Ovogodišnji Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a obeležava se 21. maja manifestacijama koje imaju za cilj povećanje informisanosti, promovisanje solidarnosti i zajedničkih akcija u oblasti prevencije HIV infekcije i AIDS-a. To je prilika da se oda počast onima koji su izgubili živote tokom pandemije uzrokovane HIV-om i pruži podrška osobama koje žive sa HIV-om, saopštio je Zavod za javno zdravlje Pirot.
Koordinatori 40. globalne kampanje posvećene sećanju na preminule od AIDS-a su osobe koje žive sa HIV-om (Global Network of People Living with HIV – GNP+).
Sa ovogodišnjom temom “Širimo ljubav i solidarnost za snažnije zajednice” naglašavaju se izazovi sa kojima se ljudi koji žive sa HIV-om suočavaju zbog prisutne stigme i diskriminacije. Međunarodni dan ima za cilj da podseti da su osobe koje žive sa HIV-om važne i da uz solidarnost mogu da izgrade jaču zajednicu koja brine o svakom članu. Težnja osoba inficiranih HIV-om je da žive u svetu bez stigme u kome se svaka osoba poštuje, ceni i ima mogućnost da napreduje, bude prihvaćena i uključena u društvo. Ovo je cilj za zajednicu svih ljudi koji žive sa HIV-om.
Dan sećanja na preminule od AIDS-a obeležava se u Srbiji 18. put. Ovim povodom planirane su aktivnosti usmerene na promociju zdravih stilova života, informisanje o dostupnim uslugama na lokalu, prepoznavanje i smanjenje rizičnog ponašanja, promociju značaja pravovremenog testiranja na HIV, kao i stvaranje neosuđujućeg okruženja adekvatnog za rad, obrazovanje i lečenje osoba inficiranih HIV-om. U okviru ovogodišnjeg obeležavanja Dana sećanja na preminule od AIDS-a planirani su tradicionalni moleban koji će se održati u Beogradu u 12:00 časova u prostorijama Čovekoljublja – Dobrotvorne fondacije Srpske pravoslavne crkve, ulične manifestacije sa tradicionalnim paljenjem sveća, kao i promocija i pružanje usluga besplatnog i anonimnog savetovanja i testiranja na HIV.
Procenjuje se da u svetu više od 38 miliona osoba živi sa HIV-om. Od početka epidemije osamdesetih godina prošlog veka čak 40 miliona ljudi je umrlo od AIDS-a, od kojih je 650.000 preminulo u 2021. godini, što je za 52% manje nego 2010. godine kada je umrlo 1,4 miliona osoba.
U cilju eliminacije HIV infekcije kao javnozdravstvenog problema potrebno je da u svakoj zemlji do 2025. godine 95% svih osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, zatim da 95% dijagnostikovanih HIV+ osoba bude na lečenju antiretrovirusnim lekovima i da 95% osoba na lečenju ima nemerljivu količinu virusa u krvi.
U zapadnoj Evropi polovina novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je dijagnostikovana u kasnom stadijumu HIV infekcije, slično kao i u Srbiji. Kasno postavljena dijagnoza HIV infekcije je povezana sa povećanim rizikom od obolevanja i umiranja, slabijim odgovorom na terapiju, povećanim troškovima zdravstvene zaštite i povećanim rizikom za dalje prenošenje. Kasno dijagnostikovana HIV infekcija znači da osoba ima 11 puta veću verovatnoću da premine unutar godinu dana od testiranja nego ako je testirana nakon prve izloženosti HIV-u.
U Srbiji se sprovodi Strategija za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a za period 2018-2025. U strateškom dokumentu akcenat je stavljen na prevenciju i povećanje obima testiranja na HIV u zdravstvenim ustanovama i u zajednici u cilju ranog dijagnostikovanja inficiranih osoba, kao i na lečenje i podršku osoba koje žive sa HIV-om, zaštitu ljudskih prava i eliminaciju diskriminacije prema inficiranim osobama i populacijama u većem riziku, kao i uspostavljanje standarda kvaliteta u programima prevencije.
U borbi protiv diskriminacije značajna je uloga i zakonodavstva, institucija i zajednice u celini. Stigma i diskriminacija prema osobama koje žive sa HIV-om u Srbiji i njihovi uzroci i posledice prožimaju sve strukture društva i prepreka su u sprovođenju preventivnih aktivnosti, a jedna od posledica je mali broj osoba koje se odlučuju na testiranje na HIV, ističu iz Zavoda za javno zdravlje Pirot.
Izvor: Zavod za javno zdravlje Pirot
Foto: pixabay.com
