BIRN je u saradnji sa NUNS-om pokrenuo kampanju #NaPrvojLiniji kojom se skreće pažnja na sve veći broj napada na novinare u digitalnoj sferi. U okviru ove kampanje urađen je serijal intervjua i videa u produkciji BIRN-a i NUNS-a.
Novinarka i urednik Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) kažu da je potrebno menjati sudsku praksu i način procesuiranja pretnji novinarima, jer se krivično gone samo oni koji pretnje napišu ili izreknu direktno, bez obzira što ponekad one najopasnije dolaze u mnogo suptilnijim formama
Milica Vojinović jedna je od tri članice redakcije KRIK-a kojima su obijeni domovi. Vojinović veruje da u njenu porodičnu kuću nisu provalili lopovi – provalnik je čak ostavio i novac na krevetu.
„Ja sam imala to neprijatno iskustvo kao jedna od tri osobe u našoj redakciji čija je kuća bila obijena, da mi je neko provalio u kuću pod nekakvim vrlo sumnjivim i vrlo čudnim okolnostima gde je određena suma novca ostavljena na krevetu, pa je jako čudno da je to neki lopov koji ne krade“, kaže ona.
Novinarki KRIK-a Dragani Pećo nepoznata osoba je provalila u stan i ispreturala stvari u julu 2017. godine. Porodična kuća Milice Vojinović obijena je u oktobru 2019, a u stan Anđele Mitrović, menadžerke društvenih mreža ove redakcije, provaljeno je u novembru 2020. godine.
Za ove tri provale još uvek niko nije odgovarao, a Vojinović su policajci, kako kaže, čak i ubeđivali da slučaj nema veze sa njenim poslom.
„Naravno da tu provalu sa većom sigurnošću mogu da vežem za posao i mislim da je imalo veze sa poslom i da je bila neka vrsta upozorenja ili nečeg sličnog. Tu vrstu stresa i nekakvog pritiska koje sam doživela tokom tih par dana kada se provala dogodila ne bih poželela nikom“, dodaje ona.
KRIK meta digitalnih pretnji, prorežimskih tabloida i SLAPP tužbi
Redakcija KRIK od osnivanja je na meti prorežimski tabloida, a međunarodne organizacije nekoliko puta su do sada reagovale zbog kampanja kojima su izloženi.
Protiv novinara i urednika KRIK-a podnete su desetine takozvanih SLAPP tužbi, odnosno tužbi kojima nije cilj zadovoljenje pravde već zastrašivanje i ućutkivanje novinara.
Digitalne uvrede i pretnje prate objavljivanje gotovo svakog teksta KRIK-a. Stevan Dojčinović, glavni i odgovorni urednik ovog portala, kaže da ih je jednom u samo 24 sata stiglo više od sto.
„Kada je bilo objavljeno da sam proveo jednu noć u pritvoru u Rusiji… Kada sam se vratio u Srbiju, kad sam otvorio svoje socijalne mreže, Fejbuk, Tviter, ostale – to je bilo preko stotinu pretnji. Znači, pričamo u toku jednog dana – preko sto pretnji“, priseća se Dojčinović reakcija na vest da je zadržan na aerodromu u Moskvi 2015. godine.
On je tada trebalo da održi predavanje na Fakultetu za novinarstvo u Voronježu. Međutim, on je zadržan u aerodromskom pritvoru po sletanju, zabranjen mu je ulazak u Rusiju i poslat je nazad u Beograd.
Izvor: Nezavisno udruženje novinara Srbije
Novinari obeshrabreni da prijave pretnje
Članovi redakcije dugo nisu prijavljivali pretnje koje su dobijali. Dojčinović kaže da su se osećali obeshrabreno nakon što prve podnete prijave nisu rešene.
„Nakon što je osnovan KRIK, mi smo prijavili prve dve pretnje koje smo dobili, to je bio oktobar 2016. Ništa nije urađeno po tom pitanju, jer tužilaštvo još uvek čeka IP adrese naloga sa kojih su pretnje bile upućene, iako se na profilima sa kojih su pretnje bile upućene jasno prepoznaju lica, objekti“, objašnjava Dojčinović.
On kaže da je redakcija ponovo počela da prijavljuje pretnje tek prošle godine.
„Možda smo prijavili još četiri ili pet slučajeva. Od tog broja, samo jedan je završen, gde je osoba osuđena uslovnom kaznom. Naravno, neke su i odbačene iz meni potpuno čudnih razloga“, kaže on.
Vojinović kaže da KRIK prijavljuje samo „otvorene i direktne pretnje“. Prijava za obijanje stana je jedina koju je kada su u pitanju pretnje upućivane lično njoj. Međutim, u ime redakcije podnosila ih je nekoliko puta.
„Znamo iz drugih slučajeva da sud i tužilaštvo ne priznaju ukoliko vam neko nije bukvalno rekao: „ubiću te, prebiću te“ i tako dalje. Tako da znamo da nema poente prijavljivati nešto iole suptilnije.
„Mislim da je stanje u pravosuđu povodom toga totalno katastrofalno i da ni na koji način nismo ohrabreni da to prijavljujemo“, kaže ona.
Ozbiljnost pretnje zavisi i od toga ko ju je izrekao
Dojčinović smatra da je neophodno promeniti praksu procesuiranja pretnji novinarima. On kaže da se „ozbiljnost same pretnje ne meri se samo po onome što je rečeno“, već i po tome ko je pretnju uputio.
„Način na koji se sudovi postavljaju – da žele da imaju eksplicitne, jasne pretnje do kraja da bi ih uopšte uzeli u obzir, i tužilaštvo i sudovi u stvari… vodi praksa ka tome da će oni najniže razredni pojedinci, oni koji prete iz neke frustracije i koji su verovatno najmanje opasni, znači pojedinci koji imaju najmanje šanse da u stvari povrede, oni će možda najgore proći, makar će ih neko procesuirati.
„Sad oni dovoljno pametniji, onaj koji zna da to sofisticirano uradi, on jednostavno neće biti procesuiran. Tako da praksa ne funkcioniše kako treba“, objašnjava on.
Dojčinović veruje da tako najopasnije pretnje zapravo ostaju van domašaja pravosudnog sistema.
„Dobro je da se priča o pretnjama, ali ne želimo da napravimo situaciju takvu da kada nekom od kolega stigne ozbiljna pretnja iz mafijaških krugova, da je samo svedemo pod ostale pretnje. Jer jedan odsto tih pretnji je smrtonosniji od ovih 99 odsto“, kaže on i dodaje da novinari sami treba da saznaju ko im preti, šta ta pretnja znači i koliko je ozbiljna.
Prijavljivanje pretnji novinarima: Neizvestan i iscrpljujuć proces
BIRN-ova analiza podataka Republičkog javnog tužilaštva o napadima i ugoržavanju sigurnosti novinara, pokazala je da tužilaštva danas manje odbacuju krivične prijave nego 2016. godine, kada je formirana Stalna radna grupa za bezbednost novinara. Ovu radnu grupu čine predstavnici Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova i nekoliko novinarskih udruženja, a ona je formirana kako bi se podaci o krivičnim delima na štetu novinara efikasnije razmenjivali i vodila objedinjena evidencija o napadima na novinare.
Analiza objavljena 2022, pokazala je da su tokom 2016. godine odbačene dve trećine podnetih prijava, 2017. i 2018. godine odbačena je polovina, dok je 2021. godine odbačena jedna trećina krivičnih prijava podnetih zbog dela na štetu novinara.
Dok je broj odbačenih prijava opadao iz godine u godinu, izuzetak je bila 2020. godina kada je polovina podnetih prijava odbačena na samom početku.
Tokom 2022. godine zbog krivičnih dela i događaja na štetu novinara, podneta je 81 krivična prijava, a 25 ih je ili odbačeno ili je zaključeno da nema elemenata krivičnog dela, pokazuju podaci Republičkog javnog tužilaštva.
Dojčinović kaže da je i sam proces podnošenja prijave iscrpljuje novinare.
„Ljudi moraju da razumeju da je prijavljivanje pretnji – maltretiranje. Treba da angažujete i platite advokata na napiše krivičnu prijavu. Vas će pozvati policija koja će vas saslušavati, iscrpljivaće vas sa pitanjima tipa koliko ste zabrinuti za sebe?
„Onda će vas pozvati tužilaštvo pa ćete da sedite sa tim ljudima koji su vam pretili. Tu treba jedan veliki rad da prođe da bi se napravilo nešto od toga. Neke neugodne situacije – da sedite sa čovekom koji vam je pretio. I onda kada uložite tu energiju, nas je obeshrabrilo kada smo videli da tužilaštvo ništa sa tim ne radi“, kaže on.
Novinari prijave najčešće podnose zbog ugrožavanja sigurnosti novinara, ali se ove prijave najviše i odbacuju.
Branko Stamenković, tužilac za visokotehnološki kriminal pred kojim se vodi najveći broj postupaka za ovo delo, objašnjavajući zašto se prijave odbacuju, rekao je da se prilikom podnošenja prijave novinari vode subjektivnim osećajem, a ne time da li postoji objektivna pretnja. Međutim, Rade Đurić, advokat NUNS-a, smatra da treba menjati praksu sudova i tužilaštva u kojoj se striktno insistira na razdvajanju osećaja ugroženosti novinara sa jedne i pretpostavke da pretnja može nastupiti sa druge strane.
Posledice digitalnih pretnji: „Osvrnem se iza sebe u mraku kada idem negde“
U periodima kada redakciji KRIK-a stiže veći broj pretnji, Milica Vojinović kaže da se često osvrće oko sebe kada noću ide napolje.
„Apsolutno nije prijatan osećaj kada pomislite da bi to neko mogao stvarno i da uradi, jer vi ne znate ko je ta osoba iza Tviter profila. Često to može da bude neko ko može da realizuje te pretnje. Tako da zabrinemo se svi zajedno.
„Ja lično, osvrnem se iza sebe u mraku kada idem negde, kući ili blizu kancelarije, negde gde bi neko mogao da zna da ću biti u toku dana. Ne uvek, ali u tim periodima možda više“, zaključuje ona.
Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS), koje vodi Bazu napada na novinare, prošle godine prijavljeno je 136 slučajeva. Onlajn pretnje prijavljene su 51 put.
Kako broj onlajn pretnji upućenih novinarima raste iz godine u godinu, NUNS je pokrenuo platformu za bezbednost novinara „Na prvoj liniji“ – prvalinija.nuns.rs. Na ovom portalu novinari i redakcije mogu da pronađu resurse i alate kako bi se izborili sa napadima.
NUNS novinarima pruža pravnu i psihološku podršku, a na osnovu smernica na sajtu, redakcije mogu da sprovedu mehanizam da zaštite novinare koji su meta onlajn napada od profesionalnih i emotivnih posledica digitalnih napada.
Ceo intervju sa Milicom Vojinović i Stevanom Dojčinovićem možete pogledati na na sajtu prva.linija.nuns.rs
Dragan Gmizić, Miodrag Marković
Izvor: BIRN / NUNS
