BIRN je u saradnji sa NUNS-om pokrenuo kampanju #NaPrvojLiniji kojom se skreće pažnja na sve veći broj napada na novinare u digitalnoj sferi. U okviru ove kampanje urađen je serijal intervjua i videa u produkciji BIRN-a i NUNS-a.
Novinarka portala VOICE Ivana Gordić Perc kaže da ju je promenilo proganjanje kom su koleginice i ona bile izložene tokom izveštavanja o preseljenju radnika kompanije Linglong, ali ne i obeshrabrilo da nastavi da pokriva ovu priču, kao i da nema poverenje u institucije koje bi pretnjama novinara trebalo da se bave.
Ivana Gordić Perc, novinarka Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE, mesecima ulicama rodnog Zrenjanina nije mogla da prođe, a da se ne osvrne kako bi proverila da li je neko prati ili fotografiše.
„Kada izlazim iz kuće, ja prvo osmotrim da vidim da li je bezbedno da mi klinci izađu napolje“, kaže ona.
Gordić Perc je prva izvestila o nehumanim uslovima u kojima živi i radi oko 750 ljudi iz Vijetnama i Kine koje je kineska kompanija za proizvodnju guma Linglong angažovala na izgradnji fabrike u Zrenjaninu.
Ubrzo su počele da stižu uvrede i pretnje, a zatim i fizičko uznemiravanje – više nepoznatih kineskih državljana u različitim prilikama su joj onemogućavali da izveštava i snimali je na javnim mestima.
„Bukvalno idu prema tebi i zatvore ti kameru. Jedan me lupio po prstima! Pratili su me i slušali šta izveštavam, kome se javljam i sa kim razgovaram. Snimali su nas svakoga dana – ujutro, popodne, uveče. Fotografisali su registarske tablice.
„Stalno ponavljam da Linglong ima najsveobuhvatniju bazu podataka o novinarima koji su izveštavali o slučaju štrajka radnika. To bez dileme. Svaki i jedan novinar koji je bio, tonac, snimatelj, producent… svi su slikani. Taj famozni Gospodin Čeng nas je tamo ganjao i jurio i zavodio red“, kaže Gordić Perc.
Nepoznate osobe nisu samo fotografisale nju, već i njenu maloletnu decu.
„Taj prvi put kada su me slikali sa detetom ja sam mislila da sam poludela. Sišla sam u prodavnicu IDEA da pazarim. Jedan Kinez je bio u IDEA i jednostavno je izvadio telefon i slikao me, ja sam se okrenula a on se pravio da slika po prodavnici. Tada sam pomislila da sam potpuno poludela i da se to nije dogodilo.
„Međutim, par dana posle toga sedela sam u centru grada u jednom kafiću sa nekoliko ljudi gde je drugi kineski menadžer, koga znam iz industrijske zone, izvadio telefon i snimao me. Nije bilo ni malo prijatno. Prvo sam se sakrila. Ljudi sa kojima sam sedela primetili su da se ja nešto grčim. Onda sam odlepila, pomerila sam se i rekla mu ’Ajde slikaj“, kaže Gordić Perc.
Proganjanje novinara: „Mi nismo imale kuda da pobegnemo“
Kulminacija različitih pritisaka na novinare koji su izveštavali o slučaju kineskih i vijetnamskih radnika na gradilištu fabrike Linglong dogodila se krajem 2021, kada su radnici iz kruga fabrike prebacivani u privremeni smeštaj u okolini mesta Ečka.
Gordić Perc se uputila u Ečku sa još dve koleginice. Njihov automobil je imao jasna obeležja medijske kuće Dojče Vele (Deutsche Welle).
„Prvo je bila divljačka vožnja po industrijskoj zoni. Automobil koji je vozio Gospodin Čeng nam nije dao da prođemo i pratimo vozilo u kojem su se nalazili vijetnamski radnici. Uspeli smo da ga prevarimo na trenutak. Kada je shvatio da mi ipak idemo tamo gde treba, on se okrenuo i ponovo je krenula divljačka vožnja“, priča novinarka VOICE-a.
Novinarke su snimale put do Ečke i automobil koji ih je jurio.
„Kada smo ušle u uličicu – znaš kakve su ulice na selu, poprilično je uska, može da prođe jedan automobil – on nam je zatvorio put, a drugi (negov) kolega je došao sa druge strane i to je bio najkritičniji momenat, jer smo nas tri bile u sendviču“, kaže Gordić Perc.
Novinarke su iz kola pozvale aktiviste nevladinih organizacija koji su već bili u Ečki.
„Oni su se stvorili tu za pet minuta. Da oni nisu došli ja ne znam kako bi se to završilo, zaista. Mi nismo imale kuda da pobegnemo. Ne verujem da bi nam se desilo nešto strašno, ali to je jedna vrlo neprijatna situacija. Oni stoje i nadmoćno ti blokiraju put i smeškaju se. Kao šta hoćeš ti mala,“ prepričava ona.
Digitalne pretnje: „Sve ide iz istog centra“
Međunarodne organizacije, poput Fridom Haus-a, ocenjuju da je sloboda medija u Srbiji sve lošija iz godine u godinu.
Iako je digitalni prostor jedino mesto u kom se još uvek mogu slobodno iznositi različita mišljenja, novinari su izloženi sistematskim pokušajima zastrašivanja i maltretiranja, navodi se u izveštajima Reportera bez granica i Evropske komisije.
Izvor: Nezavisno udruženje novinara Srbije
Broj onlajn napada, pretnji i pritisaka na novinare raste u odnosu na prethodne godine, pokazuju podaci iz Baze napada na novinare Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Tokom 2022. Godine, prijavljeno je 136 napada/pretnji na novinare u Srbiji, od čega je 51 onlajn pretnja.
NUNS je zato pokrenuo platformu za bezbednost novinara „Na prvoj liniji“ – prvalinija.nuns.rs. Na ovom sajtu se nalaze saveti i protokoli za postupanje redakcija i novinara u situacijama kada su izloženi onlajn napadima, a novinari mogu dobiti i pravnu i psihološku podršku.
Pored praćenja, prisluškivanja i fotografisanja, Gordić Perc je bila i meta onlajn uvreda.
Napadi koji dolaze iz digitalnoj sferi po pravilu su jačeg intenziteta, značajno veće količine i mnogo učestaliji nego fizički napad, pretnje ili pritisci „lice u lice“. Organizovane digitalne kampanje imaju za cilj da diskredituju novinara kao pojedinca ili celu medijsku organizaciju.
„Tražili su da se pospem katranom… ma, bila sam svakojaka po internetu. Nešto od toga su pročitala i moja deca i uopšte nije prijatno objašnjavati im šta se dešava“, kaže ona.
„Želim da ukažem na jedno pravilo koje sam uočila. Sve ide iz istog centra i te uvrede su kao lakmus. Ide prvo jedna, pa ako prođe – ide druga i onda se to širi horizontalno i vertikalno. Mislim da sam ja imala sreće, jer je većina vrlo pozitivno reagovala na istraživanje, tako da su brzo odustali od online pritisaka“, kaže novinarka.
U NUNS-u je tokom 2020. godine zabeleženo 26 slučajeva pretnji putem interneta, sajtova i društvenih mreža, dok je 2021. godini zabeleženo 35, a 51 u 2022.
„Nije svejedno da te slikaju, da pišu o tebi koješta. Na kraju krajeva, nešto od toga su i moja deca pročitala. Nije bilo ni malo svejedno da im se to objašnjava.
„Nije lepo kada ti sede ispod prozora, nije lepo kada te jure po ulici, nije lepo kada te blokiraju dok izveštavaš sa koleginicama. To ništa nije prijatno“, kaže Gordić Perc, ali dodaje da je ništa nije „obeshrabrilo da radim na ovoj priči“.
Poverenje u institucije ne postoji
Zbog praćenja i fotografisanja, ona se obratila advokatima i medijskim udruženjima NUNS i NDNV, gde su je savetovali da svaki sličan slučaj prijavi nadležnim institucijama.
„Ti treba da zoveš policiju svaki put kada te neko slika. Nagledala sam se toga svakoga dana i nekada čak nije ni moguće prijaviti svaki slučaj jer kada si u industrijskoj zoni, oni te slikaju non stop. Idu za tobom, slušaju šta govorim.
„To je vid pritiska, koje imaju za cilj da te obeshrabre. Nemam ni vremena, ni živaca, ni stomaka da se time bavim“, kaže ona.
Na pitanje da li veruje institucijama, Gordić Perc kategorično kaže: „Ne, apsolutno ne.“
„Toliko je materijala bilo u medijima da je tužilaštvo po službenoj dužnosti moglo da pokrene postupak. Međutim to se nije dogodilo.
„Ipak, koleginica Ksenija Pavkov sa N1 je podnela krivičnu prijavu, i šta se desilo? On se samoinicijativno pojavio u tužilaštvu i dao izjavu. Ne znam kako je on uopšte saznao da je ona podnela krivičnu prijavu jer on ne govori srpski, u svakom slučaju zrenjaninsko tužilaštvo je odbilo Ksenijinu prijavu. O čemu mi govorimo?“ pita se ona.
Tokom 2022. godine, podneta je 81 krivična prijava zbog krivičnih dela i događaja na štetu novinara. Podaci Republičkog javnog tužilaštva pokazuju da je 25 prijava je ili odbačeno ili je zaključeno da nema elemenata krivičnog dela, a da su donete tri osuđujuće presude i jedna oslobađajuća.
Prijave se najčešće podnose zbog ugrožavanja sigurnosti novinara, pokazuje analiza BIRN-a iz 2022. godine. Ove prijave se, međutim, najviše i odbacuju.
Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal pred kojim se vodi najveći broj postupaka za ovo delo, izjavio je prošle godine – objašnjavajući zašto se prijave odbacuju- da se prilikom podnošenja prijave novinari vode subjektivnim osećajem, a ne time da li postoji objektivna pretnja. Međutim, Rade Đurić, advokat NUNS-a, smatra da treba menjati praksu sudova i tužilaštva u kojoj se striktno insistira na razdvajanju osećaja ugroženosti novinara sa jedne i pretpostavke da pretnja može nastupiti sa druge strane.
Ceo intervju sa ivanom Gordić Perc možete pogledati na na sajtu prva.linija.nuns.rs
Dragan Gmizić, Miodrag Marković
Izvor: BIRN / NUNS
