ne stiže da se bavi nastavničkim poslom zato što mora da obavlja još neki posao.
PRITISAK JE OMOGUĆEN I DELOVANJEM “STRANAČKIH CINKAROŠA”
Oni imaju sastanak i tačno podele ko šta radi. Oni dođu i kažu “ko poznaje ovog profesora, ko poznaje ove ljude koji su u školskom odboru”. Ovaj kaže, ja sam mu školski drug, ti si mu školski drug, ti ideš da pričaš sa njim”. Oni to rade vrlo precizno, vrlo sistematično, gde radi, s kim radi, ko joj je muž, ko mu je ćerka, ko mu je sin, ko mu je brat, s kim izlazi, s kim se druži, znači, oni prosto rade profile tih ljudi. Sistematski pritiskaju, sistematski vidim, nude lepo, ponude ružno, mislim, i tako dalje. Vrlo prosta matrica, ništa se ne prepušta slučaju, i u suštini je možda tih par ljudi oko mene bilo da kažem srž te situacije toga. Ali u celom sistemu često bukvalno učestvuje cela stranka. Oni onda traže kada dođe na sastanak tih 50 ljudi, kažu “ko poznaje Peru Perića? Čije dete igra fudbal sa tim detetom?” (…) Ti kažeš, ”ja ga znam sa fudbala”. “Dobro, ti ćeš da mu priđeš na fudbalu kad budu deca igrala i da mu kažeš da je dobro da njegova žena sad glasa ovako i ovako na školskom odboru.” Znači, bukvalno tako.
TO ŠTO NEĆEŠ DIREKTNO IZGUBITI POSAO NE ZNAČI DA NE POSTOJE NAČINI DA SE NA TEBE VRŠI PRITISAK
Lista identifikovanih sankcija za one koji se ogluše o zahteve nadređenih ili pokažu neslaganje s vladajućom političkom strujom uključuje razne oblike mobinga: uskraćivanje garantovanih prava kao što je uzimanje slobodnih dana, prava na profesionalno usavršavanje, otežavanje uslova rada, premeštanje na drugu ili nižu poziciju, slanje na teren (rad u isturenim odeljenjima), smanjivanje fonda časova, nagomilavanje vannastavnih obaveza, česte kontrole na časovima, česte provere dokumentacije, pretnje prijavom prosvetnoj inspekciji, pokretanje disciplinskih postupaka, smanjenje plate, pa sve do gubitka posla. Nadređeni primenjuju sistem kazni i kao pokaznu vežbu kako bi zastrašili zaposlene i osigurali njihovu lojalnost, tako da su u nekim slučajevima zaposleni “kažnjavani unapred”.
Kod prosvetara je to s fondom časova, pogotovo ako su profesori stručnih predmeta, nemaju pun fond časova, pa ih cepkaju po školama.
To što nećeš direktno izgubiti posao ne znači da ne postoje načini da se na tebe vrši pritisak i da ti bivaš zlostavljan. Na primer, postoji način da, kada se formiraju odeljenja, postoji šansa da ti dobiješ “najgore”. Isto tako može se desiti da u formiranju rasporeda časova, tvoj raspored je poslednji ušao u kompjuter i ti imaš najviše rupa u tom rasporedu.
Oni koji pokažu kooperativnost, osim zadržavanja posla, produžetka ugovora ili zadržavanja pozicije na poslu, i na druge načine “profitiraju”. Intervjuisani su navodili primere povišica, podrške u stručnom usavršavanju (odlazak na seminare) i sl:
Benefiti su ti da, na primer, sredu-četvrtak odem na Zlatibor, nebitno. Ne moram ništa da pišem: “Ja idem,***, nađi mi nekog da me menja.“ A znate kad bih ja to mogao ili neki od mojih kolega koji nisu u tom sistemu, pa nikada! Mora da pišu 10 listova opravdanja i ne znam šta da mu se vodi kao bolovanje da bi mogao da ode negde.
DA LI TEBI SINDIKAT DAJE PLATU? DA SI ODMAH IZAŠAO IZ ŠTRAJKA!
Iako među učesnicima istraživanja preovladava mišljenje da je gotovo uzaludno nadležnima prijavljivati pritiske na radnom mestu, ipak je čak pet od šest intervjuisanih prosvetnih radnika tužilo svoje škole ili školske rukovodioce.
Tužbe su, međutim, pokretane tek nakon gubitka posla ili rukovodeće pozicije. Indikativno jeste da su svi ti prosvetni radnici skoro celu deceniju trpeli pritiske, ali se nisu usuđivali da to prijave. Kao razlog su posebno istakli strah da se još više ne zamere pretpostavljenima ili kolektivu. Takođe, govorili su o nepoverenju prema nadležnim institucijama – na prvom mestu prema prosvetnoj inspekciji na čiju je korumpiranost i politizovanost više puta ukazivano u razgovorima, ali i prema pravosudnim organima.
Iz razgovora s tim učesnicima stiče se utisak da je povod za vršenje višegodišnjih pritisaka na njih svakako bio politički, i to uglavnom zbog odbijanja da učestvuju u nekim stranačkim aktivnostima ili da se učlane u stranku ili, pak, zbog nedovoljne političke angažovanosti (ukoliko su članovi stranke). Obeleženi kao nekooperativni, bivali su kažnjavani na razne načine, zastrašivani ili ucenjivani.
Mehanizmi kojima su se “stranački pretpostavljeni” služili su, pak, maskirali političku prirodu pritisaka i sankcija u pitanja profesionalnih kompetencija. To je, po rečima intervjuisanih, i glavna prepreka u dokazivanju politički motivisanih pritisaka. Neki čak kažu da ni sami nisu bili u mogućnosti da jasno razluče zašto su kažnjavani, odnosno nisu mogli da pruže nedvosmislen dokaz da određeni postupci njihovih nadređenih imaju političku dimenziju.
Kako kažu, atmosfera u kolektivima je, po nepisanom pravilu, nalagala da je poželjno ćutati i saučestvovati u političkom delovanju na radnom mestu. Koliko je teško odupreti se klimi u kolektivu kojim dominiraju klijentelizam i drugi oblici neformalnih pravila, svedoči i slučaj jednog od intervjuisanih nastavnika kome nije produžen ugovor nakon 10 godina rada na određeno vreme. On je zbog toga tužio direktorku, ali se, posle svih tortura i pritisaka, učlanio u stranku koja mu je zadavala muke. U dilemi “hleb ili sloboda” on je, objašnjava, birao “hleb”.
“I kada sam ja došao u neko ćoše da nemam izlaza drugog, da moram da postanem član da bi možda kojim slučajem dobio posao i to se nije ni dan-danas desilo. Iako je prvi uslov bio da više od 5 godina radim u prosveti, taj sam imao, iako su mi sve diplome validne, ni to ne važi. Znači jedini izlaz mi je bilo ovo. Ja sam iz tog razloga uradio ovo… Morao sam kada sam jednom prilikom išao na razgovor da kažem: “Pa evo i ja sam vaš član, da li bre, ljudi, postoji šansa da i ja dobijem svoje parče hleba? Da li mogu zakonito da radim i da izdržavam svoju porodicu?”
Intervjuisani prosvetni radnici kažu da delimičnu zaštitu mogu naći u sindikatima i to je, po njima, jedini način borbe koji iole funkcioniše. U istraživanju su, međutim, zabeleženi i slučajevi pritiska na prosvetne radnike da se iščlane iz sindikata ukoliko žele da zadrže posao:
To su poruke, pozivi i sprečava nas. Znate da mi kao javna ustanova imamo sindikate, zove nas koji smo na određeno preko telefona i vrši neki uticaj. Konkretan primer, pošto sam član Unije sindikata, 2019. imali smo protest prosvetnih radnika, trebalo je da idemo. Nije ona mene lično pozvala na telefon već preko koordinatora koji je došao i rekao evo *** hoće nešto da ti kaže. U tom trenutku ona je meni lepo sročila :”Da li tebi sindikat daje platu? Da li će on da ti nađe posao? Da si odmah izašo iz štrajka!“
DA SMO MAKAR TAKO DOBRI KAO ŠTO POKAZUJU NAŠE OCENE, TO BI BILO FANTASTIČNO, ALI NISMO
Partijsko zapošljavanje i političke ucene prosvetara nose rizike i od zapošljavanja nestručnog kadra i od nefunkcionalnog i nesvrsishodnog obrazovnog sistema, a najveće žrtve su svakako učenici i studenti koji takav sistem “vrednosti” internalizuju u obrazovnim institucijama.
To je jedan aspekt gde politika i te kako ima mogućnost da, ako već nije masovan u praksi, a ja mislim da jeste, da se umeša u to ko će se zaposliti. To je jedan deo. Drugi deo je da tako primljen nastavnik već automatski nekome duguje, dakle, duguje mu zaposlenje. Mi smo svedoci koliki broj vukovaca imamo, a kakvi su nam rezultati testova kao što je PISA. Jednom rečju, da smo makar tako dobri kao što pokazuju naše ocene, to bi bilo fantastično, ali nismo. Takav nastavnik onda utiče i na druge kolege da popravljaju ocene, pravdaju izostanke, tolerišu ili čak pravdaju nedolično ponašanje učenika koje bi po drugim nekim kriterijumima moralo da bude sankcionisano.
Ipak, intervjuisani izražavaju veru u mogućnost otpora i to isključivo kolektivnog otpora. Po njihovom mišljenju, individualni napori nisu dovoljni da se uvreženi vid odnosa političkih stranaka prema građanima, pogotovo zaposlenima u državnom sektoru, promeni.
JAVI NAM SE
Ukoliko tebi ili nekome koga poznaješ prete gubitkom posla, uskraćivanjem socijalne pomoći ili nekih drugih prava, fizičkim ili psihološkim nasiljem itd. kako bi podržao određenu političku stranku, prisustvovao stranačkim aktivnostima, dao donaciju stranci ili na neki drugi način tebe ili tebi poznate osobe primoravaju da protiv svoje volje budete uključeni u stranačke aktivnosti…
Javi nam se kako bismo pokušali da ti pomognemo!
Potrebno nam je da razumemo sve bitne informacije o događaju i zato je potrebno nam ostaviš tvoje kontakt podatke radi dalje komunikacije. Garantujemo da će svi tvoji lični podaci biti zaštićeni i anonimizovani. Sve informacije koje podeliš sa nama koristiće isključivo CRTA tim u istraživačke svrhe i uz tvoju izričitu saglasnost.
Piši nam na e-mail: [email protected] ili nam se javi na broj telefon: 063 591 585
Izvor i foto: Crta
